Азања

насеље у Смедеревској Паланци, Подунавски округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia

Азањаmap
Remove ads

Азања је варош у општини Смедеревска Паланка Подунавског округа, Шумадија. Налази се на пространом брдовитом платоу (надморска висина 160), на развођу сливова река Језаве и Јасенице[1]. Структурирана је по шумадијском типу зракастог села, са чаршијом у центру[1]. У центру вароши налази се Храм посвећен Св. бесребреницима Козми и Дамјану, подигнут 1884-1885. године. Азања у свом саставу има више заселака као што су Безевац, Гуцетина, Дреновчић, Стублина, Улићи итд.

Укратко Азања, Административни подаци ...
Remove ads

Историја

Азања oд 1887.[2] до 1950. године важи за највеће српско село. Када је број становника 1950. године достигао 12.500, село је подељено на три насеља: Влашки До, Грчац и Азању. Указом Краља од 6. јула 1922. године насеље је добило статус варошице, а седиште истоимене општине било је у периоду 1945-1964. године.

Азања је старије насеље и једно од највећих. Помиње се у арачким из првих деценија 19. века и имала је 1818. године 104 куће а толико исто и 1822. године. Године 1846. Азања је имала 213 кућа, а по попису из 1921. године имала је 1409 кућа са 8068 становника (са Влашким Долом).

По предању Азању су засновали преци породице Шаранчића. Њихов предак Шароња бежећи од Турака, наишао је у Моравску долину, и како му се није ту допало скрене и дође овамо. Са женом се настани на месту, где је данас школа, и ту подигне „мало куће「. Свуда око места била је велика шума и било је непроходно. И данас се на азањском гробљу налази споменик некога Величка (од Шаранчевића) из 1766. године. После Шароње доселио се Петроније, предак Мајсторовића-Мајсторчића (који данас имају разна презимена). Пана је дошао „од СјеницеКосова「 и населио се најпре на Трешњи (код Рипња). Како је био мајстор, путовао је по околини, пролазио и кроз Азању, па му се ту допало и пресели се. У старе породице убрајају се и Стевановићи, Батинићи, Анђелковићи, Јанчићи (подаци крајем 1921. године).[3][4]

У Првом светском рату настрадало је око 400 војника из Азање, и још толико се вратило из рата.[5]

Remove ads

Култура и образовање

Thumb
Зграда Прве земљорадничке задруге
Thumb
Црква

Сеоска културна дешавања су већином везана за верске празнике. Сеоски вашар, о Трновој Петки (8. августа), одржава се од изградње цркве 1885. године. Од 1997. године у време вашара одржава се и етно-културна манифестација „Дани азањске погаче「, 2006. године употпуњена књижевном вечери и изложбом слика ликовне колоније „Азања 2006". На погачијади је направљена и погача пречника 593 центиметра, на коју је утрошено 400кг брашна,9кг квасца,12 литара уља,240 литара воде,2,5кг адитива и 100 јаја. Погача је кандидована за Гинисову књигу рекорда. Поред највеће, направљена је и погача од 25 милиметара која је тежила 5 грама. У селу се одржао и Ромски сабор Азања 2007. године.

Постоје три споменика културе на територији Азање[6]:

  1. зграда Земљорадничке задруге, изграђена 1920. године, проглашена за споменик 1982.
  2. кућа Николајевића са апотеком, грађена 1928/1929. године, проглашена за споменик 1997.
  3. храм Св. Козме и Дамјана, грађен 1884/1885, а проглашена за споменик 2000.

Сва три споменика су некатегорисани.

Земљорадничка задруга у Азањи је основана 1894. године, као друга задруга у Србији. У селу постоји једна основна школа „Радомир Лазић「, Аматерско позориште Азања, као и КУД „Азања「. Крајем 2005. године У Месној заједници отворен је огранак Народне библиотеке из Смедеревске Паланке. У Азањи постоји један фудбалски клуб - „Шумадија「.

Овде се налази Црква Светих бесребреника Кузмана и Дамјана у Азањи. У Азањи се одржавају Дани азањске погаче.

Remove ads

Демографија

Према подацима пописа из 2002.[7], Азања је имала 4717 становника. У последња три пописа примећен је пад у броју становника. У насељу Азања живи 3809 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (41,0 код мушкараца и 44,4 код жена).

Историјски посматрано, 1784. године Азања је имала 14 хришћанских домаћинстава, 1924. — 1308, а 2002. 1408 домаћинстава. Просечан број чланова по домаћинству (2002) је 3,35. Према проценама организације , Азања 2007. године има 4.531 становника[8].

График промене броја становника током 20. века

Број становника у Азањи у периоду 18632011. године

Година1863.1885.1910.1927.1939.1948.1953.1961.1971.1981.1991.2002.2011.2022.
Број становника25164926890098657983653768666540603156955365498640143256

Азања је претежно насељена Србима. Према попису из 2002. године, у Азањи живи 47 Рома, док постоје и другачији, усмени подаци, о око 1000 Рома у овом насељу[9].

Етнички састав према попису из 2002.[7][10]
Срби
 
4.588 97,34%
Роми
 
47 0,99%
Муслимани
 
14 0,29%
Црногорци
 
12 0,25%
Македонци
 
10 0,21%
Хрвати
 
2 0,04%
Словенци
 
1 0,02%
Словаци
 
1 0,02%
Руси
 
1 0,02%
Мађари
 
1 0,02%
непознато
 
23 0,48%
Становништво према полу и старости[11]
Више информација Година пописа, 1948. ...


Више информација Број чланова, 10 и више ...
Више информација Пол, Укупно ...
Више информација Пол, Укупно ...
Remove ads

Спорт

Познати Азањци

Занимљивости

Азањци су чест „гост「 у анегдотама и вицевима у смедеревском крају. Азањац Томислав Грујић - Груја је тим поводом издао књигу „Из Азање, бре"[12].

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads