17. септембар

17. септембар (17.9.) је 260. дан у години по грегоријанском календару (261. у преступној години). До краја године има још 105 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 1630 — Основан је град Бостон у Масачусетсу.
• 1631 — У Тридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа код Лајпцига победили царску војску под вођством грофа Тилија.
• 1665 — У Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи.
• 1776 — Основан је Пресидио Сан Франциска у Новој Шпанији.
• 1787 — Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД су на Филаделфијској конвенцији потписали Устав САД.
• 1809 — Миром у Фредриксхаму завршен је Фински рат у ком је Русија освојила Финску.
• 1814 — Френсис Скот Кеи завршио је своју песму "Одбрана Форт МекХенрија", она је касније постала предложак за текст "Стар Спанглед Банер", химне Сједињених Америчких Држава.
• 1889 — Поводом 500. годишњице Косовске битке у краљевини Србији установљен „Орден кнеза Лазара“, који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник.
• 1900 — Британска краљица Викторија I Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија.
• 1914 — Српски премијер Никола Пашић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Нишу тајни споразум о савезништву између Србије и Албаније.
• 1918 — После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила.
• 1931 — Компанија представила прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу „Савој“ у Њујорку.
• 1939 —
  • Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Немци напали Варшаву из ваздуха и са копна.
  • Носач авиона ХМС Курејџос британске Краљевске морнарице је у Западним прилазима торпедовала и потопила немачка подморница У-29, уз губитак живота 519 чланова посаде.
• 1944 — Спуштањем англоамеричких падобранаца код градова Арнема, Најмегена и Гравеа у Холандији почела је операција Маркет Гарден у Другом светском рату.
• 1978 — Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку у Кемп Дејвиду завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Картера.
• 1991 — Прва верзија Линукс кернела (0.01) је објављена на Интернету.
• 1997 — У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер Уједињених нација у ком су погинули 12 представника УН и помоћник представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер.
• 2001 —
  • Њујоршка берза поново је отворена за трговину након напада 11. септембра, најдуже затварање од велике депресије.
  • Окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југославију 1999. Поступак обустављен пошто је јавни тужилац одустао од оптужнице, а Врховни суд Србије укинуо пресуду којом су оптужени осуђени на по 20 година затвора.
  • Македонска влада саопштила да ће НАТО трупама дозволити да остану у земљи и по завршетку њиховог мандата.
• 2006 — Покренута ТВ Авала.
• 2011 — Покренут је покрет Окупирај Вол Стрит у парку Зукоти у Њујорку.
• 2016 — Две бомбе су експлодирале у Сисајд Парку у Њу Џерсију и Менхетну у Њујорку. 31 особа је повређена у бомбардовању Менхетна.

Рођења

• 879 — Карло III Безазлени, француски краљ (прем. 929)^[1]
• 1826 — Бернхард Риман, немачки математичар. (прем. 1866)
• 1853 — Марко Т. Леко, српски хемичар, ректор Велике школе, академик и председник Црвеног крста. (прем. 1932)
• 1857 — Константин Циолковски, руски физичар. (прем. 1935)
• 1905 — Владан Десница, српски и хрватски писац. (прем. 1967)^[2]
• 1918 — Агостино Нето, анголски песник и политичар, 1. председник Анголе. (прем. 1979)
• 1923 — Хенк Вилијамс, амерички музичар. (прем. 1953)
• 1931 — Ен Банкрофт, америчка глумица, редитељка, сценаристкиња и певачица. (прем. 2005)
• 1934 — Морин Коноли, америчка тенисерка. (прем. 1969)
• 1945 — Фил Џексон, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1948 — Кемал Монтено, босанскохерцеговачки музичар. (прем. 2015)
• 1954 — Драган Симеуновић, српски фудбалер.
• 1958 — Јанез Јанша, словеначки политичар, 5. премијер Словеније.
• 1960 — Дејмон Хил, британски аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1962 — Баз Лурман, аустралијски редитељ, сценариста, продуцент и глумац.
• 1968 — Анастасија, америчка музичарка.
• 1969 — Кит Флинт, енглески музичар и плесач, најпознатији као оснивач и члан групе . (прем. 2019)
• 1971 — Саша Марковић, српски фудбалер.
• 1971 — Адријана Скленаржикова, словачка глумица и модел.
• 1973 — Демис Николаидис, грчки фудбалер.
• 1974 — Рашид Волас, амерички кошаркаш.
• 1975 — Саша Стефановић, српски кошаркаш.
• 1979 — Горан Јеретин, црногорски кошаркаш.
• 1985 — Томаш Бердих, чешки тенисер.
• 1985 — Мирза Телетовић, босанскохерцеговачки кошаркаш.
• 1990 — Петар Ђорђић, српски рукометаш.
• 1996 — Дује Ћалета Цар, хрватски фудбалер.
• 1998 — Лука Аџић, српски фудбалер.
• 1999 — Јулија ван Берген, холандска певачица.

Смрти

• 1961 — Аднан Мендерес, турски премијер. (рођ. 1899)
• 1994 — Карл Попер, британски филозоф и академик аустријског порекла. (рођ. 1902)
• 1994 — Витас Герулајтис, литвански-амерички тенисер. (рођ. 1954)
• 2008 — Звонко Миленковић, српски музичар, најпознатији као члан групе Рокери с Мораву. (рођ. 1956)
• 2019 — Џесика Џејмс, америчка порнографска глумица. (рођ. 1979)

Празници и дани сећања

• — Аустралијски дан држављанства.
• — Бетменов дан, годишње означавање које је започео ДЦ Комикс 17. септембра 2013.

Литература

• http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=17&mm=9&yyyy=2003

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. The Statistician and Economist. 1885. стр. 297.
2. Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 145.