Hans Arp

Hans Arp ( ), isto tako i Žan Arp (fr. ; *16. septembar 1887 — †7. jun 1966) bio je nemačko-francuski slikar, vajar i pesnik.^[1] Poznat je kao saradnik u grupi dadaista i nadrealista i prvenstveno kao pristalica apstraktne umetnosti, kod koga su ishodišta bila u elementarnim prirodnim formama.

Hans Arp
Hans Arp
Datum rođenja	16. septembar 1887.
Mesto rođenja	Strazbur, Nemačko carstvo
Datum smrti	7. jun 1966.
Mesto smrti	Bazel, Švajcarska

Skulptura Hans Arpa

Polled na izložbu Hans Arpa u Bahnhof Rolandsek

Biografija

Hans Arp je rođen kao sin proizvođača cigareta u Strazburu koji je tada pripadao Nemačkoj i u sredini koja je bila nemačka i francuska sa poznavanjem oba jezika. U mladosti se interesovao za pesnike romantičare.

Od 1904.- 1908. studira slikarske umetnosti u Vajmaru i u Parizu na akademiji Julijan. Od 1909. godine je živeo u Švajcarskoj i pisao je pesme. 1912. godine susreće se sa slikarom Vasiljem Kandinskim u Minhenu i postaje član grupe Der blaue Rajter ( , što znači plavi jahač). Te godine posećuje i Pola Klea i sledeće godine izdaje krokije figura povezanih sa njegovim radom u časopisu Der Šturm ( , što znači napred). 1916. godine je sarađivao sa dadaistima u Cirihu a 1918.-1919. u Kelnu sa Maksom Ernstom. Od 1922. godine živi naizmenice u Cirihu i Parizu.^[1] Te godine se oženio sa Sofijom Tauber umetnicom sa kojom je radio velike kolaže geometrijskih isečeka uglavnom pod uticajem ove umetnice. 1926. godine se nastanio u Medounu nedaleko Pariza.

Njegove skulpture se mogu svrstati u organsku apstrakciju, i često se nazivaju biomorfnim skulpturama jer mada njihovi delovi podsećaju na biljke i delove tela, ipak ostaju apstraktne.^[2]

Godine 1943. mu je umrla žena. 1949. godine je putovao za SAD i od 1950.- 1959. godine projektovao je velike plastike za univerzitet u Harvardu i Karakasu, kao i za UNESCOvu zgradu u Parizu. 1952. putuje za Rim i Grčku gde radi plastike, postaje jako priznat i ugledan umetnik- kipar, tako da u svojoj radionici zapošljava i saradnike.^[3]

Umro je u Bazelu 1966. godine.^[4]

Delo

• 1916 — ilustracije ka Huselbekovim "Phantastische Gebete"
• 1925 — "Umetnički izmi", sa El Lisickim
• 1946 — zbirka pesama "Vazdušna prestonica"
• 1948 — monografija "On my way"
• 1952 — "Snovi i planovi" (ili "Snovii projekti")- pesnička zbirka
• 1953 — "Slovni sni i crne zvezde"
• 1953 — "Čupava srdca"

Literatura

1. PSN Akademia Československih vied, Praha 1966.
2. Hledaní tvarú, Igor Zhoř Praha 1967.
3. Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
4. Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.