1827.

Godina 1827. (MDCCCXXVII) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u subotu po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Ovo je članak o godini 1827.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1790-e  1800-e  1810-e  – 1820-e –  1830-e  1840-e  1850-e
Godine:	1824 1825 1826 – 1827 – 1828 1829 1830

Bitka kod Navarina

1827.. po kalendarima

Gregorijanski	1827.. (MDCCCXXVII)
Ab urbe condita	2580.
Islamski	1242–1243.
Iranski	1205–1206.
Hebrejski	5587–5588.
Bizantski	7335–7336.
Koptski	1543–1544.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1882–1883.
• Shaka Samvat	1749–1750.
• Kali Yuga	4928–4929.
Kineski
• Kontinualno	4463–4464.
• 60 godina	Yin Vatra Svinja (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11827.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 27. 1. (15. 1. po j.k.) - Srpska skupština u Kragujevcu obaveštena o rusko-osmanskoj Akermanskoj konvenciji, knez Miloš traži mir i pokornost u zemlji kako bi se ostvarile predviđene povlastice^[1].
• 29. 1. - Kragujevac: Veliki sud, knezovi, kmetovi i dr. ponavljanju zakletvu Milošu kao naslednom knezu, sultana mole za mitropolita Srbina i da potvrdi Miloševo dostojanstvo. Određeni novi poslanici u Carigradu (odlaze 8/20. marta)^[1].
• januar? - Abdurahman-paša dolazi u Bosnu gde ubija, proteruje i globi sultanove protivnike i nezadovoljnike^[2] a u vezi sa ukidanjem janičara. U Beograd treba doći nikopoljski paša Husein-paša Havanasoglu.
  • Abdurahman je prvobitno blokiran u Zvorniku od strane sarajevskih pobunjenika^[3], gde je na prevaru ubio sedam sarajevskih aga, kasnije zauzima Mostar i Travnik gde je ubijeno preko 300 odn. 200 opozicionara^[4].
• januar - Sukobi između novopazarskih Turaka, izveštava se da je "istrebljeno stotinu srpskih kuća"; narednih meseci više desetina porodica beži u kneževinu Srbiju^[5].
• februar - Abdurahman ušao u Sarajevo uz pomoć janičarskih protivnika^[6].
• 11. 2. - Josef Ressel dobio austrijski patent za propeler.
• 20. 2. - Cisplatinski rat: bitka kod Ituzaingóa je taktička argentinska pobeda u Brazilu.
• 28. 2. - Inkorporirana Baltimore and Ohio Railroad, prva železnička kompanija u Americi koja nudi komercijalni transport ljudi i robe.
• 7. 3. - Otmica u Shrigleyu: u Engleskoj oteta mlada naslednica radi prisilnog braka a počinitelj je budući kolonijalni političar Edward Gibbon Wakefield.
• mart - Izbija rat između skadarskog paše Mustafe i pećkog Numan-paše u koji će biti uvučeni i okolni namesnici^[7].
• mart - Preki sud u Sarajevu mnogim prvacima Bosne^[8].

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 7. 4. - John Walker prodao prve šibice.
• 8. 4. - Bitka kod Monte Santiaga je brazilska pomorska pobeda nad Argentincima.
• 18. 4. - Prvi koncert Hrvatskog glazbenog zavoda.
• 29. 4. - Alžirski upravitelj Hussein Dey udario teralicom za muve francuskog konzula iz čega će se izroditi Francuska invazija Alžira 1830.
• 6. 5. (24. 4. po j.k.) - Grčki rat za nezavisnost: Bitka kod Falerona je grčki poraz u pokušaju deblokiranja atinskog Akropolja.
• maj - Joanis Kapodistrijas izabran za šefa grčke države (titula Kyvernetes).
• 20. 5. - 9. 7. - Putovanje žirafe Zarafe iz Marseja u Pariz. Ona je poklon egipatskog upravitelja Muhamed Alija francuskom kralju (isti poklon upućen i u Englesku i Austriju) i prva je žirafa u Evropi od Medičijeve 1486.
• 25. 5. - Petrache Poenaru dobio francuski patent za nalivpero.
• 5. 6. (24. 5. po j.k.) - Rešid Mehmed-paša zauzeo atinski Akropolj nakon devetomesečne opsade.
• 30. 6. - Pruga Saint-Étienne - Andrézieux (23 km) prva je u Francuskoj i kontinentalnoj Evropi.

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 1. 7. - Karl Baedeker osnovao izdavačku kuću Baedeker (prvo izdanje sledeće godine).
• 6. 7. - Londonski ugovor: Rusija, Britanija i Francuska traže autonomnu grčku državu pod sultanovim sizerenstvom.
• 7. 8. - Pismo osmanskog velikog vezira beogradskom paši: neprihvatljivo je da knez Miloš vojnički obučava nekoliko stotina uniformisanih ljudi.^[9]
• 4. 9. - U požaru uništene tri četvrtine finskog grada Turku.
• 7. 9. - Konjski tramvaj České Budějovice - Trojanov.
• 10. 9. - Hrvatski sabor u Zagrebu: hrvatska mladež ima u svim školama obligatno učiti madžarski^[10].
• 22. 9. - Osnivač mormona Joseph Smith navodno uzeo Zlatne ploče i od sledećeg decembra započeo Knjigu Mormona.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• oktobar - Sima Milutinović Sarajlija došao na Cetinje za sekretara Petra I i učitelja Radu Tomovu^[11].
• 13. 10. (1. 10. po j.k.) - Rusko-persijski rat (1826-28): gen. Ivan Paskevič zauzeo Erevan.
• 20. 10. - Pomorska Bitka kod Navarina, evropski saveznici odlučujeće pobedili tursko-egipatsku flotu u ratu za grčko oslobođenje. Poslednji okršaj jedrenjaka.
• 26. 10. - General Georgij Eristov ušao u Tabriz.
• novembar - Pariski Salon: Jean-Auguste-Dominique Ingres je izložio "Edipa i Sfingu", nedavno proširenu sliku, inicijalno rađenu 1808.
• 16. 12. - Umro zagrebački biskup Maksimilijan Vrhovac.

Kroz godinu

• Vuk Karadžić u Beču štampao Prvi srpski bukvar.
• Savindan postaje školska slava u Kneževini Srbiji (zvanično od 1840). Knez Miloš je izdao naredbu kojom crkva u Beogradu dobija više srpski karakter - Grci gube raniji prestiž u čaršiji, koja prelazi u srpske ruke.^[12]
• Narednik Mihailo Latas pobegao u Bosnu.
• Zategnuta situacija između Zećana i Turaka - Zećani bi se pobunili a Turci ih zlostavljaju^[13].
• Objavljena književna krivotvorina Prospera Mériméa La Guzla.
• Servian Popular Poetry Johna Bowringa.
• Rusija anektirala Balkariju.
• Vientianski vladar Anouvong diže pobunu protiv sijamskog sizerena.

• 
  "Edip i Sfinga", Ingres, 1808/1827
• 
  Sardanapalova smrt, Delacroix
• 
  "Five Points u Njujorku"

Karte

• 
  Finleyeva karta Evrope
• 
  Finleyeva karta evropske Turske

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1827.

• 1. 1. - Jovan Belimarković, srpski general i političar († 1906)
• 1. 2. - Miloš Bajić (baron) († 1897)
• 5. 4. - Joseph Lister, pionir antiseptičke hirurgije († 1912)
• 4. 5. - John Hanning Speke, istraživač Afrike († 1864)
• 12. 5. - Ilija Okrugić, sveštenik i književnik († 1897)
• 22. 6. - Serafim Perović, mitropolit zahumsko-hercegovački († 1903)
• 21. 9. - Janko Jurković, književnik († 1889)
• 6. 10. - Josip ml. Freudenreich, glumac, redatelj († 1881)
• 15. 10. - Mihály Zichy, slikar († 1906)
• 23. 10. - Ivan Vončina, hrvatski političar († 1885)
• 18. 11. - Mehmed Ali-paša, osmanski vojnik († 1878)
• 23. 12. - Wilhelm von Tegetthoff, austrijski admiral († 1871)
•  ? - Đorđe Karađorđević (ađutant), Karađorđev unuk († 1884)
•  ? - Mihailo Rašković, hemičar († 1872)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1827.

• 5. 1. - Prince Frederick, Duke of York and Albany, izgledni prestolonaslednik UK i Hanovera (* 1763)
• 5. 3. - Pierre-Simon Laplace, matematičar i astronom (* 1749)
• 5. 3. - Alessandro Volta, italijanski fizičar (* 1745)
• 26. 3. - Ludwig van Beethoven, njemački kompozitor (* 1770)
• 3. 4. - Ernst Chladni, pionir akustike i proučavanja meteorita (* 1756)
• 13. 4. - Hugh Clapperton, istraživač Afrike (* 1788)
• 5. 5. - Georgios Karaiskakis, grčki ratnik (* 1780-82)
• 14. 7. - Augustin-Jean Fresnel, fizičar (* 1788)
• 12. 8. - William Blake, engleski književnik, slikar i grafičar (* 1757)
• 10. 9. - Ugo Foscolo, književnik i revolucionar (* 1778)
• 16. 12. - Maksimilijan Vrhovac, zagrebački biskup (* 1752)