Тјурингова награда

Тјуринг награда (енгл. ) је награда коју једном годишње додељује америчко Удружење за рачунарску технику (енгл. ) изабраном добитнику на основу његових доприноса техничке природе на пољу рачунарства који треба да буду трајног карактера и од великог техничког значаја. Већина добитника су информатичари.

Тјуринг награда
Статуа Алана Тјуринга, скулптора Стивена Китла у Блечли парку
Додељује се за	значајан допринос у информатици
Земља	САД
Представља	Асоцијација за рачунарску машинерију
Награде	US $1,000,000[1]
Прво додељивање	1966.; пре 59 година (1966)
Последње додељивање	2019.; пре 6 година (2019)
Тренутни добитник	Едвин Катмул и Пет Ханрахан
Веб-сајт

Награда је добила име по Алану Тјурингу, британском математичару који се сматра једним од зачетника модерног рачунарства.

Тјуринг награда се често сматра 'Нобеловом наградом рачунарства'.^[2] Од 2007. до 2013. године, награду је пратила додатна материјална награда од 250.000 долара, уз финансијску подршку коју пружају Интел и Гугл.^[3] Од 2014. године награду је пратила додатна материјална награда од милион америчких долара, уз финансијску подршку коју је обезбедио Гугл.^[1][4]

Први прималац награде, 1966. године, био је Алан Џ. Перлис са Carnegie Mellon University. Први женски прималац награде је Фран Ален из IBM за 2006. годину.^{[тражи се извор]}

Добитници

Следи списак добитника са назнакама области за које су добили признање. За више детаља о конкретном достигнућу погледати чланак о одговарајућем добитнику.

Година	Добитник/ци	Образложење
1966.	Алан Џ. Перлис	За рад на пољу програмерских техника и стварање компајлера.[5]
1967.	Морис В. Вилкис	Професор Вилкис је најпознатији као стваралац и дизајнер -а, првог рачунара са интерним програмом. је завршен 1949, а за интерну меморију су коришћене живине ултрасоничне линије за складиштење. У сарадњи са Вилером и Гилом, Вилкинс је 1951. објавио рад „Припрема програма за електронске дигиталне рачунаре「 (енгл. ) у којем је развио концепт програмске библиотеке.[6]
1968	Ричард Хаминг	За рад на нумеричким методама, системима за аутоматско кодирање и кодовима за откривање и исправљање грешака.[7]
1969.	Марвин Мински	вештачка интелигенција
1970.	Џејмс Х. Вилкинсон	За истраживање у области нумеричке анализе којима је олакшано коришћење брзих дигиталних. Добио је и подебно признање за рад на у области линеарне алгебре и анализе грешака „уназад「.[8]
1971.	Џон Макарти	За предавања „Тренутно стање истраживања вештачке интелигенције「 (енгл. )[9]
1972.	Едсхер Дајкстра	Едсхер Дајкстра је крајем 1950-их значајно допринео развоју програмског језика АЛГОЛ, који је постао узор јасности и математичке строгоће. Један је од симбола науке и уметности програмирања уопште и у великој мери је заслужан за боље разумевање структуре, репрезентације и примене програмских језика. У петнаест година објавио је низ чланака о теорији графова те неколико основних приручника, тумачења и филозофских разматрања о програмским језицима.
1973.	Чарлс В. Бакман	За изванредне заслуге у развију технологије база података.
1974.	Доналд Кнут	За значајне заслуге у анализи алгоритама и дизајну програмских језика, а посебно за допринос „уметности програмирања рачунара「 (енгл. ).
1975.	Ален Њуел и Херберт А. Сајмон	У сарадњи са Клифордом Шоом при корпорацији РАНД те са студентима и колегама са Универзитета Карнеги Мелон заслужан је за развој вештачке интелигенције, психологији људске когниције и рачунарског програма LISP.
1976.	Мајкл О. Рабин и Дејна Скот	За заједнички рад „Finite Automata and Their Decision Problem「, у којем је први пут представљен концепт недетерминистичких машина. Ово класично дело је непресушан извор инспирације за сва даља истраживања на овом подручју.
1977.	Џон Бакус	За утицајне и трајне доприносе дизајну практичних система програмирања високог нивоа, посебно кроз рад на развоју програмског језика FORTRAN, те за оригиналан и значајан рад на формалним процедурама за спецификацију програмских језика.
1978.	Роберт В. Флојд	За значајне заслуге на развоју методологије за стварање ефикасног и поузданог софтвера и за помоћ у оснивању важних подобласти рачунарства као што су: теорије парсирања, Семантика програмских језика, аутоматска верификација програма, аутоматск генерисање програмског кода и Анализа алгоритама.
1979.	Кенет Ј. Ајверсон	За пионирске доприносе у областима програмских језика и математичке нотације који су резултовали стварањем -а, за доприносе имплементацији интерактивних система, употреби APL-а у образовању, те теорији и пракси програмских језика.
1980.	Ч. Ентони Р. Хор	За фундаментални допринос дефинисању и дизајну програмских језика.
1981.	Едгар Ф. Код	За фундаменталне и трајне доприносе теорији и пракси система за управљање базама података, посебно релационим базама података.
1982.	Стивен А. Кук	За заслуге на бољем разумевању сложености израчунавања.
1983.	Кен Томпсон и Денис Ричи	За развој теорије генеричких оперативних система и за примену оперативног система јуникс.
1984.	Никлаус Вирт	За развој читавог низа нових програмских језика: EULER, ALGOL-W, MODULA и PASCAL.
1985.	Ричард Карп	За континуиране заслуге у развоју теорије алгоритама, у које спадају и развој ефикасних алгоритама за мрежни ток и решавање других проблема комбинаторне оптимизације, идентификацију израчунљивости у полиномијалном времену са интуитивним записом алгоритамске ефикасности и, као најзначајније, за доприносе теорији НП-комплетности.
1986.	Џон Хопкрофт и Роберт Тарџан	За достигнућа у дизајну и анализи алгоритама и структура података.
1987.	Џон Кок	За значајан допринос теорији и дизајну компајлера, архитектури великих система и развоју рачунара са редукованог скупа инструкција ().
1988.	Ајван Садерланд	За пионирски и визионарски допринос пољу рачунарске графике, почевши са Скечпадом.
1989.	Вилијам Кон	За фундаментални допринос нумеричкој анализи. Један је од првих експерата у области рачунања са покретним зарезом.
1990.	Фернандо Корбато	За пионирски рад у постављању концепата и развоју великих рачунарских система опште намене CTSS и Multics са паралелним функционисањем на основу истих ресурса.
1991.	Робин Милнер	За три различита достигнућа: 1) LCF, механизацију Скотове теорије израчунљивих функција, први теоријски заснован, али практичан алат за конструкцију доказа уз помоћ машина; 2) ML, први језик са полиморфним извођење типова као и тип-сигуран механизам за откривање грешака; 3) CCS, општу теорију конкурентности. Поред тога, формулисао је и значајно побољшао потпуну апстракцију, проучавање односа између оперативне и денотативне семантике.
1992.	Батлер Лампсон	За доприносе развоју дистрибуираних, персоналних рачунарских окружења и развоју технологија за њихову имплементацију: радне станице, мреже, оперативни системи, системи за програмирање, монитори, безбедност рачунара и текст процесори.
1993.	Јурис Хартманис и Ричард Стирнс	Као признање за за постављање основа теорије комплексности.
1994.	Едвард Фајгенбаум и Раџ Реди	За пионирски допринос дизајну и конструкцији система вештачке интелигениције високог нивоа, указивање на практични значај и потенцијални комерцијални утицај технологије вештачке интелигенције.
1995.	Мануел Блум	Као признање за доприносе основама рачунарске теорије комплексности и њеним применама у криптографији и верификацији програма.[10]
1996.	Амир Пнуели	За веома оригиналан и значајан рад на увођењу темпоралне логике у област рачунарства и за изванредан допринос верификацији програма и система.[тражи се извор]
1997.	Даглас Енгелбарт	За надахнуту визију будућности интерактивног рачунарства и изум кључних технологија које су помогле у остварењу те визије.[11]
1998.	Џим Греј	За веома оригиналан и значајан допринос истраживањима у областима база података и обраде трансакција и техничко вођство у системској имплементацији.[12]
1999.	Фред Брукс	За значајан допринос архитектури рачунара, оперативним системима и софтверском инжењерингу.[13]
2000.	Ендру Јау	Као признање за фундаменталне доприносе теорији рачунања, у које спада и теорија генератора псеудослучајних бројева заснована на комплексности, криптографију и теорију комуникацијске комплексности.[14]
2001.	Оле-Јохан Дал и Кристен Нигард	За идеје које су послужиле као основа за развој објектно-оријентисаног програмирања, а уткане су у дизајн програмских језка Симула I и Симула 67.[15]
2002.	Рон Ривест, Ади Шамир и Леонард Ејдлман	За ингениозни допринос у стварању практичне криптографије јавног кључа.[16]
2003.	Ален Кеј	За пионирске идеје на којима су засновани савремени објектно-оријентисани програмски језици, вођење тима који је створио Smalltalk и за темељан допринос развоју персоналних рачунара.[17]
2004.	Винтон Греј Серф и Боб Кан	За пионирски рад на Интернет умрежавању, у које спада и дизајн и имплементација основних комуникацијских протокола Интернета, , те за надахнуте идеје у умрежавању рачунара.[18]
2005.	Петер Наур	За фундаменталне доприносе дизајнирању програмских језика и дефинисању језика Algol 60, за дизајн компајлера, те за уметност и праксу програмирања рачунара.[19]
2006.	Фран Ален	За побољшање перформанси рачунарских програма у решавању проблема и ширење употребе рачунарства високих перформанси.[20]
2007.	Едмунд Кларк, Ален Емерсон и Жозеф Сифакис	За пионирски рад на аутоматизованој методи провере модела за откривање грешака у дизајну софтвера и хардвера.[21]
2008.	Барбара Лисков	За развој програмских језика и дизајнирања система, посебно везаних за апстракцију података, толеранцију грешке и дистрибуирано израчунавање.[22]
2009.	Чарлс П. Такер	За пионирски рад на дизајну и реализацији првог модерног персоналног рачунара и локалних мрежа (у које спада и Етернет), мултипроцесорске радне станице и таблет рачунаре.[тражи се извор]
2010.	Лесли Г. Валијант	За доприносе теорији рачунања, у које спада и теорија вероватно приближно коректног учења, сложеност пребројавања и алгебарског израчунавања, као и теорију паралелног и дистрибуираног израчунавања.[23]
2011.	Џудеа Перл[24]	За фундаменталне доприносе вештачкој интелигенцији кроз развој калкулуса за пробабилистичко и каузално резоновање.[25]
2012.	Силвио Микали Шафи Голдвасер	За трансформишући рад који је поставио темеље теоретске комплексности за криптографску науку и притом развијање пионирских нових метода за ефикасну верификацију математичких доказа у теорији комплексности.[26]
2013.	Лесли Лампорт	За темељне доприносе теорији и пракси дистрибуираних и конкурентних система, конкретно за дефинисање појмова као што су каузалност и логички сатови, безбедност и животност, машине репликованих стања и секвенцијалну конзистентност.[27][28]
2014.	Мајкл Стоунбрејкер	За темељне доприносе концептима и праксама који леже у основи модерних система база података.[29]
2015.	Мартин Хелман Витфилд Дифи	За темељне доприносе модерној криптографији. Дифијев и Хелманов револуционарни рад из 1979+6, „Нови смерови у криптографији「,[30] је увео идеје криптографије јавног кључа и дигиталних потписа, који су основа за већину уобичајено коришћених безбедносних протокола на интернету данас.[31]
2016.	Тим Бернерс-Ли	За проналазак World Wide Web, првог веб претраживача, и основних протокола и алгоритама који дозвољавају Web to scale.[32]
2017.	Џон Л. Хенеси Давид А. Патерсон	За пионирски систематски, квантитативни приступ дизајнирању и евалуацији компјутерских архитектура са трајним утицајем на индустрију микропроцесора.[33]

Преглед примљених награда према земљама добитника

земља	број награда
САД	42
Уједињено Краљевство	6
Израел	4
Канада	2
Норвешка	2
Венецуела	1
Данска	1
Кина	1
Летонија	1
Немачка	1
Француска	1
Холандија	1
Швајцарска	1
Италија	1