6. новембар

6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
• 1632 — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
• 1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
• 1880 — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
• 1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
• 1917 — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
• 1931 — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
• 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
• 1950 — Основан Музеј примењене уметности у Београду
• 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
• 1975 — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
• 1986 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.
• 1996 — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.
• 1999 — Аустралијанци на референдуму с 55% гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
• 2001 — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.
• 2005 — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.

Рођења

• 1479 — Хуана I од Кастиље, шпанска краљица. (прем. 1555)
• 1494 — Сулејман Величанствени, турски султан (1520—1566). (прем. 1566)
• 1661 — Карло II од Шпаније, шпански краљ (1665—1700). (прем. 1700)
• 1771 — Алојз Зенефелдер, аустријски глумац и драматург, најпознатији као изумитељ литографије. (прем. 1834)
• 1787 — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. (прем. 1864)
• 1814 — Адолф Сакс, белгијски кларинетиста, градитељ дувачких инструмената и конструктор првог саксофона. (прем. 1894)^[1]
• 1835 — Чезаре Ломброзо, италијански психијатар и криминолог. (прем. 1909)
• 1841 — Арман Фалер, француски политичар и председник Француске. (прем. 1931)
• 1861 — Џејмс Нејсмит, канадско-амерички изумитељ кошарке. (прем. 1939)^[2]
• 1880 — Роберт Мусил, аустријски писац. (прем. 1942)
• 1923 — Антоније Исаковић, српски књижевник и сценариста. (прем. 2002)^[3]
• 1923 — Татјана Лукјанова, српска глумица. (прем. 2003)
• 1931 — Мајк Николс, амерички редитељ, продуцент, глумац и комичар. (прем. 2014)^[4]
• 1932 — Предраг Гојковић Цуне, српски певач. (прем. 2017)
• 1932 — Франсоа Англер, белгијски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2013).^[5]
• 1946 — Сали Филд, америчка глумица и редитељка.^[6]
• 1948 — Глен Фреј, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе . (прем. 2016)
• 1952 — Јаков Седлар, хрватски редитељ и продуцент.
• 1953 — Жељко Јерков, хрватски кошаркаш.
• 1953 — Тони Парсонс, енглески писац и новинар.
• 1962 — Невен Спахија, хрватски кошаркашки тренер.
• 1963 — Бранка Пујић, српска глумица.
• 1964 — Грег Графин, амерички музичар и писац, најпознатији као певач и суоснивач групе .
• 1970 — Горан Ђукић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1970 — Итан Хок, амерички глумац, сценариста, редитељ и књижевник.
• 1972 — Тандивеј Њутон, енглеска глумица.
• 1972 — Ребека Ромејн, америчка глумица и модел.^[7]
• 1974 — Зои Маклелан, америчка глумица.
• 1977 — Душан Кецман, српски кошаркаш.
• 1979 — Ламар Одом, амерички кошаркаш.^[8]
• 1987 — Ана Ивановић, српска тенисерка.^[9]
• 1988 — Ема Стоун, америчка глумица.^[10]
• 1988 — Џон Холанд, америчко-порторикански кошаркаш.
• 1990 — Андре Ширле, немачки фудбалер.^[11]
• 1995 — Андре Силва, португалски фудбалер.

Смрти

• 1397 — Вук Бранковић, српски обласни господар. (рођ. отприлике 1345)
• 1632 — Густаф II Адолф Шведски, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (рођ. 1594)
• 1796 — Катарина Велика, царица Русије. (рођ. 1729)
• 1893 — Петар Чајковски, руски композитор позног романтизма.^[12]
• 1929 — Максимилијан фон Баден, немачки принц и политичар. (рођ. 1967)
• 1964 — Слободан Пенезић Крцун учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије. (рођ. 1918)
• 1996 — Драган Кресоја, филмски редитељ и сниматељ. (рођ. 1946)
• 2007 — Раша Ливада, књижевник, главни и одговорни уредник часописа "Писмо" истоименог књижевног друштва, један од оснивача Српског књижевног друштва. (рођ. 1948)^[13]
• 2015 — Перо Перовић, најстарији Црногорац. (рођ. 1909)
• 2021 — Муамер Зукорлић, председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији. (рођ. 1970)
  • Маринко Роквић, српски певач фолк музике. (рођ. 1954)

Празници и дани сећања

Српска православна црква данас прославља

• Свети мученик Арета
• Свети Елезвој, цар етиопски
• Спомен иконе „Свих жалосних радост”
• Преподобни Арета Печерски

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Sax, Antoine Joseph”. (на језику: енглески). 24 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 258.
2. „The Naismith Memorial Basketball Hall of Fame :: James Naismith”. www.hoophall.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28.
3. „Antonije Isaković”. biografija.org. Приступљено 28. 1. 2022.
4. Gates Jr, Henry Louis (2010). Faces of America: How 12 Extraordinary People Discovered Their Pasts. New York: New York University Press. стр. 14–33. ISBN 978-0-8147-3264-9.
5. „François Englert - Biographical”. NobelPrize.org. Приступљено 2019-12-21.
6. „Bio.com, Sally Field Biography Actress (1946–)”. Biography.com. Приступљено 28. 8. 2015.
7. Rebecca Romijn Profile in the FMD-database. Retrieved December 3, 2019.
8. „Lamar Odom”.
9. „Ana Ivanovic”. WTA Tennis. 8. 4. 2017.
10. „Emma Stone Biography”. FYI. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2016.
11. „FIFA Tournaments - Players & Coaches - Andre SCHUERRLE”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 25. 04. 2018. г. Приступљено 28. 01. 2021.
12. „ЧАЈКОВСКИ Петар”. snp.org.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
13. „Raša Livada”. danas.rs. Приступљено 3. 2. 2022.