Хајле Селасије

последњи цар Етиопије од 1930. до 1974. From Wikipedia, the free encyclopedia

Хајле Селасије
Remove ads

Хајле Селасије I (енгл. ; Ејерса Горо, 23. јул 1892 — Адис Абеба, 27. август 1975) је био последњи етиопски цар. Селасије је 1928. после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије.

Укратко Хајле Селасије I, Датум рођења ...
Remove ads

Биографија

Thumb
Хајле Селасије I у Вашингтону 1963.

Рођен под именом Тафари Маконен Водимихајел, касније Војвода, Рас Тафари Маконен, а након крунисања 2. новембра 1930. године прозван је Хајле Селасије I. Хајле на етиопском језику значи „Снага「, а Селасије значи „Свето Тројство「 - дакле Хајле Селасије отприлике може да се преведе као „Снага Светог Тројства「. Његова цела титула, док је владао, била је „Његово Царско Величанство Хајле Селасије I, Цар Царева, Господар Господара, Освајачки Лав Јудејског Племена, Изабраник Божји「.[1] По традицији, био је 225. потомак краља Соломона и краљице од Сабе, Соломонска династија.[2]

Дана 2. новембра 1930. наследио је престол након смрти свог претходника, прастрица краља Менелика II, те је уједно и последњи владар Етиопије. Почиње да спроводи важне аграрне, политичке и судске реформе, те се брине за еманципацију робова. Установио је парламент и судски систем, али је све заправо било формално, јер је права власт остала при владару.

Thumb
Са Титом у Београду, 1963.

Године 1935, уочи Другог светског рата, Италија под Мусолинијевим вођством је извршила инвазију Етиопије и Селасије је не успевши да се супротстави, отишао у прогнанство у Енглеску у мају 1936. године.[3] Тамо је помогао Британцима да испланирају кампању која је довела до ослобођења Етиопије и његовог повратка на власт 1942. године.

Вративши се на власт почео је да обнавља своју ратом погођену домовину. Највећа достигнућа су му аграрна реформа (1942—1944)[4], еманципација робова (1942)[5], те успостава скупштине.

Године 1955. изменио је Устав, покушавајући тако да државу уведе у 20. век.[6] Скупштина је добила одређене, али опет ограничене моћи, па је народ осећао да то није довољно.[7] Селасије је 1960, након неуспелог покушаја свргавања са престола, обећао економски развој и социјалне реформе. Године 1961. поклонио је једну од својих палата да се користи као главни кампус универзитета у главном граду Етиопије, Адис Абеби.[8]

Током 1960-их, Селасије је постао све више заузет спољним пословима. Године 1963. је играо главну улогу у оснивању Организације афричког јединства и у спору између Сомалије и Етиопије који су прерасли у оружане сукобе. У марту 1964. је договорено примирје. Године 1965. сазвао је Конференцију оријенталних православних цркви где је стекао титулу „Заштитник Вере「.[9] Почетком 1970. био је посредник у спору између Сенегала и Гвинеје, Танзаније и Уганде, као и Јужног и Северног Судана.

Бавећи се проблемима других земаља, занемаривао је проблеме властите државе: велика неједнакост у подели добара, рурална неразвијеност, корупција власти, растућа инфлација, незапосленост и тешка суша на северу (1972—1975). Године 1974, студенти, радници и војници започели су серију штрајкова и демонстрација које су достигле врхунац 12. септембра 1974. када су оружане снаге свргнуле Селасија са престола и марксистички оријентисана војна хунта „Дерг「 преузела власт.[10]

Већина царске породице је била заточена у затвору у Адис Абеби. Дана 23. новембра 1974. шездесет бивших високих званичника царске власти стрељано је без суђења.[11] У марту 1975. монархија је укинута, а Етиопија проглашена републиком. Дана 27. августа 1975. Хајле Селасије I умире.[12] Његови посмртни остаци су пронађени 1992. године испод бетонске плоче у бившој царској палати. Године 2000, приређена му је царска сахрана у организацији Етиопске православне цркве.

Remove ads

Одликовања и медаље

Током 58 година колико је владао, прво као регент, а затим и као цар Хајле Селасије је добио бројне почасти и одликовања, како у Етиопији тако и у иностранству. Као резултат бројних посјета страним државама постао је једна од најодликованијих личности у људској историји.[13] Гинисова књига рекорда га је препознала као најодликованију особу.[14]

Етиопска

  • Етиопија Орден Етиопске звезде, Велики крст – 1909[15][16]
  • Етиопија Орден Соломона, Велика огрлица – 1930[17][18]
  • Етиопија Орден Соломоновог печата, Велика огрлица[19][20]
  • Етиопија Орден краљице од Сабе, Велика лента - 11. фебруар 1917[15][21]
  • Етиопија Орден Свете Тројице (Етиопија) - 1930[22]
  • Етиопија Орден Менелик II, 1. реда (Етиопија) - 1924[15][23]
  • Етиопија Орден верности[24]
  • Етиопија Војна медаља за заслуге Реда Светог Ђорђа са три палме - 1923.[25]
  • Етиопија Војна медаља Хајла I Селасија, са три палме - 1936.[25][26]
  • Етиопија Медаља за војне заслуге у злату - око 1936.[25]
  • Етиопија Медаља експедиције Тигар у сребру (награђен два пута) са две палме - 1936.[25]
  • Етиопија Медаља за патриотизам са пет палми - 1944.[25]
  • Етиопија Звезда победе 1941. - 1941.[25]
  • Етиопија Еритрејска медаља Хајла Селасија I - 1953.[25][26]
  • Етиопија Медаља за подземни патриотизам 1941. са пет палми - 1941.[25][26]
  • Етиопија Спомен медаља крунисања цара Хајла Селасија I 1930. - 1930.[25]
  • Етиопија Медаља јубилеј крунисања цара - 1955.[25]
  • Етиопија Избјегличка медаља (за ратни егзил) са пет палми (позната као и Медаља ратног прогонства) - 1944.[25]
  • Етиопија Медаља обнове - 1957.[25]
  • Етиопија Медаља школске стипендије "Memihiran" (позната као и Медаља учитеља) - 1959.[25][26]
  • Етиопија Спомен медаља Кореанског рата - 1951.[25]
  • Етиопија Спомен медаља 25 година Побједе 1941. - 1966.[25]

Инострана

Thumb
Службена униформа Хајла Селасија приказује 14 редова тракица неких од његових одликовања.
  • Либан Орден заслуга, посебни степен, - 15. април 1950.[30][39][57]
  • Сирија Орден Омајади, 1. реда - око 1950.[30][42]
  • Јордан Орден Хусеина ибн Алија, Велики командант - око 1950.[30][42][58]
  • Јордан Врховни орден ренесансе, витез[49]
  • Ирак Краљевски и хашемитски орден бисера, Велики крст на огрлици - око 1950.[30][42]
  • Уједињено Краљевство Споменица крунисања краљице Елизабете друге - 2. јуни 1953.[13][30]
  • Мексико Орден Астешког орла – 1954.[30][39][59]
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Орден југословенске звезде – 21. јул 1954.[29][30][60]
  • Чехословачка Орден белог лава, 1. реда са огрлицом (војни) - 1954.[30][42]
  • Аустрија Орден за заслуге Републике Аустрије, Велики крст 1. степена – 1954.[29][30][61]
  • Њемачка Орден за заслуге Федералне Републике Немачке, Велики крст специјалне класе – 1954.[29][30][62]
  • Краљевина Грчка Медаља за војне заслуге - 28. октобар 1954.[49]
  • Француска Ратни крст 1939–1945. са бронзаним палмовим лишћем - 1954.[30]
  • Француска Војна медаља – 1954.[29][49]
  • Уједињено Краљевство Ред витезова Подвезице – 15. октобар 1954.[29][30][63][64]
  • Холандија Орден династије Орање, Велики крст – 1954.[65]
  • Холандија Војни орден Вилхема, Велики крст – 3. новембар 1954.[30][66][67]
  • Данска Орден слона, Витез – 21. новембар 1954.[30][42][68]
  • Шведска Орден Серафима, Витез – 10. јун 1954.[29][30][69]
  • Италија Орден заслуга Републике Италије, Велики крст на огрлици – 21. октобар 1955.[29][30][70]
  • Либија Орден Идриза I, Велика огрлица - 1956.[30][42]
  • Јапан Орден Хризантеме, Огрлица – 19. новембар 1956.
  • Јужна Кореја Орден за заслуге у стварању државе, 1. степена – 1956.[30][71]
  • Бразил Орден јужног крста, Велики крст на огрлици – 4. јули 1958.[30][72][73]
  • Пакистан Орден Пакистана, 1. реда – 1958.[30][39][74]
  • Мјанмар Орден истине, 1. реда – 1958.[30][39][75]
  • Тајланд Орден Краљевског дома Чакри, Витез – 1958.[30][39][76]
  • Малезија Орден Краљевске круне, Велики витез – 21. мај 1968.[30][39][77]
  • Индонезија Орден "Звезда Републике Индонезије", 1. реда – 1958.[30][39][78]
  • Јужни Вијетнам Национални орден Вијетнама, 1. реда - 1958.[30][39]
  • Филипини Орден Сикатуна, Велика огрлица (Раџа) - 1958.[30][39]
  • Совјетски Савез Орден Суворов 1. реда – 11. јули 1959.[79][80]
  • Сомалија Орден звезде Сомалије, 1. реда – 1960.[30][42]
  • Мароко Орден Мухамеда, Велика огрлица - 1962.[30][42][81]
  • Египат Орден Нила - 22. мaj 1963.[42][82]
  • Того Орден Моно, велики командант - око 1963.[42]
  • Горња Волта Национални орден Горње Волте, Витез Великог крста - око 1963.[42]
  • Обала Слоноваче Национални орден Обале Слоноваче, Велики крст, - око 1963.[46][42][83]
  • Либерија Орден пионира Републике, Велики крст - око 1963.[42][84]
  • Либерија Орден афричке звезде, огрлица[85]
  • Сенегал Орден лава, Велики крст - око 1963.[42][86]
  • Мали Национални орден Малија, Велики крст на огрлици - око 1963.[42]
  • Чад Национални орден Чада, Велики крст - око 1963.[42]
  • Нигерија Орден федералне Републике[42]
  • Нигерија Орден Нигерa, Велики крст - око 1963.[42]
  • Румунија Орден звезде Румуније, Велики крст – 1964.[87]
  • Народна Република Мађарска Орден заставе Народне Републике Мађарске, 1. ред са дијамантима – 1964.[30][42][88]
  • Тунис Орден независност, Велика огрлица - 1964.[30][42][89]
  • Уганда Орден штита и копаља краљевства Буганде, 1. класе – 17. јун 1964.[30][42][90]
  • Иран Орден Пахлави, – 14. септембар 1964.[30][39][91]
  • Бенин Национални орден Бенина - око 1965/66.[42]
  • Камбоџа Орден независности, Велика огрлица - око 1965/66.[92]
  • КамбоџаКраљевски орден Камбоџе, Велики крст[93]
  • КамбоџаОрден змаја Анама, Велики крст[94]
  • Хаити Орден части и заслуга, Велики крст – 22. фебруар 1966.[30]
  • Хаити Орден Жан-Жака Десалина Великог, огрлица - 1966.[95][96]
  • Бугарска Орден Георги Димитрова[97]
  • Венецуела Орден ослободиоца, Велика на огрлици - 1966.[30][98]
  • Боливија Орден кондора Анда, Велики крст - 1966.[30]
  • Перу Орден Перуанског сунца, Велики крст - 1966.[30][49]
  • Чиле Орден заслуга, Велики крст на огрлици - око 1966.[30][39]
  • Кенија Орден златног срца, 1. реда - 1966.[30][42][99]
  • Кенија Орден великог ратника Кеније, огрлица[97]
  • Иран Спомен медаља крунисања иранског шаха - 26. октобар 1967.[30][100]
  • Јужна Кореја Орден Мугунхва[101]
  • Заир Орден леопарда, Велики крст на огрлици - између 1968-1970.[42]
  • ЗамбијаОрден орла Замбије, огрлица - између 1968-1970.[42]
  • Бурунди Орден републике, Велики крст - између 1968-1970.[42][102]
  • Малави Орден лава, Велики крст - између 1968-1970.[42]
  • Мадагаскар Орден Малгашке републике, Велики командант - између 1968-1970. (данас носи име Орден Мадагаскара)[42][103]
  • Централноафричка Република Орден заслуга, Велики крст - између 1968-1970.[42]
  • Република Конго Орден заслуга, Велики крст - између 1968-1970.[42]
  • Габон Орден Екваторијалнe звезде, Велики командант - између 1968-1970.[42]
  • Камерун Орден храбрости, Велики крст - између 1968-1970.[42]
  • Мауританија Орден Мауританије, Велики крст - између 1968-1970.[42][104]
  • Гвинеја Национални орден заслуга, Велики крст - између 1968 - 1970.[42]
  • Судан Ланац части, Судан - 1970.[30][42][105]
  • Ватикан Орден Пија IX, витез Великог крста – 1970.[29][30]
  • Ватикан Орден Гроба Господњег у Јерусалиму.[106]
  • Гана Орден звездe Гане, 1. реда – 1970.[30][42]
  • Аргентина Орден ослободиоца генерала Сан-Мартина, Велики крст - 1970.[30][39]
  • Ирак Орден две реке, 1. реда - 1970. (војни)[30]
  • Иран Спомен медаља 2500. годишњице оснивања Персијског царства (14. октобар 1971)[30][107]
  • Саудијска Арабија Орден краља Абдула Азиза, Велики крст, - 1971.[30][39]
  • Уганда Орден извор Нила, Велики командант - 1972.[30][42]
  • Република Кина Орден благодатних облака, специјални ред[39]
  • Салвадор Орден Хозе Матијас Делгадо, Велики крст[108]
  • Гвинеја Орден борбе за независност (медаља)[109]

Црквена одликовања

Почасти

Remove ads

Војни чинови

Хаиле Селасије је имао следеће чинове:

  • Фелдмаршал Царске Етиопске Војске[121][122]
  • Адмирал Флоте Царске Етиопске Морнарице[122]
  • Маршал Царског Етиопског Ваздухопловства[122]
  • Почасни Фелдмаршал Британске Војске, 20. јануар 1965.[29][123][124]
  • Почасни генерал португалске армије, 26. јула 1959.[26]

Цитати

Кућу изграђену на граниту и снажном темељу ни најезда пљуска, шикљање олуја и јаки ветрови неће моћи да сруше. Неки људи су написали Причу мог живота представљано као истину оно што заправо произилази из незнања, грешке или зависти; али они не могу да отргну истину из свог места, чак и ако они покушавају да убеде друге да верују.

— Увод из Мој Живот и Етиопијски Напредак, Аутобиографија Његово Царско Величанство Хајле Селасије I

И морамо да погледамо у себе, у дубине наше душе. Морамо постати нешто што никад нисмо били и за које наше образовање и искуство и окружење су нас лоше припремили. Морамо постати већи него што смо били, храбрији, већи у духу, већи у изгледу. Морамо постати чланови нове расе, која ће се издићи изнад ситничавих предрасуда, дугујући нашу крајњу оданост не нацијама, већ нашим ближњима унутар људске заједнице.

— говор Уједињене нације 6. октобар 1963.

Човек који поставља своје циљеве сувише ниско, и ко прихвата премало као довољно, расипа таленат и способности са којим га је Свемогући Бог и природа обдарила. Хајде да поставимо наше циљеве превисоко; хајде да захтевамо више од себе него што верујемо да поседујемо.

— Престолски говор 2. новембар 1963.

Проучавај и испитуј све, али изабери и прати оно што је добро.

Користите своје знање за добро, да сачувате мир међу људима.

Данас човек види све своје наде и тежње да се троше пред њим. Он је збуњен и не зна куда лута. Али он мора да схвати да је Библија његово уточиште, и окупљање за сво човечанство. У њој ће човек наћи решење његових садашњих тешкоћа и смернице за његову будућност, и ако он не прихвата са јасном савести Библију и њену велику поруку, не може да се нада спасењу. Што се мене тиче, ја славим Библију.

— Хајле Селасије I
Remove ads

У популарној култури

Сарајевска група Елвис Ј. Куртовић му је посветила песму „Хајле Селасије」 на албуму „Чудесан свет приватлука」 1988. године.

Породица

Дана 31. јула 1911. Рас Тафари оженио се са Менен Асфав. Заједно су имали шесторо деце, престолонаследник Асфав Восен, принцеза Зенебеворк, принцеза Цехај, принц Маконен, и принц Сахле Селасије.

  • Принцеза Тенагневорк (12. јануар 1912 - 6. април 2003) муж командант Деста Дамтев, деца принц Амха Деста, принц Искиндер Деста, принцеза Ајда Деста, Себле Деста, Софија Деста и Хирут Деста.
  • Престолонаследник Асфав Восен (27. јул 1916 - 17. фебруар 1997) жена царица Медферишворк Абебе, деца престолонаследник Зера Јаков, принцеза Илигајеху, принцеза Марјам Сена, принцеза Сехин Азебе, принцеза Сифрашу Бизу.
  • Принцеза Зенебеворк (25. јул 1918 - 25. март 1933) муж командант Хајле Селасије Гугса.
  • Принцеза Цехај (13. октобар 1919 - 17. август 1942) муж генерал Лиџ Абије Абебе, била је почасни председник удружења за добробит Етиопских жена (1935 — 1942).
  • Престолонаследник Маконен (16. октобар 1923 - 13. мај 1957) погинуо у саобраћајној несрећи. Жена Сара Гизав, деца принц Павле Восен Сегед Маконен, принц Михајл Маконен, принц Тефери Маконен, принц Биде Мариам Маконен, принц Давит Маконен.
  • Принц Сахле Селасије (27. фебруар 1931 - 24. април 1962) жена Махисенте Хабте Маријам, дете престолонаследник принц Ермиас Сахле Селасије.
Remove ads

Референце

Литература

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads