Азања
насеље у Смедеревској Паланци, Подунавски округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Азања је варош у општини Смедеревска Паланка Подунавског округа, Шумадија. Налази се на пространом брдовитом платоу (надморска висина 160), на развођу сливова река Језаве и Јасенице[1]. Структурирана је по шумадијском типу зракастог села, са чаршијом у центру[1]. У центру вароши налази се Храм посвећен Св. бесребреницима Козми и Дамјану, подигнут 1884-1885. године. Азања у свом саставу има више заселака као што су Безевац, Гуцетина, Дреновчић, Стублина, Улићи итд.
Remove ads
Историја
Азања oд 1887.[2] до 1950. године важи за највеће српско село. Када је број становника 1950. године достигао 12.500, село је подељено на три насеља: Влашки До, Грчац и Азању. Указом Краља од 6. јула 1922. године насеље је добило статус варошице, а седиште истоимене општине било је у периоду 1945-1964. године.
Азања је старије насеље и једно од највећих. Помиње се у арачким из првих деценија 19. века и имала је 1818. године 104 куће а толико исто и 1822. године. Године 1846. Азања је имала 213 кућа, а по попису из 1921. године имала је 1409 кућа са 8068 становника (са Влашким Долом).
По предању Азању су засновали преци породице Шаранчића. Њихов предак Шароња бежећи од Турака, наишао је у Моравску долину, и како му се није ту допало скрене и дође овамо. Са женом се настани на месту, где је данас школа, и ту подигне „мало куће「. Свуда око места била је велика шума и било је непроходно. И данас се на азањском гробљу налази споменик некога Величка (од Шаранчевића) из 1766. године. После Шароње доселио се Петроније, предак Мајсторовића-Мајсторчића (који данас имају разна презимена). Пана је дошао „од Сјенице–Косова「 и населио се најпре на Трешњи (код Рипња). Како је био мајстор, путовао је по околини, пролазио и кроз Азању, па му се ту допало и пресели се. У старе породице убрајају се и Стевановићи, Батинићи, Анђелковићи, Јанчићи (подаци крајем 1921. године).[3][4]
У Првом светском рату настрадало је око 400 војника из Азање, и још толико се вратило из рата.[5]
Remove ads
Култура и образовање

Сеоска културна дешавања су већином везана за верске празнике. Сеоски вашар, о Трновој Петки (8. августа), одржава се од изградње цркве 1885. године. Од 1997. године у време вашара одржава се и етно-културна манифестација „Дани азањске погаче「, 2006. године употпуњена књижевном вечери и изложбом слика ликовне колоније „Азања 2006". На погачијади је направљена и погача пречника 593 центиметра, на коју је утрошено 400кг брашна,9кг квасца,12 литара уља,240 литара воде,2,5кг адитива и 100 јаја. Погача је кандидована за Гинисову књигу рекорда. Поред највеће, направљена је и погача од 25 милиметара која је тежила 5 грама. У селу се одржао и Ромски сабор Азања 2007. године.
Постоје три споменика културе на територији Азање[6]:
- зграда Земљорадничке задруге, изграђена 1920. године, проглашена за споменик 1982.
- кућа Николајевића са апотеком, грађена 1928/1929. године, проглашена за споменик 1997.
- храм Св. Козме и Дамјана, грађен 1884/1885, а проглашена за споменик 2000.
Сва три споменика су некатегорисани.
Земљорадничка задруга у Азањи је основана 1894. године, као друга задруга у Србији. У селу постоји једна основна школа „Радомир Лазић「, Аматерско позориште Азања, као и КУД „Азања「. Крајем 2005. године У Месној заједници отворен је огранак Народне библиотеке из Смедеревске Паланке. У Азањи постоји један фудбалски клуб - „Шумадија「.
Овде се налази Црква Светих бесребреника Кузмана и Дамјана у Азањи. У Азањи се одржавају Дани азањске погаче.
Remove ads
Демографија
Према подацима пописа из 2002.[7], Азања је имала 4717 становника. У последња три пописа примећен је пад у броју становника. У насељу Азања живи 3809 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (41,0 код мушкараца и 44,4 код жена).
Историјски посматрано, 1784. године Азања је имала 14 хришћанских домаћинстава, 1924. — 1308, а 2002. 1408 домаћинстава. Просечан број чланова по домаћинству (2002) је 3,35. Према проценама организације , Азања 2007. године има 4.531 становника[8].
|
Број становника у Азањи у периоду 1863—2011. године
|
Азања је претежно насељена Србима. Према попису из 2002. године, у Азањи живи 47 Рома, док постоје и другачији, усмени подаци, о око 1000 Рома у овом насељу[9].
|
Remove ads
Спорт
- „ФК Шумадија Азања「
- ЖРС ОШ „Радомир Лазић「
- Стонотениски Клуб Азања
- Шаховски клуб Азања
- Азањски Ловачко друштво
- Риболовачко друштво „АМУР「
Познати Азањци
Занимљивости
Азањци су чест „гост「 у анегдотама и вицевима у смедеревском крају. Азањац Томислав Грујић - Груја је тим поводом издао књигу „Из Азање, бре"[12].
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads