7. април

7. април (07.04) је 97. дан у години по грегоријанском календару (98. у преступној години). До краја године има још 268 дана.

Догађаји

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• 451 — Атила је опљачкао Мец и напао друге градове у Галији.
• 1141 — Матилда од Енглеске је постала први женски владар Енглеске.
• 1348 — Чешки краљ Карло IV основао Карлов универзитет, први универзитет у централној Европи.
• 1788 — Амерички пионири су основали град Маријету (у данашњем Охају), прво стално америчко насеље изван Тринаест колонија.
• 1862 — Снаге Уније су поразиле снаге Конфедерације у бици код Шајлоа, најкрвавијој бици у дотадашњој америчкој историји.
• 1866 — Земунски штампар Игњан Сопрон, на позив босанског везира Шерифа Осман-паше, отворио прву штампарију у Сарајеву и покренуо прве новине штампане у Босни, недељник „Босански вјесник「. Лист уређивао Милош Мандић, излазио на српском језику, ћирилицом и по Вуковом правопису.
• 1896 — Арктичка експедиција коју је предводио норвешки истраживач Фритјоф Нансен је стигла до 86°13,6' СГШ.
• 1929 — Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и „Југославије「. Репортер био Раде Стоиловић.
• 1939 — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу.
• 1941 — Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији.
• 1943 — У лабораторији у Базелу, у Швајцарској, први пут произведена дрога ЛСД.
• 1945 — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод "Јамато".
• 1945 — Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије усвојила резолуцију којом се поздравља и прихвата одлука Главног народноослободилачког одбора Војводине о укључивању аутономне Војводине у састав федералне јединице Србије.
• 1948 — Основана Светска здравствена организација. Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља.
• 1956 — Шпанија се одрекла свог протектората у Мароку.
• 1961 — Ухапшен југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, некада најближи сарадник Јосипа Броза Тита.
• 1963 — Усвојен нови југословенски Устав, којим је назив државе Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Нови Устав популарно назван „Повеља самоуправљања「 јер је њиме самоуправни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота.
• 1966 — Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због квара.
• 1980 — САД су прекинуле дипломатске везе са Ираном.
• 1989 — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара.
• 1990 — Ферибот „Скандинавска звезда「 је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске, који је усмртио 158 особа.
• 1992 —
  • Дан пошто је Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине, Срби у Бањалуци прогласили независност Републике Српске, а представници Срба у Председништву БиХ Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали оставке.
  • САД признале независност БиХ, Словеније и Хрватске.
• 1994 — Почео је геноцид у Руанди, неколико сати по убиству председника Руанде Жувенала Хабијаримане.
• 1994 — У главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана.
• 2001 — Полиција растурила антивладине демонстрације у више градова у Турској. Радници и грађани револтирани наглим падом националне валуте и скоком цена тражили оставку премијера Булента Еџевита и његове владе.
• 2004 — Више од 600 Ирачана погинуло, а преко 400 повређено у бомбардовању џамије у Фалуџи, ирачком граду који је данима био под опсадом америчких маринаца. У Багдаду званично саопштено да је у тој земљи погинуло више од 720 војника коалиционих снага, под вођством САД, већина после проглашења краја главних војних операција, 1. маја 2003.
• 2010 — Више хиљада особа у Бишкеку је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева.
• 2014 — Проглашена Доњецка Народна Република на подручју Доњецке области Украјине од стране активиста који су заузели зграду регионалне администрације у Доњецку, након свргавања бившег про-руског председника Виктора Јануковича и повратка Крима Русији.

Рођења

• 1770 — Вилијам Вордсворт, енглески песник. (прем. 1850)^[1]
• 1915 — Били Холидеј, америчка џез певачица. (прем. 1959)^[2]
• 1920 — Рави Шанкар, индијски музичар и композитор. (прем. 2012)^[3]
• 1925 — Вера Мишчевић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1944)
• 1928 — Џејмс Гарнер, амерички глумац и продуцент. (прем. 2014)^[4]
• 1928 — Алан Џеј Пакула, амерички редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1998)^[5]
• 1933 — Воја Мирић, српски глумац. (прем. 2019)^[6]
• 1934 — Ташко Начић, српски глумац. (прем. 1993)^[7]
• 1937 — Бранислав Петровић, српски песник и новинар. (прем. 2002)^[8]
• 1939 — Франсис Форд Копола, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор.^[9]
• 1941 — Горден Кеј, енглески глумац и певач (прем. 2017)^[10]
• 1944 — Макото Кобајаши, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику (2008).^[11]
• 1944 — Герхард Шредер, немачки политичар, 7. канцелар Немачке.^[12]
• 1946 — Јанко Луковски, македонско-српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2023)
• 1947 — Флоријан Шнајдер, немачки музичар, најпознатији као суоснивач и дугогодишњи члан групе . (прем. 2020)^[13]
• 1954 — Џеки Чен, кинески мајстор борилачких вештина, глумац, продуцент, сценариста и певач.^[14]
• 1957 — Драгана Варагић, српска глумица.^[15]
• 1963 — Бернар Лама, француски фудбалски голман и фудбалски тренер.^[16]
• 1964 — Расел Кроу, новозеландско-аустралијски глумац, продуцент и музичар.^[17]
• 1973 — Марко Делвекио, италијански фудбалер.^[18]
• 1980 — Лубош Бартон, чешки кошаркаш.^[19]
• 1980 — Драган Богавац, црногорски фудбалер.^[20]
• 1983 — Франк Рибери, француски фудбалер.^[21]
• 1990 — Сорана Крстеа, румунска тенисерка.^[22]
• 1991 — Ен-Мари, енглеска музичарка.
• 1991 — Лука Миливојевић, српски фудбалер.^[23]
• 1994 — Немања Ахчин, српски фудбалер.^[24]
• 1995 — Стефан Илић, српски фудбалер.^[25]
• 1995 — Стефан Милошевић, српски фудбалер.^[26]
• 1998 — Доминик Динга, српски фудбалер.^[27]

Смрти

• 1614 — Ел Греко, шпански сликар. (рођ. 1540)^[28]
• 1789 — Абдул Хамид I, турски султан. (рођ. 1725)^[29]
• 1938 — Сузана Валадон, француска сликарка. (рођ. 1865)^[30]
• 1943 — Јован Дучић, српски и југословенски писац, песник и дипломата .(рођ. 1871)^[31]
• 1947 — Хенри Форд, амерички инжењер. (рођ. 1863)^[32]
• 1955 — Теда Бара, америчка филмска глумица. (рођ. 1885)^[33]
• 1965 — Драгиша Брашован, архитекта, један од пионира српске модерне архитектуре. (рођ. 1887)^[34]
• 1975 — Крсто Хегедушић, хрватски сликар и графичар. (рођ. 1901)^[35]
• 2002 — Никодим Комљеновић, српски протосинђел. (рођ. 1945)
• 2005 — Александар Деспић, српски хемичар и технолог. (рођ. 1927)^[36]
• 2008 — Станиша Стошић, певач српске народне музике. (рођ. 1945)^[37]
• 2017 — Реља Башић, југословенски и хрватски глумац. (рођ. 1930)^[38]

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Светски дан здравља
• Српска православна црква слави:
  • Благовести
  • Свете мученике Пелагију, Теодосију и Дулу

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума
• Прогон учитеља у Нишу за време бугарско-немачко-аустроугарске окупације

Референце