4. децембар

4. децембар (4.12.) је 338. дан године по грегоријанском календару (339. у преступној години). До краја године има још 27 дана.

Догађаји

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• 1110 — Крсташи су освојили Сидон.
• 1154 — Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV.
• 1639 — Енглески астроном Џеремаја Хорокс обавио прво посматрање проласка Венере.
• 1563 — Одржано је последње заседање Тридентског концила.
• 1791 — Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету.
• 1829 — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији.
• 1841 — Представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено "Позориште на Ђумруку“. Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић.
• 1936 - Освећен Дом студенткиња у Београду.^[1]
• 1943 — Председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој.
• 1944 — Динарска четничка дивизија под командом Момчила Ђујића рано ујутру успешно извршила пробој из партизанског обруча, поразивши на препад многобројније и боље наоружане партизане код села Пађене и наставила пробој према западним савезницима у Италији. До циља је стигло преко 10,000 бораца и цивила чиме је динарска дивизија остала једина непоражена формација Југословенске војске у отаџбини.
• 1974 — У близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион „DC-8“. Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191.
• 1977 — Отмичари преузели лет 653 малезијске авиокомпаније и авион се срушио у Тањонг Купанг-у, Јохор, усмртивши 100.
  • Диктатор Жан-Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље.
• 1980 — У авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португалије Франсиско Са Карнеиро.
• 1991 — Отмичари ослободили последњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана. Припадници исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985.
• 1995 —
  • Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини.
  • Први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром.
• 1998 — Последњи борци Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага.
• 2001 — Израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази.

Рођења

• 1795 — Томас Карлајл, шкотски есејиста, сатиричар, историчар, преводилац, филозоф и математичар. (прем. 1881)^[2]
• 1861 — Никола Кашиковић, српски публициста, уредник и власник српског књижевног листа Босанска вила, и сакупљач српских народних умотворина. (прем. 1927)^[3]
• 1892 — Франсиско Франко, шпански генерал и политичар. (прем. 1975)^[4]
• 1893 — Аугуст Цесарец, хрватски књижевник, новинар и политички радник. (прем. 1941)^[5][6]
• 1895 — Фенг Јоу-лан, кинески филозоф и историчар филозофије. (прем. 1990)^[7]
• 1908 — Алфред Херши, амерички бактериолог и генетичар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1969). (прем. 1997)^[8]
• 1914 — Рудолф Хаузнер, аустријски сликар, графичар и вајар. (прем. 1995)^[9]
• 1921 — Дијана Дербин, канадска глумица и певачица. (прем. 2013)^[10]
• 1922 — Жерар Филип, француски глумац. (прем. 1959)^[11]
• 1934 — Стојанка Алексић, микробиолог, научни истраживач, универзитетски професор.^[12]
• 1944 — Мирослав Вардић, српски фудбалер. (прем. 2018)^[13]
• 1949 — Џеф Бриџиз, амерички глумац, продуцент и музичар.^[14]
• 1953 — Жан Мари Пфаф, белгијски фудбалски голман.
• 1954 — Тони Тод, амерички глумац. (прем. 2024)
• 1961 — Кори Удовички, српска економисткиња и политичарка.
• 1963 — Сергеј Бупка, украјински атлетичар.^[15]
• 1964 — Урош Ђурић, српски сликар и глумац.
• 1964 — Сертаб Еренер, турска музичарка.^[16]
• 1964 — Мариса Томеј, америчка глумица.^[17]
• 1965 — Улф Кирстен, немачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1969 — Џеј-Зи, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и предузетник.^[18]
• 1973 — Тајра Бенкс, америчка глумица, продуценткиња, списатељица, певачица и модел.^[19]
• 1973 — Фери Корстен, холандски ди-џеј и музички продуцент.^[20]
• 1974 — Анке Хубер, немачка тенисерка.^[21]
• 1975 — Игор Хинић, хрватски ватерполиста.^[22]
• 1976 — Бошко Ћирковић, српски хип хоп музичар.
• 1981 — Матија Квасина, хрватски бициклиста.^[23][24]
• 1982 — Невена Аџемовић, српски модел, певачица и политичарка.
• 1982 — Ник Вујичић, аустралијски евангелиста и подстицајни предавач српског порекла.
• 1987 — Милош Митић, српски атлетичар и параолимпијац. (прем. 2018)
• 1989 — Душко Бунић, српски кошаркаш.^[25]
• 1991 — Дује Дукан, хрватско-амерички кошаркаш.^[26]
• 1991 — Зои Куш, америчка порнографска глумица.
• 1994 — Габријел Лундберг, дански кошаркаш.
• 1996 — Диого Жота, португалски фудбалер. (прем. 2025)
• 1998 — Стефан Ђорђевић, српски кошаркаш.^[27][28]

Смрти

• 1371 — Урош Немањић, син цара Душана
• 1642 — Арман Жан ди Плеси де Ришеље, француски државник, кардинал^[29]
• 1679 — Томас Хобс, енглески филозоф^[30]
• 1798 — Луиђи Галвани, италијански физичар и анатом^[31][32][33]
• 1849 — Јован Пачић, српски сликар и књижевник^[34]
• 1914 — Миливоје Стојановић, српски официр и командант
• 1926 — Ивана Кобилца, словеначка сликарка^[35]
• 1945 — Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар^[36]
• 1954 — Иво Параћ, хрватски композитор
• 1975 — Хана Арент, немачки филозоф
• 1976 — Едвард Бенџамин Бритн, енглески композитор 20. века.^[37][38]
• 1992 — Зоран Боровина, пуковник Војске Републике Српске.
• 1993 — Френк Запа, амерички музичар^[39]
• 2000 — Бенџамин Харисон Холкомб, до тада најстарији човек на свету (111 год.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Ваведење пресвете Богородице

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. "Време", 5. дец. 1936
2. „Thomas Carlyle | British essayist and historian”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
3. Трајковић, Борјанка. „НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ – САРАЈЛИЈА ИЛИ ЧАСОПИС КАО СУДБИНА” (PDF). zapadnisrbi.com. Приступљено 30. 1. 2022.
4. „Francisco Franco | Biography, Nickname, Beliefs, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
5. „Cesarec, August | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2021-02-03.
6. „Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 2021-02-03.
7. „Feng Youlan | Chinese philosopher”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
8. „A.D. Hershey | American biologist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
9. „Rudolf Hausner | artnet”. www.artnet.com. Приступљено 2021-02-03.
10. „Deanna Durbin | American actress”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
11. „Gérard Philipe | French actor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
12. „Stojanka Aleksić”. 037info.net. Приступљено 25. 1. 2024.
13. „Miroslav Vardić”. sport.de (на језику: немачки). Приступљено 2021-02-03.
14. „Jeff Bridges | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
15. „Sergey Bubka | Biography, Records, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
16. „Sertab Erener”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
17. „Marisa Tomei | Biography, Oscar, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
18. „JAY-Z | Biography, Music, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
19. „Tyra Banks | Biography, TV Shows, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
20. „Ferry Corsten | Pulse Radio”. web.archive.org. 2016-08-17. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 2021-02-03.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
21. „Fed Cup - Player Profile”. web.archive.org. 2009-02-10. Архивирано из оригинала 10. 02. 2009. г. Приступљено 2021-02-03.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
22. peoplepill.com. „About Igor Hinić: Croatian water polo player (1975-) | Biography, Facts, Career, Wiki, Life”. peoplepill.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
23. „Matija Kvasina Biography and Olympic Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2010-06-22. Архивирано из оригинала 22. 06. 2010. г. Приступљено 2021-02-03.
24. „Matija Kvasina”. web.archive.org. 2008-10-11. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 2021-02-03.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
25. j.t.d, ABA liga. „Duško Bunić > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
26. „Duje Dukan”. NBA G League (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
27. Proballers. „Stefan Djordjevic, Basketball Player”. Proballers (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
28. j.t.d, ABA liga. „Stefan Đorđević > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
29. „Richelieu definition and meaning | Collins English Dictionary”. www.collinsdictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
30. „Thomas Hobbes | Biography, Beliefs, Leviathan, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
31. inventions, Mary Bellis Inventions Expert Mary Bellis covered; films, inventors for ThoughtCo for 18 years She is known for her independent; documentaries; Alex, including one about; Bellis, er Graham Bell our editorial process Mary. „Biography of Luigi Galvani, Electrophysiology Pioneer”. ThoughtCo (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
32. „Luigi Galvani”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 01. 03. 2007. г. Приступљено 2021-02-03.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
33. „Luigi Galvani”. web.archive.org. 2007-04-03. Архивирано из оригинала 03. 04. 2007. г. Приступљено 2021-02-03.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
34. Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Умро Јован Пачић”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2021-02-03.
35. „Podatki o avtorju”. web.archive.org. 2005-04-12. Архивирано из оригинала 12. 04. 2005. г. Приступљено 2021-02-03.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
36. „Thomas Hunt Morgan | American biologist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
37. „Benjamin Britten | British composer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
38. „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2021-02-03.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
39. „Frank Zappa | Biography, Albums, Songs, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.