Бадем
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бадем (лат. ), или слатки бадем, је дрво из фамилије ружа (), чији се плод и семе користе у исхрани људи као воће. У народу се користи и назив бајам за сам плод дрвета.[4] Бадем потиче из Ирана и околних земаља, укључујући Левант.[5][6]
Кратке чињенице Бадем, Научна класификација ...
Бадем | |
---|---|
1897 илустрација[1] | |
Бадемово дрво са орашастим плодовима. | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Rosids |
Ред: | Rosales |
Породица: | Rosaceae |
Род: | Prunus |
Подрод: | Amygdalus |
Врста: | P. amygdalus |
Биномно име | |
Prunus amygdalus Batsch, 1801 | |
Синоними[2][3] | |
Замењени син.
Хомотипни
Хетеротипни
|
Затвори
Кратке чињенице Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz), Енергија ...
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
---|---|
Енергија | 2.408 kJ (576 kcal) |
21,69 g | |
Скроб | 0,74 g |
Шећери | 3,89 g 0,00 g |
Прехрамбена влакна | 12,2 g |
49,42 g | |
Засићене | 3,731 g |
Мононезасићене | 30,889 g |
Полинезасићене | 12.070 g |
21,22 g | |
Триптофан | 0,214 g |
Треонин | 0,598 g |
Изолеуцин | 0,702 g |
Леуцин | 1,488 g |
Лизин | 0,580 g |
Метионин | 0,151 g |
Цистин | 0,189 g |
Фенилаланин | 1,120 g |
Тирозин | 0,452 g |
Валин | 0,817 g |
Аргинин | 2,446 g |
Хистидин | 0,557 g |
Аланин | 1,027 g |
Аспарагинска киселина | 2,911 g |
Глутаминска киселина | 6,810 g |
Глицин | 1,469 g |
Пролин | 1,032 g |
Серин | 0,948 g |
Витамини | |
Витамин А екв. бета-каротен лутеин зеаксантин | (0%) 1 μg1 μg |
Витамин А | 1 IU |
Тиамин (Б1) | (18%) 0,211 mg |
Рибофлавин (Б2) | (85%) 1,014 mg |
Ниацин (Б3) | (23%) 3,385 mg |
Витамин Б5 | (9%) 0,469 mg |
Витамин Б6 | (11%) 0,143 mg |
Фолат (Б9) | (13%) 50 μg |
Холин | (11%) 52,1 mg |
Витамин Ц | (0%) 0 mg |
Витамин Д | (0%) 0 μg |
Витамин Е | (175%) 26,2 mg |
Витамин К | (0%) 0 μg |
Минерали | |
Калцијум | (26%) 264 mg |
Бакар | (50%) 0,99 mg |
Гвожђе | (29%) 3,72 mg |
Магнезијум | (75%) 268 mg |
Манган | (109%) 2,285 mg |
Фосфор | (69%) 484 mg |
Калијум | (15%) 705 mg |
Селен | (4%) 2,5 μg |
Натријум | (0%) 1 mg |
Цинк | (32%) 3,08 mg |
Остали конституенти | |
Вода | 4,70 g |
| |
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA |
Затвори
Назив бадем у ботаничкој литератури се користи за неколико сродних врста рода и подрода . Сем слатког, постоји и горки бадем, чије семе има већу количину цијанида и може се сматрати отровним ако се конзумира у већим количинама.[7] Занимљива врста је и или степски бадем, који расте у Делиблатској пешчари.
- дрво бадема у цвету
- цвет бадема
- плодови бадема
- семена слатког бадема