Iridijum

Iridij/Iridijum (Ir, latinski - iridium) - hemijski element, koji spada u prelazne metale. U periodnom sistemu elemenata nalazi se u 9. grupi i 6. periodi. Ime potiče od latinske riječi iris koja označava dugu. Otkriven je 1803. godine zajedno sa osmijumom, a otkrio ga je engleski naučnik Smithson Tennant.

Os - Ir - Pt Rh Ir Mt       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Iridijum, Ir, 77
Pripadnost skupu	prelaznih metala
grupa, perioda	VIIIB, 6
gustina, tvrdoća	22650 kg/m3, 6,5
Boja	srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa	192,217 u
atomski radijus	135 (180) pm
kovalentni radijus	137 pm
van der Valsov radijus	bez podataka
elektronska konfiguracija	[Xe]4f145d76s2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 32, 15, 2
oksidacioni brojevi	2, 3, 4, 6
Osobine oksida	srednje bazni
kristalna struktura	regularna zidno centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	2739 K (2466 °C)
temperatura ključanja	4701 K (4428 °C)
molska zapremina	8,52×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	605 kJ/mol
toplota topljenja	26,1 kJ/mol
pritisak zasićene pare	1,47 Pa (2716 K)
brzina zvuka	4825 m/s (293,15K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	2,20(Pauling) 1,55 (Alred)
specifična toplota	130 J/(kg*K)
specifična provodljivost	19,7×106 S/m
toplotna provodljivost	147 W/(m*K)
I energija jonizacije	880 kJ/mol
II energija jonizacije	1680 kJ/mol
III energija jonizacije	2600 kJ/mol
IV energija jonizacije	3800 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 189Ir (veš.) 13,2 dana z.e.   189Os 191Ir 37,3% stabilni izotor sa 114 neutrona 192m2Ir (veš.) 241 godina i.t. 0,155 192mIr 192Ir (veš.) 73,83 dana β- 1,454 192Pt 193Ir 62,7% stabilni izotor sa 116 neutrona 194Ir (veš.) 171 dana β-   194Pt
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona, i.t.=przejście izomeryczne

Karakteristike

Veoma težak, čvrst, krut metal srebreno-bijelog sjaja. Metali iz ove grupe se smatraju kao vrlo otporni na koroziju. Ispod 0,11 K (-273,24^oC) pokazuje svojstva superprovodljivosti. Atomski broj iridijuma je 77, specifična težina 22,56 g/cm³, tačka topljenja 2466 °C. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 3×10^-6 ppm (eng. parts per million). Najvažniji mineral iridijuma je osmirid.

Upotreba

Obično se upotrebljava za pravljenje legura, kojima daje tvrdoću i krutost. Legura platine i iridijuma se koristi u pravljenju preciznih aparata, u medicini i mašinstvu. Do nedavno jedinica za masu (kilogram) se definisao kao cilindar visine i radijusa od 39 milimetara, a koji sadrži 90% platine i 10% iridijuma.

Periodni sustav elemenata

H

He

Li

Be

B

C

N

O

F

Ne

Na

Mg

Al

Si

P

S

Cl

Ar

K

Ca

Sc

Ti

V

Cr

Mn

Fe

Co

Ni

Cu

Zn

Ga

Ge

As

Se

Br

Kr

Rb

Sr

Y

Zr

Nb

Mo

Tc

Ru

Rh

Pd

Ag

Cd

In

Sn

Sb

Te

I

Xe

Cs

Ba

La

Ce

Pr

Nd

Pm

Sm

Eu

Gd

Tb

Dy

Ho

Er

Tm

Yb

Lu

Hf

Ta

W

Re

Os

Ir

Pt

Au

Hg

Tl

Pb

Bi

Po

At

Rn

Fr

Ra

Ac

Th

Pa

U

Np

Pu

Am

Cm

Bk

Cf

Es

Fm

Md

No

Lr

Rf

Db

Sg

Bh

Hs

Mt

Ds

Rg

Cn

Uut

Uuq

Uup

Uuh

Uus

Uuo

Alkalijski metali

Zemnoalkalijski metali

Lantanoidi

Aktinoidi

Prijelazni metali

Slabi metali

Polumetali

Nemetali

Halogeni elementi

Plemeniti plinovi

 

Iridijum na Wikimedijinoj ostavi