Светозар Милетић (Сомбор)

Уколико сте тражили особу, погледајте чланак Светозар Милетић.

Светозар Милетић (мађ. , хрв. ) је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2162 становника. Село је добило име по Светозару Милетићу.

Светозар Милетић
Католичка црква у Милетићу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Град	Сомбор
Становништво
— 2022.	2.162
— густина	35,5/
Географске карактеристике
Координате	45° 51′ 01″ С; 19° 12′ 19″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	97
Површина	60,9 2
Светозар Милетић Светозар Милетић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25211
Позивни број	025
Регистарска ознака

Географија

Светозар Милетић и Чонопља

Историја

Око 1400. године на овом простору помињу се значајна насеља Хајски Ловренац () а касније Халмош, која припадају мађарској држави. О њима се не зна много, највероватније су разорена.

После ослобађања од Турака 1687. године подручје опет улази у састав мађарских земаља које су тада биле у Хабзбуршкој монархији. Насеље тада носи назив Лемеш или Немеш Милитић. 1925. године назив насеља се мења у данашње име.

На коморској пустари између 1748. и 1752. године насељени су сиромашни племићи, који су дошли из "Горње Мађарске". Село чији су становници били сами племићи (Буњевци и Мађари) формирали су 1758. године политичку општину.^[1] Власт сеоску је тада чинио "хаднађ" (па од 1800. године капетан) са 12 сенатора. Било је у месту 1771. године 60 племића, а почели су се насељавати и други становници. До 1775. године насеље је носило назив Милетић.

У центру села постоји црква посвећена Рађању Блажене Девице Марије, Мале Госпе. Прва црква тршчара на том простору је направљена 1752. године, затим је поново направљена 1818. године. Проширена је 1842. године. Унутрашњост је осликао Ференц Лохр из Будимпеште. Таваница је осликана 1911. године. Испред цркве се налази камени крст који је постављен 1796. године.

Године 1767, овде је живело 1273, а 1799. г. 2060 становника, који су гајили пшеницу, кукуруз и кудељу, те држали винограде. Број становника је растао, па је 1900. г. у селу живело 3511, а 1931. г. 4155 становника (2318 Мађара, 1554 Буњевца, 217 Немаца и 26 осталих). Све до краја педесетих година 20. века у селу је постојала и радила Лемешка бања. Од 1925. г. село је добило данашњи назив – Светозар Милетић. После Другог светског рата овде није било колонизације, па је састав становништва (осим расељених Немаца) остао скоро непромењен.^[2]

Познати људи из Светозара Милетића

• Стеван Хорват (1932–2018) - Магистар физичке културе, рвач, репрезентативац са више од хиљаду наступа. Био је 12 пута првак Југославије у грчко-римском и три пута у слободном стилу, првак света 1963. и 1966. године, други на свету 1961, 1962, 1965, други на Олимпијским играма 1968, први на медитеранским играма 1959. и 1967, првак Балкана 1960, 1961. и 1962. године. Први рвач у свету добитник награде за фер-плеј "Pjer de Kuberten" 1966. године, добитник награде "Јован Микић Спартак" 1982. и Мајске награде СОФК-е Србије 1964. године. Одликован Златним орденом ФИЛА. Заслужни спортиста Југославије.
• Тереза Кочиш (1934–2025) - гимнастичарка
• Золтан Сабо (1972–2020) - фудбалер, тренер

Спорт

• ФК Јединство Светозар Милетић

Демографија

У насељу Светозар Милетић живи 2535 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,0 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 1158 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је мањи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 4.105 1953. 4.036 1961. 3.990 1971. 3.860 1981. 3.685 1991. 3.292 3.236 2002. 3.169 3.243 2011. 2.738

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Мађари			1.455	45,91%
Хрвати			581	18,33%
Срби			549	17,32%
Буњевци			217	6,84%
Југословени			149	4,70%
Црногорци			12	0,37%
Немци			8	0,25%
Словаци			6	0,18%
Словенци			2	0,06%
Муслимани			2	0,06%
Македонци			2	0,06%
Русини			1	0,03%
непознато			11	0,34%

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 7       7 80+ 27       59 75—79 39       64 70—74 72       101 65—69 102       115 60—64 69       124 55—59 91       100 50—54 106       108 45—49 114       106 40—44 110       108 35—39 134       105 30—34 107       118 25—29 90       85 20—24 110       74 15—19 119       92 10—14 97       102 5—9 80       90 0—4 72       65 Просек : 39,0 42,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.357	1.370	1.432	1.404	1.357	1.231	1.158

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	244	333	237	237	59	36	9	1	2	0	2,74

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.297	423	766	58	49	1
Женски	1.366	220	774	320	52	0
УКУПНО	2.663	643	1.540	378	101	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	665	364	1	0	108
Женски	363	214	0	0	29
Укупно	1.028	578	1	0	137
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	52	28	10	64
Женски	2	2	35	13	7
Укупно	4	54	63	23	71
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	13	9	7
Женски	1	2	6	20	28
Укупно	1	5	19	29	35
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	1	0	1
Женски	3	1	0	0
Укупно	5	2	0	1

Удружења

У насељу постоји Хрватско-буњевачко културно-уметничко друштво "Лемеш", удружење је основано 1999. године.^[6]