Eikosanoid

Eikosanoidi su signalni molekuli koji nastaju oksidacijom esencijalnih masnih kiselina (EPA) koje su dvadeset-ugljenika duge. Oni vrše kompleksnu kontrolu nad mnogobrojnim telesnim sistemima, kao što je razvoj inflamacije i imuniteta. Oni isto tako funkcionišu kao glasnici u centralnom nervnom sistemu. Kontrolne mreže koje zavise od eikosanoida su među najkompleksnijim sistemima ljudskog tela. Eikosanoidi su izvedeni bilo iz omega-3 (ω-3) ili omega-6 (ω-6) EFA. ω-6 eikosanoidi su generalno proinflamatorni, dok ω-3 molekuli imaju tu ulogu u znatno manjoj meri. Količina i balans tih masnoća u ishrani ima uticaja na telesne funkcije kontrolisane eikosanoidima, kao i na kardiovaskularne bolesti, trigliceride, krvni pritisak, i artritis. Antiinflamatorni lekovi poput aspirina i drugih NSAID lekova deluju putem umanjenja sinteze eikosanoida.

Arahidonska kiselina

Postoje četiri familije eikosanoida: prostaglandini, prostaciklini, tromboksani i leukotrieni. Svaka ima dve ili tri zasebne serije, izvedene bilo iz ω-3 ili ω-6 EFA. Različite aktivnosti tih serija u znatnoj meri objašnjavaju zdravstvene efekte ω-3 i ω-6 masti.^[1][2][3][4]

Strukture reprezentativnih eikosanoida

Prostaglandin E1. Petočlani prsten je karakterističan za ovu klasu.	Tromboksan A2. Atomi kiseonika su u prstenu.		Leukotrien B4. Sadrži 3 konjugovane dvostruke veze.
Prostaciklin I2. Razlikuje se po drugom prstenu od prostaglandina.		Leukotrien E4, primer cisteinil leukotriena.

Nomenklatura

Eikosanoid (grčki: - dvadeset) je kolektivni naziv^[5] za oksidisane derivate tri različite esencijalne masne kiseline sa dvadeset ugljenika:

• Eikosapentaenoinska kiselina (EPA), ω-3 masna kiselina sa 5 dvostrukih veza;
• Arahidonsla kiselina (AA), ω-6 masna kiselina, sa 4 dvostruke veze;
• Dihomo-gama-linolenska kiselina (DGLA), ω-6, sa 3 dvostruke veze.

Trenutna upotreba ograničava termin na leukotriene (LT) i tri tipa prostanoida: prostaglandini (PG) prostaciklini (PGI), i tromboksani (TX). Ta definicija se koristi u ovom članku. Međutim, nekoliko drugih klasa lipida se mogu tehnički nazvati eikosanoidima: hepoksilini, resolvini, izofurani, izoprostani, lipoksini, epi-lipoksini, epoksi-eikosatrienoinske kiseline (EET) i endokanabinoidi. Neki izvori nazivaju leukotriene i prostanoide „klasičnim eikosanoidima「^[6][7][8], što je u kontrastu sa „novim「, „eikosanoidima sličnim「 ili „neklasičnim eikosanoidima「.^{[9][10][11][12]}

Pojedini eikosanoidi se označavaju skraćenicama koje su četiri karaktera duge. One se formiraju na sledići način:

• Dvoslovana oznaka lipida,^[13]
• Jedno slovo koje označava sekvencu^[14] i
• Subskript koji daje indikaciju o broju dvostrukih veza.

Primeri su:

• EPA-izvedeni prostanoidi imaju tri dvostruke veze, npr. PGG₃, PGH₃, PGI₃, TXA₃, dok leukotrieni imaju pet, (LTB₅).
• AA-izvedeni prostanoidi imaju dve dvostruke veze, npr. PGG₂, PGH₂, PGI₂, TXA₂, dok leukotrieni iz ove grupe imaju četiri, (LTB₄).

Osim toga, mogu da postoje stereohemijske razlike među molekulima. Izomeri se označavaju grčkim slovima, npr. PGF_2α.

Biosinteza

Familije enzima koje katališu masno kiselinsku oksigenaciju kojom se formiraju eikosanoidi su:

• Ciklooksigenaza, ili COX, generiše prostanoide.
• Lipoksigenaza, ili LOX, ima nekoliko formi. 5-lipoksigenaza (5-LO) formira leukotriene.

Eikosanoidi se ne čuvaju u ćelijama, nego se sintetišu po potrebi. Oni se formiraju iz masnih kiselina koje sačinjavaju ćelijske membrane i jedarni ovoj.

Biosinteza eikosanoida počinje kad se ćelija aktivira mehaničkom traumom, citokinima, faktorima rasta ili drugim stimulusima. Stimulus može da bude i eikosanoid iz susedne ćelije. Time se inicira oslobađanje fosfolipaza sa ćelijske membrane. Fosfolipaze putuju do jedarnog ovoja. Tamo, fosfolipaze katalizuju estersku hidrolizu fosfolipida (putem A₂) ili diacilglicerola (putem fosfolipaze C). Time se oslobađaju 20-ugljenika duge esencijalne masne kiseline. Ova hidroliza je stupanj koji određuje brzinu formiranja eikosanoida.

Više fosfolipaza može da oslobodi masne kiseline. Među njima je tip IV citosolna fosfolipaza A₂ (cPLA₂) ključni učesnik. Ćelije bez cPLA₂ generalno nemaju sposobnost sinteze eikosanoida. Fosfolipaza cPLA₂ je specifična za fosfolipide koji sadrže AA, EPA ili GPLA u SN2 poziciji. cPLA₂ takođe ima sposobnost oslobađanja lizofosfolipida koji postaju trombocit-aktivirajući faktori.