Ото Толнаи

Ото Толнаи (мађ. ; Кањижа, 5. јул 1940 — 27. март 2025) био је савремени југословенски и мађарски писац, уредник, књижевни преводилац.

Ото Толнаи
Ото Толнаи
Пуно име	Ото Толнаи
Датум рођења	(1940-07-05)5. јул 1940.
Место рођења	Кањижа, Краљевина Југославија
Датум смрти	27. март 2025.(2025-03-27) (84 год.)

Биографија

Ото Толнаи је рођен 1940. године у Кањижи, у Дунавској бановини. Гимназију је похађао у Сенти.^[1] Студирао је филозофију на универзитетима у Новом Саду и Загребу. Од 1969. био је главни уредник часописа за културу „Új Szimposion“, а од 1992. године часописа „Ex Szimposion“. Толнаи је био последњи председник Друштва књижевника Југославије 1990. године.^[2][3]

Условно је осуђен 1972. године као одговорни уредник, због објављивања текстова који су инкримисани као непријатељска пропаганда. Био је уредник литерарних емисија и ликовни критичар у редакцији програма Радио Новог Сада на мађарском језику до пензионисања, 1994. године.^[2]

Толнаијева дела су превођена на српски, пољски, словеначки и немачки језик.

Преминуо је 27. марта 2025. године.^[4][5]

Библиографија

Његова најважнија дела су:^[3][2]

• Конкавне песме (песме), 1963.
• Галебова грудњача (песме), 1963.
• Герилске песме 1967.
• Пребијена чипка (песме), 1969.
• Кућа инсеката (роман), 1969.
• Ђавоља глава (роман за малолетнике), 1970.
• Гогољева смрт (приче), 1972.
• Да будем карфиол (песме), 1973.
• Сликар Имре Шафрањ (монографија), 1978.
• Прашина света (песме), 1980.
• Цвећарска број 3 (роман), 1983.
• Провинцијски Орфеј (изабране песме), 1983.
• Рококо (дечје песме), 1986.
• Ждерач корења (песме) 1986.
• Књига проза (новеле) 1987.
• Голи кловн (ликовне критике, есеји), 1992.
• Књига песама 1992.
• Вилхелмове песме (песме), 1992, 2009.
• Правила бала: књига нове прозе (приче), 1994.
• Распродаја (драме), 1996.
• Трули мермер, Југопластика (есеји о сликарству), 1997.
• Балкански ловор (песме), 2001.
• Песник од свињске масти (роман о једном радио-интервјуу), 2004.
• Ексер у хоризонту. Дневник Антала Ковача (песме), 2005.
• Прабака у ротердамском гангстерском филму (роман у стиховима), 2006.
• Помпејски љубавници. Поглавља из Инфауста (изабрана проза), 2007.
• Најлепше песме Ота Толнаија 2007.
• Гренадирмарш (кратка проза), 2008.
• Светионик на продају. Акварел проза 2010.
• Кишињевска ружа 2010.
• Морска шкољка (роман) 2011.
• Кутија за шешире (есеји о сликарству), 2013.
• Дрхтави самурај. Лична пинакотека (есеји о сликарству), 2019.

Признања

Толнаи је добитник неколико награда, као што су:^[6]

• Награда "Сирмаи", 1988.
• Награда "Порука", 1991.
• Књига године, 1992.
• Награда Андре Ади, 1993.
• Награда Тибор Дери, 1995.
• Награда Шандор Вереш, 1999.
• Златна медаља председника Републике Мађарске 2000.
• Награда "Миклош Радноти", 2000.
• Награда за паралелне културе, 2001.
• Награда за мађарску књижевност, 2005.
• Кошутова награда, 2007.

Године 1998. изабран је за члана Мађарске академије књижевности и уметности као и Мађарске дигиталне академије.^[2]