Ђорђе Симеоновић

Ђорђе Симеоновић (Подгорац, код Бољевца, 6. октобар 1915 – Краљевица, код Зајечара, 27. септембар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

ђорђе симеоновић
Ђорђе Симеоновић
Датум рођења	(1915-10-06)6. октобар 1915.
Место рођења	Подгорац, код Бољевца, Краљевина Србија
Датум смрти	27. септембар 1941.(1941-09-27) (25 год.)
Место смрти	Краљевица, код Зајечара, Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка
Члан КПЈ од	1940.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Народни херој од	27. новембра 1953.

Биографија

Родио се у селу Подгорац, код Бољевца, 6. октобар 1915. године од оца Симеона и мајке Калине. Отац му је био рудар у оближњем руднику Боговина. Због хромости десне ноге, није могао да обавља сеоске послове, зато су родитељи одлучили да га школују. Основну школу завршио је у родном месту, а нижу гимназију 1930. године у Бољевцу. Желео је да настави школовање, па га је отац уписао у пети разред гимназије у Зајечару. Током школовања сам се издржавао, давајући часове деци зајечарских трговаца и чиновника, а матурирао је 1934. године са одличним успехом.^[1]

Исте године уписао је Правни факултет у Београду који је завршио 1938. године. Запослио се у библиотеци факултета и уписао се на докторске студије. Теза на докторским студијама му је била „Положај и осиромашење сељака у Југославији」.^[2]

Политички рад

Спомен биста у Бољевцу

Током студирања пришао је комунистичком покрету. Заједно са Љубомиром Нешићем 1938. је формирао задружну омладинску организацију у Подгорцу. Године 1939. поверено му је руководство омладинским секцијама Удружења Тимочана и Крајинаца. Ђорђе је на терену Тимочке крајине активно радио на оснивању ових секција у градовима и селима.^[3] Ове секције су, према замисли Добривоја Радосављевића, служиле као легалан канал партије у окупљању родољуба са подручја Тимочке и Неготинске крајине и њихово припремање за одбрану земље од фашизма.^[4]

Члан партије је постао почетком 1940. године. Када је примљен у КПЈ, по директиви ОК КПЈ за Зајечар, формирао је партијску ћелију од пет чланова. Учествовао је у припремама штрајка рудара у руднику Боговина, али штрајк није успео.^[5] Почетком Другог светског рата, учествовао је у формирању Бољевачког НОП одреда 28. јула 1941. године. Одред је формиран у месту Балц у подножју планине Малиник. Због хромости остављен је за рад у позадини и захваљујући његовом раду одреду је пришло око 180 људи. У другој половини августа бројао је око 450 бораца. Немци су због постојања партизанских одреда вршили одмазду, палили устаничка села и вешали становнике. Подгорац и Злот су бомбардовани 6. септембра 1941. а потом су ова села 9. и 10. септембра опљачкана и спаљена. На пијаци у Бољевцу 11. септембра стрељано је по 11 људи из оба села.^[6] То је имало утицаја и многи су напустили одред.

Погибија

Са председником општине у Подгорцу, Алексом Барбуловићем и четовођом организације Косте Пећанца, Немци су 21. септембра 1941. године организовали потеру у којој је учествовало и неколико стотина сељака. У тој потери је ухваћен Ђорђе и предат Немцима. Спроведен је у Злот, где је подвргнут мучењу, а затим у Зајечар где је такође био мучен, али ништа није одао.^[7] Обешен је 27. септембра 1941. године на брду Краљевица, код Зајечара.^[8]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.^[8]