LEPREL2

Prolil 3-hidroksilaza 3 je enzim koji je kod ljudi kodiran genom LEPREL2 .^[5][6]

LEPREL2
Identifikatori
Aliasi	P3H3
Vanjski ID-jevi	OMIM: 610342 MGI: 1315208 HomoloGene: 8401 GeneCards: P3H3
Lokacija gena (čovjek) Hrom. Hromosom 12 (čovjek)[1] Bend 12p13.31 Početak 6,828,407 bp[1] Kraj 6,839,847 bp[1]
Lokacija gena (miš) Hrom. Hromosom 6 (miš)[2] Bend 6 F2|6 59.17 cM Početak 124,841,089 bp[2] Kraj 124,857,752 bp[2]
Ontologija gena Molekularna funkcija • GO:0050602 oxidoreductase activity, acting on paired donors, with incorporation or reduction of molecular oxygen • L-ascorbic acid binding • dioxygenase activity • iron ion binding • oxidoreductase activity • vezivanje iona metala • procollagen-proline 3-dioxygenase activity Ćelijska komponenta • Endoplazmatski retikulum • catalytic complex Biološki proces • negative regulation of cell population proliferation • peptidyl-proline hydroxylation • collagen metabolic process • peptidyl-lysine hydroxylation • collagen biosynthetic process Izvori:Amigo / QuickGO
Ortolozi
Vrste	Čovjek	Miš
Entrez	10536	14789
Ensembl	ENSG00000110811	ENSMUSG00000023191
UniProt	Q8IVL6	Q8CG70
RefSeq (mRNK)	NM_014262	NM_013534
RefSeq (bjelančevina)	NP_055077	NP_038562
Lokacija (UCSC)	Chr 12: 6.83 – 6.84 Mb	Chr 6: 124.84 – 124.86 Mb
PubMed pretraga	[3]	[4]
Wikipodaci
Pogledaj/uredi – čovjek Pogledaj/uredi – miš

LEPREL2 pripada porodici kolagenskih prolil-hidroksilaza, potrebnih za pravilnu biosintezu, savijanje i sastavljanje kolagena. utvrdili su da gen LEPREL2 sadrži 14 egzona. Intron 5 sadrži dva Alu ponavljanja, a intron 8 sadrži 3.^[7] Analizom sekvenci, Ansari-Lari i sar. (1996.) mapirali su gen LEPREL2 na hromosomu 12, sekvenca 12p13.^[8]

Aminokiselinska sekvenca

Dužina polipeptidnog lanca je 736 aminokiselina, a molekulska težina 81.837 Da.^[9].

10		20		30		40		50
MLRLLRPLLL		LLLLPPPGSP		EPPGLTQLSP		GAPPQAPDLL		YADGLRAYAA
GAWAPAVALL		REALRSQAAL		GRVRLDCGAS		CAADPGAALP		AVLLGAPEPD
SGPGPTQGSW		ERQLLRAALR		RADCLTQCAA		RRLGPGGAAR		LRVGSALRDA
FRRREPYNYL		QRAYYQLKKL		DLAAAAAHTF		FVANPMHLQM		REDMAKYRRM
SGVRPQSFRD		LETPPHWAAY		DTGLELLGRQ		EAGLALPRLE		EALQGSLAQM
ESCRADCEGP		EEQQGAEEEE		DGAASQGGLY		EAIAGHWIQV		LQCRQRCVGE
TATRPGRSFP		VPDFLPNQLR		RLHEAHAQVG		NLSQAIENVL		SVLLFYPEDE
AAKRALNQYQ		AQLGEPRPGL		GPREDIQRFI		LRSLGEKRQL		YYAMEHLGTS
FKDPDPWTPA		ALIPEALREK		LREDQEKRPW		DHEPVKPKPL		TYWKDVLLLE
GVTLTQDSRQ		LNGSERAVLD		GLLTPAECGV		LLQLAKDAAG		AGARSGYRGR
RSPHTPHERF		EGLTVLKAAQ		LARAGTVGSQ		GAKLLLEVSE		RVRTLTQAYF
SPERPLHLSF		THLVCRSAIE		GEQEQRMDLS		HPVHADNCVL		DPDTGECWRE
PPAYTYRDYS		GLLYLNDDFQ		GGDLFFTEPN		ALTVTARVRP		RCGRLVAFSS
GVENPHGVWA		VTRGRRCALA		LWHTWAPEHR		EQEWIEAKEL		LQESQEEEEE
EEEEMPSKDP		SPEPPSRRHQ		RVQDKTGRAP		RVREEL

Simboli

C: Cistein
D: Asparaginska kiselina
E: Glutaminska kiselina
F: Fenilalanin
G: Glicin
H: Histidin
I: Izoleucin
K: Lizin
L: Leucin
M: Metionin
N: Asparagin
P: Prolin
Q: Glutamin
R: Arginin
S: Serin
T: Treonin
V: Valin
W: Triptofan
Y: Tirozin

Kloniranje i ekspresija

Sekvenciranjem klastera bogatog genima na hromosomu 12, nakon čega slijedi analiza EST baze podataka i RT-PCR analiza, Ansari-Lari et al. (1996) klonirali su LEPREL2, koji su označili kao gen B. Northern blot analiza otkrila je tkivno specifičnu ekspresiju transkripata od 2,1 i 3,4 kb. Pretražujući baze podataka za sekvence slične piletini P3h1 (LEPRE1), Vranka et al. (2004) identificirali su tri povezana ljudska gena P3H, uključujući LEPREL2, koje su označili kao P3H3. Izvedeni protein sadrži 736 aminokiselina. Svi proteini P3H imaju visoko konzervirani C-terminalni domen, koji sadrži kritične katalitske ostatke u lizil i prolil 4-hidroksilazama, uključujući dva histidina koji vežu gvožđe i asparaginsku kiselinu, kao i motiv zadržavanja C-kraja (KDEL ) hrapavog endoplazmatskog retikuluma CU. Svojim divergentnijim polovinama N-terminala, svi proteini P3H sadrže 4 CxxxC ponavljanja.^[10]

Životinjski model

Koristeći homologne tehnike rekombinacije, Hudson et al. (2017) kreirali su mutirane sojeve miša null za P3h3 ili Sc65 (P3H4). I miševi P3h3 –/– i Sc65 –/– se po grubom fizičkom izgledu nisu razlikovali od divljih tipova, ali mutirana koža oba soja nije imala strukturni integritet i bila je krhka u poređenju sa divljim tipom. Masena spektrometrijska analiza kolagena tipa I iz tkiva Sc65 –/ – i P3h3 –/– otkrila je ozbiljnu podhidroksilaciju ostataka lizina na mjestima umrežavanja trostruko spiralnog domena u koži, kostima, tetivama, rožnjači i aorti. Primijetili su da nedostaci u hidroksilaciji i umrežavanju kolagena lizina kod tih miševa nalikuju na one uočene u tkivima pacijenata s Ehlers-Danlosovim sindromom tipa VI, uzrokovane mutacijom u PLOD1 genu. Autori su predložili da P3H3 i SC65 funkcioniraju u proteinskom kompleksu s PLOD1, kako bi katalizirali hidroksilaciju kolagenskog lizina u endoplazmatskom retikulumu.^[11]