4. септембар

4. септембар (4.9.) је 247. дан у години по грегоријанском календару (248. у преступној години). До краја године има још 118 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 476 — Одоакар је срушио Западно римско царство и постао први варварски краљ Италије свргавањем цара Ромула Аугустула.
• 929 — Саксонска војска је после битке код Ленцена убила или заробила све Словене који су бранили тврђаву Ленцен.
• 1479 — Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе.
• 1669 — Млетачка република је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Ираклион, који је био под турском опсадом од 1648.
• 1843 — Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила на државној церемонији.
• 1870 — Француска је постала република, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату.
• 1886 — Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу.
• 1912 — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника.
• 1929 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника.
• 1944 — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен.
• 1970 — У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије.
• 1972 — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади.
• 1974 — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком.
• 1975 — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву.
• 1992 — Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова.
• 1995 — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа.
• 1997 — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи.
• 1998 — Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994.
• 1998 — Лари Пејџ и Сергеј Брин су у Менло Парку основали Гугл да промовишу свој аглоритам за претрагу интернета који су развили као студенти на Стенфорду.
• 1999 — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5% становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21% подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили.
• 2001 — Махендра Чадри, први етнички Индијац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу.
• 2020 — Србија и Приштина су потписали економску изјаву о намерама у Сједињеним Државама која је водила ка свеопштој нормализацији односа који је председник привремених приштинских институција Хашим Тачи оцени као „историјски”. Последица те изјаве је израелско признавање Приштине и српско признавање Јерусалима као главнога града Израела.

Рођења

• 1768 — Франсоа Рене де Шатобријан, француски књижевник, политичар и дипломата. (прем. 1848)^[1]
• 1824 — Антон Брукнер, аустријски композитор и музички теоретичар. (прем. 1896)
• 1852 — Јанко Керсник, словеначки писац и политичар. (прем. 1897)^[2]
• 1887 — Радоје Љутовац, српски артиљерац који је топом оборио непријатељски авион 1915. године. (прем. 1968)
• 1888 — Оскар Шлемер, немачки сликар, вајар, дизајнер и кореограф. (прем. 1943)
• 1892 — Даријус Мијо, француски композитор. (прем. 1974)
• 1896 — Антонен Арто, француски драматург, глумац, редитељ, песник и есејиста. (прем. 1948)
• 1913 — Кенсо Танге, јапански архитекта. (прем. 2005)
• 1931 — Мици Гејнор, америчка глумица, певачица и плесачица. (прем. 2024)
• 1934 — Едуард Хиљ, руски певач. (прем. 2012)
• 1943 — Љубомир Михајловић, српски фудбалер.
• 1948 — Мајкл Бериман, амерички глумац.
• 1949 — Дадо Топић, хрватски музичар.
• 1950 — Александар Берчек, српски глумац.
• 1950 — Радмило Иванчевић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер.
• 1956 — Бранко Вукојевић, српски сценариста и музички критичар. (прем. 2003)
• 1960 — Дејмон Вејанс, амерички стендап комичар, глумац, сценариста и продуцент.
• 1970 — Игор Кавалера, бразилски музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе .
• 1972 — Данијел Нестор, канадски тенисер.
• 1972 — Карлос Понсе, порторикански глумац и музичар.
• 1973 — Миодраг Пантелић, српски фудбалер.
• 1973 — Холи Сампсон, америчка порнографска глумица.
• 1977 — Ненад Миросављевић, српски фудбалер.
• 1978 — Вес Бентли, амерички глумац.
• 1978 — Данијел Љубоја, српски фудбалер.
• 1979 — Кристина Крепела, хрватска глумица.
• 1981 — Бијонсе, америчка музичарка, глумица и плесачица.^[3]
• 1983 — Гај Пнини, израелски кошаркаш^[4]
• 1984 — Камила Бордонаба, аргентинска глумица, музичарка, плесачица и редитељка.
• 1984 — Деметрис Николс, амерички кошаркаш.
• 1985 — Раул Албиол, шпански фудбалер.
• 1989 — Рикардињо, бразилски фудбалер.
• 1991 — Александар Атанасијевић, српски одбојкаш.
• 1991 — Петар Бојић, српски фудбалер.
• 1993 — Аслан Карацев, руски тенисер.

Смрти

• 1588 — Роберт Дадли, енглески државник и племић. (рођ. 1532)
• 1899 — Јован Ристић, српски државник. (рођ. 1831)
• 1907 — Едвард Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент. (рођ. 1843)
• 1951 — Луј Адамич, амерички књижевник словеначког порекла. (рођ. 1898)^[5]
• 1963 — Робер Шуман, француски државник и финансијски стручњак. (рођ. 1810)
• 1965 — Алберт Швајцер, алзашки лекар, филозоф, теолог, музичар и хуманиста, добитник Нобелове награде за мир 1952. (рођ. 1875).
• 1989 — Жорж Сименон, француски писац. (рођ. 1903)
• 1999 — Љубо Шкиљевић, југословенски и српски глумац. (рођ. 1941)
• 2006 — Стив Ервин, аустралијски зоолог, природњак и телевизијски водитељ (рођ. 1962).
• 2006 — Петар Банићевић, српски глумац. (рођ. 1930)
• 2016 — Зоран Шами, српски политичар. (рођ. 1948)
• 2024 - Борисав Бора Ђорђевић, фронтмен групе "Рибља чорба" и песник. (рођ. 1952)
• 2024 - Рада Ђуричин, српска глумица. (рођ. 1934)

Празници и дани сећања

• 1781 — Шпански насељеници су основали „Град наше госпе краљице анђела“, данашњи Лос Анђелес.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „François-Auguste-René, vicomte de Chateaubriand”. britannica.com (на језику: француски). Приступљено 23. 1. 2022.
2. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 332.
3. „Beyonce | Biography, Songs, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 3. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. „Guy Pnini International Stats”. Basketball-Reference.com. Архивирано из оригинала 03. 10. 2020. г. Приступљено 27. 01. 2021.
5. Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 14.