9. март

9. март (09.03) је 68. дан у години по грегоријанском календару (69. у преступној години). До краја године има још 297 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• 1074 — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника.
• 1230 — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Јован Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав.
• 1495 — Током опсаде Напуља, у војсци француског краља Шарла VIII појавила се епидемија сифилиса која се брзо проширила по целој Европи. Сматра се да су, дотад непознату болест, донели Колумбови морепловци с Новог континента.
• 1796 — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину де Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције.
• 1831 — Краљ Луј-Филип I основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру.
• 1862 — Током Америчког грађанског рата догодио се први сукоб оклопних бродова између Монитора, брода армије Уније и брода Конфедералне војске Меримак. У четворочасовној бици ниједан брод није оштећен.
• 1905 — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета.
• 1908 — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ.
• 1924 — Италија анектирала Ријеку, која је од потписивања југословенско-италијанског уговора у Рапалу, новембра 1920. имала статус независног града.
• 1942 — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу.
• 1945 — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила^[1]
• 1989 — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940.
• 1991 — У Београду су избиле демонстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове.
• 1994 — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу.
• 1999 — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној западној земљи од исламске револуције 1979.
• 2001 — У нападима албанских сепаратиста на село Лучане на југу Србије, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица су рањена.
• 2002 — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39 особа.
• 2002 — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа.
• 2022 — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.

Рођења

• 1454 — Америго Веспучи, италијански морепловац и истраживач. (прем. 1512)^[2]
• 1749 — Оноре Мирабо, француски политичар из периода Француске револуције. (прем. 1791)^[3]
• 1753 — Жан Батист Клебер, француски генерал. (прем. 1800)^[4]
• 1758 — Франц Јозеф Гал, немачки физиолог. (прем. 1828)^[5]
• 1814 — Тарас Шевченко, украјински писац и сликар. (прем. 1861)^[6]
• 1824 — Лиланд Станфорд, амерички индустријалац и политичар, оснивач Универзитета Станфорд. (прем. 1893)^[7]
• 1890 — Вјачеслав Молотов, совјетски политичар и дипломата. (прем. 1986)^[8]
• 1892 — Маћаш Ракоши, мађарски политичар. (прем. 1971)^[9]
• 1903 — Нада Пурић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941)
• 1918 — Мики Спилејн, амерички писац. (прем. 2006)^[10]
• 1920 — Фрањо Михалић, југословенски атлетичар и атлетски тренер. (прем. 2015)^[11]
• 1929 — Зилур Рахман, бангладешки политичар, председник Бангладеша (2009—2013). (прем. 2013)^[12]
• 1934 — Јуриј Гагарин, руски космонаут и први човек у космосу. (прем. 1968)^[13]
• 1934 — Милан Мушкатировић, југословенски ватерполо голман. (прем. 1993)
• 1937 — Тодор Стевановић, српски сликар и академик.^[14]
• 1940 — Раул Хулија, порторикански глумац. (прем. 1994)^[15]
• 1942 — Џон Кејл, велшки музичар, композитор и музички продуцент.^[16]
• 1943 — Боби Фишер, амерички шахиста. (прем. 2008)^[17]
• 1946 —Бернд Холценбајн, немачки фудбалер. (прем. 2024)
• 1947 — Жарко Кораћ, српски психолог и политичар.^[18]
• 1950 — Милић Вукашиновић, српски музичар.
• 1954 — Боби Сандс, ирски политичар. (прем. 1981)^[19]
• 1955 — Орнела Мути, италијанска глумица.^[20]
• 1959 — Такаки Каџита, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику (2015).^[21]
• 1960 — Желимир Обрадовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.^[22]
• 1964 — Жилијет Бинош, француска глумица.^[23]
• 1966 — Алисон Дуди, ирска глумица и модел.
• 1968 — Јури Џоркаеф, француски фудбалер.^[24]
• 1970 — Шенон Лето, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе -30 Seconds to Mars}-.^[25]
• 1970 — Владан Милојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[26]
• 1970 — Мартин Џонсон, енглески рагбиста.^[27]
• 1975 — Хуан Себастијан Верон, аргентински фудбалер.^[28]
• 1975 — Рој Макај, холандски фудбалер.^[29]
• 1975 — Милош Тимотијевић, српски глумац.^[30]
• 1978 — Лукас Нил, аустралијски фудбалер.^[31]
• 1979 — Оскар Ајзак, гватемалско-амерички глумац.^[32]
• 1980 — Метју Греј Гублер, амерички глумац, редитељ, продуцент, сценариста, модел, сликар, илустратор и писац.^[33]
• 1981 — Ники Блонд, мађарска порнографска глумица.^[34]
• 1982 — Мирјана Лучић, хрватска тенисерка.^[35]
• 1983 — Клинт Демпси, амерички фудбалер.^[36]
• 1984 — Џулија Манкусо, америчка алпска скијашица.^[37]
• 1986 — Душан Алимпијевић, српски кошаркашки тренер.^[38]
• 1986 — Џејна Џордан, америчка порнографска глумица.^[39]
• 1990 — Дејли Блинд, холандски фудбалер.^[40]
• 1999 — Јаго дос Сантос, бразилски кошаркаш.

Смрти

• 1202 — Севре Сигурдсон, норвешки краљ. (рођ. 1151)^[41]
• 1661 — Жил Мазарен, француски кардинал италијанског порекла. (рођ. 1602)^[42]
• 1751 — Живан Хајдаревић Црногорац, врховни сремски прота. (рођ. 1675)^[43]
• 1847 — Мери Анинг, британски колекционар фосила и палеонтолог (рођ. 1799)^[44]
• 1851 — Ханс Кристијан Ерстед, дански физичар и хемичар. (рођ. 1777)^[45]
• 1888 — Вилхелм I Немачки, пруски краљ (1861) и немачки цар (рођ. 1797)^[46]
• 1895 — Леополд фон Захер-Мазох, аустријски писац. (рођ. 1836)^[47]
• 1918 — Франк Ведекинд, немачки књижевник. (рођ. 1864)^[48]
• 1964 — Паул фон Летов-Форбек, немачки генерал. (рођ. 1870)^[49]
• 1988 — Курт Георг Кизингер, немачки политичар. (рођ. 1904)^[50]
• 1992 — Менахем Бегин, бивши премијер Израела. (рођ. 1913)^[51]
• 1994 — Чарлс Буковски, амерички писац. (рођ. 1921)^[52]
• 1996 — Џорџ Бернс, амерички глумац. (рођ. 1896)^[53]
• 1997 — Биги Смолс, амерички репер. (рођ. 1972)^[54]
• 2001 — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (рођ. 1933).
• 2019 — Слободан Жуњић, српски филозоф и историчар филозофије. (рођ. 1949).^[55]

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Обретеније главе светог Јована Крститеља
  • Преподобног Еразма - инока печерског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. РТС: Пакао на земљи; аутор: Иља Мусулин (12. март 2013.)
2. Wonning, Paul R. Colonial American History Stories - 1215 - 1664: Forgotten and Famous Historical Events (на језику: енглески). Mossy Feet Books. стр. 43. ISBN 978-1-370-19406-3.
3. „Honoré-Gabriel Riqueti, comte de Mirabeau | French politician and orator”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. „Jean-Baptiste Kléber | French general”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. „Franz Joseph Gall | German anatomist and physiologist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. „Taras Hryhorovych Shevchenko | Ukrainian poet”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. „Leland Stanford | Biography, Robber Baron, & Stanford University”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. „Vyacheslav Molotov | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
9. „Mátyás Rákosi - Oxford Reference”. www.oxfordreference.com (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
10. „Mickey Spillane | American author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. „Olympic Athletes Born on March 9”. Olympics at Sports-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 2. 2009. г. Приступљено 27. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. „Zillur Rahman: Pioneer of Bangladeshi independence”. The Independent (на језику: енглески). 21. 3. 2013. Приступљено 27. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. „Yuri Gagarin | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 31. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
14. „ТОДОР СТЕВАНОВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 30. 1. 2024.
15. Gussow, Mel (25. 10. 1994). „Raul Julia, Broadway and Hollywood Actor, Is Dead at 54”. The New York Times. Приступљено 31. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
16. „John Cale”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
17. „Bobby Fischer (March 9, 1943 – January 17, 2008) – The U.S. Chess Trust”. uschesstrust.org. Приступљено 31. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
18. ДЕТАЉИ О НАРОДНОМ ПОСЛАНИКУ. 2010-11-14. Архивирано из оригинала 14. 11. 2010. г. Приступљено 2022-01-29.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
19. „Bobby Sands | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
20. „Ornella Muti”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
21. „Takaaki Kajita”. nobelprize-museum.org. Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 3. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
22. „OBRADOVIC, ZELJKO - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-29.
23. „Juliette Binoche | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 3. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
24. „The United Nations of France | Sport | The Observer”. www.theguardian.com. Приступљено 3. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
25. „Shannon Leto”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
26. „Vladan Milojevic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
27. „Martin Osborne Johnson”. ESPN scrum. Архивирано из оригинала 01. 10. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
28. „Juan Sebastián Verón Stats, News, Bio”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 3. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
29. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Roy Makaay (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
30. „Milos Timotijevic”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
31. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Lucas Neill (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
32. „Oscar Isaac”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
33. „Matthew Gray Gubler”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
34. „Nikky Blond”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
35. „WTA | Players | Stats | Mirjana Lucic”. 2011-08-23. Архивирано из оригинала 23. 08. 2011. г. Приступљено 2022-01-29.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
36. „Clint Dempsey”. ESPN.co.uk. Приступљено 24. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
37. Allen, E. John B. (2012). Historical Dictionary of Skiing (на језику: енглески). Scarecrow Press. стр. 123. ISBN 978-0-8108-6802-1.
38. j.t.d, ABA liga. „Dušan Alimpijević > Coach : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
39. „Jana Jordan”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
40. „Daley Blind: Man Utd sign Dutch international for £13.8m”. BBC Sport (на језику: енглески). 1. 9. 2014. Приступљено 23. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
41. „Sverrir Sigurdsson | king of Norway”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
42. „Jules, Cardinal Mazarin | French cardinal and statesman”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
43. „Na dan 9.3.1751.: Umro Živan Hajdarević Crnogorac, vrhovni...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2022-01-29.
44. „Mary Anning | English fossil hunter and anatomist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
45. „Hans Christian Ørsted | Danish physicist and chemist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
46. „William I | emperor of Germany”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
47. Nemo, August; Joyce, James; Fanu, Joseph Sheridan Le; Howard, Robert E. (2019). 3 books to know: Classic Erotica (на језику: енглески). Tacet Books. стр. 5. ISBN 978-85-7777-210-0.
48. „Frank Wedekind | German actor and dramatist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
49. „Paul von Lettow-Vorbeck | German officer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
50. „Kurt Georg Kiesinger | German statesman”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
51. „Menachem Begin | prime minister of Israel”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
52. „Charles Bukowski | Biography, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
53. „George Burns”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
54. Editors, Biography com (14. 1. 2021). „Biggie Smalls”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
55. „Преминуо је проф. др Слободан Жуњић (1949-2019)” (на језику: српски). 9. 3. 2019. Приступљено 2022-01-29.CS1 одржавање: Формат датума (веза)