Награда Драинац

Награда Драинац је српска књижевна награда за поезију, именована у спомен Радета Драинца, коју додељује Народна библиотека Раде Драинац из Прокупља у оквиру манифестације Драинчеви књижевни сусрети.

Награда Драинац
54.
Награда Драинац уручена Тањи Крагујевић, српској песникињи
Додељује се за	најбољу књигу поезије
Додељује	Народна библиотека Раде Драинац
Локација	Прокупље
Земља	Србија
Прво додељивање	1967.; пре 58 година (1967)
Тренутни добитник	Мирослав Алексић

О награди

Награда се додељује за најбољу књигу песама објављену на српском језику у прошлој години или за укупно песничко стваралаштво. Од 1978. до 1986. додељивана је младим песницима за рукопис прве збирке песама, а од 1986. познатим песницима за књигу песама објављену у прошлој години или за укупно песничко стваралаштво. Награда се састоји од бронзане статуете Рада Драинца, рад академског вајара Драгана Дробњака, и новчаног износа. Додељује се у Прокупљу, на манифестацији „Драинчеви књижевни сусрети”.

Добитници

Од 1967. до 1980.

• 1967 — Вито Марковић, за збирку песама Над понором.^[1]
• 1968 — Бранислав Петровић, за збирку песама Градилиште.^[1]
• 1969 — Радомир Андрић, за збирку песама Вечерњи крчаг.^[1]
• 1970–1974 — није додељивана из политичких разлога.^[1]
• 1975 — Србољуб Митић, за песнички опус.
• 1976 — Густав Крклец, за животно дело.
• 1977 — Бошко Ивков, за циклус песама.
• 1978 — Живана Дамњановић, за рукопис збирке песама Бекства.
• 1979 — Биљана Лончар, за рукопис збирке песама Непресахле воде.
• 1980 — Јосип Михалковић, за рукопис збирке песама Око које копа.

Од 1981. до 1990.

• 1981 — Слободан Жикић, за рукопис збирке песама Непогоде.
• 1982 — Русомир Арсић, за рукопис збирке песама Тренутак пред светом.
• 1983 — Александар Пејовић, за есеј поводом 40 година од смрти „Пледоаје за Драинчеву приповедачку прозу”.
• 1984 — Стеван Наумовић, за рукопис збирке песама Баштина.
• 1985 — Милисав Крсмановић, за рукопис збирке песама Тврде зоре (објављена под насловом Крсмановина).
• 1986 — Миодраг Павловић, за збирку песама Следства.
• 1987 — Мирослав Максимовић, за збирку песама Сонети о животним радостима и животним тешкоћама.
• 1988 — Ранко Јововић, за збирку песама Земља за укоп.
• 1989 — Радослав Војводић, за збирку песама Двојник из Кнез-Михаилове.
• 1990 — Весна Парун, за збирку песама Касфалпирова земља.

Од 1991. до 2000.

• 1991 — Слободан Ракитић, за збирку песама Тапије у пламену.
• 1992 — Станоје Макрагић, за збирку песама Дрво живота.
• 1993 — Драган Драгојловић, за збирку песама Књига љубави.
• 1994 — Злата Коцић, за збирку песама Ребро.
• 1995 — Танасије Младеновић, за укупно песничко дело.
• 1996 — Стеван Раичковић, за укупно песничко дело.
• 1997 — Божидар Шујица, за укупно песничко дело.
• 1998 — Ђоко Стојчић, за збирку песама Биране речи.
• 1999 — Матија Бећковић, за збирку песама Од-До.
• 2000 — Зоран Богнар, за збирку песама Нови човек и Слободан Стојадиновић, за збирку песама Бројање до један.

Од 2001. до 2010.

• 2001 — Предраг Чудић, за сатиричну поезију и Мирослав – Цера Михаиловић, за дијалекатску поезију.
• 2002 — Алек Вукадиновић, за збирку песама Ноћна трилогија.
• 2003 — Владимир Јагличић, за збирку песама Немој да ме зовеш.
• 2004 — Радосав Стојановић, за збирку песама Нетремице.^[2]
• 2005 — Братислав Р. Милановић, за збирку песама Силазак.
• 2006 — Зоран Милић, за збирку песама Жрвањ у нигдини.
• 2007 — Крстивоје Илић, за збирку песама Порекло сонета.
• 2008 — Љубомир Симовић, за збирку песама Гост из облака.^[3]
• 2009 — Зоран Вучић, за збирку песама Стари и нови стихови.
• 2010 — Александар Лукић, за збирку песама Не спомињи ђавола.

Од 2011. до 2020.

• 2011 — Иван Негришорац, за збирку песама Светилник.
• 2012 — Андреј Јелић Мариоков, за збирку песама Раскућени стихови.
• 2013 — Миљурко Вукадиновић, за збирку песама Шкр gut: спев о летењу и паду.^[4]
• 2014 — Милош Јанковић, за збирке песама Опсенарник и Мелемник.^[5]
• 2015 — Живорад Недељковић, за збирку песама Улазак.^[6]
• 2016 — Гордана Ђилас, за збирку песама Север, удаљен звук.^[7]
• 2017 — Милован Данојлић, за збирку песама Животи, животи.^[8]
• 2018 — Власта Младеновић, за збирку песама Локалитет и свет шаркаменских рима.^[9]
• 2019 — Милосав Тешић, за збирку песама Калопера Пера.^[10]
• 2020 — Тања Крагујевић, за збирку песама Extravaganza.^[11]

Од 2021. до 2030.

• 2021 — Верољуб Вукашиновић, за песничку књигу Тилић.^[12]
• 2022 — Мирослав Алексић, за збирку поезије Кафкино матурско одело.^[13][14]
• 2023 — Славомир Гвозденовић, за збирку песама Дисање на псеће шкрге.^[15]
• 2024 — Дејан Алексић, за збирку песама Одавде се види.^[16]