Божидар Јанковић (лекар)
српски лекар и генерал From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Божидар C. Јанковић (Београд, 12. октобар 1880 – Београд, 7. март 1936) био је лекар, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, санитетски бригадни генерал, референт санитета III армијске области.
Remove ads
Биографија
Божидар Јанковић рођен је у Београду 12. октобра 1880. године.[1] Основну и срдњу школу завршава у Београду. Након завршене средње школе 1899. године одлази у Петроград на студије медицине. Дипломирао је на Војној медицинској академији 1905. године.[2]
Након завршетка школовања враћа се у Србију, и постаје лекар у Општој државној болници у Београду. Срески лекар постаје 29. јуна 1909. године.[1]
Remove ads
Балкански ратови и Први светски рат
Одмах по избијању Балканског рата 1912. године, као српски патриота ставља се на располагање војним властима. За време Балканских ратова 1912. и 1913. године, као резервни санитетски поручник био је трупни лекар 13 пешадијског пука другог позива.[2]
У Првом светском рату 1914. и 1915. године као резервни санитетски капетан I класе, био је трупни лекар 13, а затим пешадијског пука другог позива.[2]
Remove ads
Добровољни одлазак у Русију 1916. године
Наредбом Команданта Српског Добровољачког Одреда, Бр. 42 од 20. јануара 1916. године приступа се формирању I пука Српског Добровољачког Одреда чији је командант био Стеван Хаџић.[3]
Наредбом Министарства војног и Врховне Команде од 22. и 24. фебруара одређена је група од 13 санитетских официра, 10 медицинара и једног ветеринара, која је упућена у Русију. Лекари и медицинари пристизали су у неколико група, заобилазним путем, морем и копном, из Солуна преко Енглеске и Скандинавије. Тако су почетком 1916. године пристигли пуковник др Милан Жерајић, потпуковници др Драгослав Поповић и др Михаило Величковић, мајор др Момчило Ивковић, капетани I класе др Владимир Станојевић, др Божидар Јанковић и други.[4] У санитету, највиши командни положаји поверени су српским санитетским официрима.
Од 1916. до 1918. године Божидар Јанковић био је трупни лекар I пука прве добровољачке дивизије, а затим командир болничке чете I добровољачке дивизије у Русији где је учествовао у свим борбама.[5]
Повратак у Србију
Након повратка у Србију, вратио се на стару дужност као срески лекар.
На предлог Министра Војног и Морнарице Стевана Хаџића, а указом од 18. јануара 1920. године, резервни санитетски мајор Др Божидар Јанковић постављен је за активног санитетског официра са истим чином.[6] Од фебруара 1920. године као санитетски мајор распоређен је на дужност трупног лекара 2 пешадијског пука Југословенске дивизије и референт санитета Зетске дивизијске области.[2] Марта 1923. године постављен је за лекара команде Београда, а 15. октобра 1923. године постаје начелник Санитетског одељења Дунавске дивизијске области.[7] Санитетски потпуковник Божидар Јанковић поред редовне дужности поставњен је 9. марта 1925. године на службу за санитетске послове у опште одељење Команде Београда.[8] Шеф Лекарског одсека Санитетског Одељења Министарства Војске постаје 24. марта 1927. године.[9]
Краљ Александар I Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Милана Ж. Миловановића, унапредио је у чин Санитетског бригадног генерала Божидара С. Јанковића 6. септембра 1934. године.[10]
Петар II Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Петра Живковића, поставља Санитетског бригадног генерала Божидара С. Јанковића за референта санитета III армијске области 12. марта 1935. године.[11]
Божидар Јанковић преминуо је 7. марта 1936. године у Београдској војној болници у 55 години.[12] Сахрањен је на Новом гробљу, парцела 7.[7] Сахрани је присуствао помоћник Министра војске и морнарице дивизијски генерал Владимир Цукавац, др Жарко Рувидић, генерали др Ђорђе Протић, др Александар Марковић, пуковник Николајевић и велики број пријатеља, посланика, виших и нижих официра.[13]
Божидар Јанковић био је члан главног одбора Југословенског друштва за чување народног здравља, као и стални члан Санитетско-Ветеринарског комитета. У више наврата био је члан и председник испитне комисије за више чинове у санитетској и ветеринарској струци.
За своју дугу и савесну службу одликован је бројним високим домаћим и страним одликовањима.
Remove ads
Одликовања
Домаћа
Страна
- Орден Свете Ане II реда
- Орден Светог Станислава
Библиографија
- Јанковић Б., О лечењу сифилиса силберсалварзаном, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XXIII (1921), бр. 9, стр : 487.
- Јанковић Б., Приказ болесника са локализацијом сифилитичних папула на улазу у спољни ушни канал, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XXIII (1921), бр. 7-8. стр. 454.
- Јанковић Б., Случај Lichen rubber planus-a, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XXIII (1921), бр. 7-8. стр. 447.
- Јанковић Б., Борба са венеричним болестима у војсци. – Београд. Министарство војно и морнарице. Штампарска радионица Министарства војног и морнарице. (1923). стр. 71.
- Јанковић Б., Венеричне болести у нашој војсци, Станојевић В., Историја српског војног санитета; Наше ратно санитетско искуство, Београд : В. Станојевић, 1925 (Београд : Златибор). стр. 726.
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads