21. новембар

21. новембар (21.11.) је 325. дан године по грегоријанском календару (326. у преступној години). До краја године има још 40 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 1386 — Тамерлан је заузео и опљачкао грузијску престоницу Тбилиси, одвевши краља Баграта V у заробљеништво.
• 1783 — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од 8 km изнад Париза.
• 1806 — У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке.
• 1877 — Томас Едисон објавио изум фонограф.
• 1916 — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања. Од 1065 путника на броду 30 је погинуло, а 1035 се спасило.
• 1937 — Основана Музичка академија у Београду. 1973. добила статус факултета.
• 1938 — Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху.
• 1963 — Римокатолички Други ватикански сабор је одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског.
• 1974 — У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21 особа, 162 повређене.
• 1977 — У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни таласи збрисали читава села.
• 1994 — Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине. Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено Уједињеним нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину. Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949.
• 1995 —

• Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату.
• После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ.

• 2000 — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије.
• 2002 — Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999.
• 2004 — У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра. На тим изборима Јушченко изабран за председника.
• 2011 — Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом .
• 2013 — У Украјини су почели масовни протести након што је председник Виктор Јанукович суспендовао потписивање споразума о асоцијацији Украјине и Европске уније.

Рођења

• 1694 — Волтер, француски филозоф, писац и историчар. (прем. 1778)
• 1852 — Франсиско Тарега, шпански композитор и гитариста. (прем. 1909)
• 1854 — Папа Бенедикт XV. (прем. 1922)
• 1870 — Александар Беркман, литванско-амерички писац и анархиста. (прем. 1936)
• 1898 — Рене Магрит, белгијски сликар. (прем. 1967)^[1]
• 1911 — Александар Ивановић, црногорски песник. (прем. 1965)^[2]
• 1924 — Милка Планинц, учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Хрватске, председница Савезног извршног већа (1982—1986). (прем. 2010)
• 1933 — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (прем. 2001)
• 1937 — Марија Чудина, југословенска песникиња. (прем. 1986)^[3]
• 1939 — Ефросинија Ристић, српска игуманија. (прем. 2024)
• 1939 — Алекса Буха, српски филозоф, дипломата, политичар, академик, доктор филозофије, преводилац значајних филозофских дела и сенатор.^[4]
• 1940 — Наталија Макарова, руска балерина и кореографкиња.
• 1945 — Голди Хон, америчка глумица, продуценткиња и певачица.
• 1953 — Влада Вељковић, српски хемијски и биохемијски инжењер, академик и дописни члан Српске академије наука и уметности.^[5]
• 1954 — Јонас Казлаускас, литвански кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1963 — Николет Шеридан, енглеско-америчка глумица, продуценткиња и модел.
• 1965 — Бјерк, исландска музичарка, музичка продуценткиња и глумица.
• 1965 — Александер Сидиг, енглески глумац.
• 1967 — Драгоје Лековић, српско-црногорски фудбалер.
• 1970 — Ренато Врбичић, хрватски ватерполиста и ватерполо тренер. (прем. 2018)
• 1971 — Срна Ланго, српска глумица.
• 1976 — Даша, чешка порнографска глумица.
• 1977 — Мајкл Батист, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1979 — Винченцо Јаквинта, италијански фудбалер.
• 1981 — Милош Королија, српски ватерполиста.
• 1984 — Џена Малон, америчка глумица, музичарка и фотографкиња.
• 1985 — Хесус Навас, шпански фудбалер.
• 1985 — Карли Реј Џепсен, канадска музичарка и глумица.
• 1989 — Фабијан Делф, енглески фудбалер.
• 1989 — Крис Синглтон, амерички кошаркаш.

Смрти

• 1811 — Хајнрих фон Клајст, немачки књижевник. (рођ. 1777)
• 1844 — Иван Крилов, руски баснописац и комедиограф. (рођ. 1769)
• 1916 — Франц Јозеф, аустријски цар од 1848, а од 1867. цар и краљ Аустроугарске. (рођ. 1830)
• 1924 — Флоренс Хардинг, прва дама САД, супруга председника Ворена Хардинга (рођ. 1860)
• 1970 — Чандрасекара Раман, индијски физичар (рођ. 1888)
• 1981 — Милан Кашанин, српски писац и историчар уметности и књижевности (рођ. 1895)^[6]
• 1985 — Кристиан Крековић, југословенски сликар. (рођ. 1901)
• 1996 — Абдус Салам, пакистански физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1926)
• 2002 — Никола Пантић, српски геолог (рођ. 1927)
• 2006 — Ксенија Зечевић, српска пијанисткиња, позната по компоновању филмске и драмске музике. (рођ. 1956)
• 2009 — Косара Бокшан, сликарка. (рођ. 1925)

Празници и дани сећања

• На овај дан православни верници обележавају Аранђеловдан, сабор свих сила бестелесних, а православни Срби и Црногорци славе једну од најчешћих крсних слава.

Српска православна црква данас слави

• Сабор светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила
• Света преподобна Марта псковска

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. National Gallery of Australia; Michael Lloyd; Michael Desmond (1992). European and American Paintings and Sculpture 1870-1970 in the Australian National Gallery. Australian National Gallery. ISBN 978-0-642-13034-1.
2. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 266.
3. „Čudina, Marija」. enciklopedija.hr. Приступљено 21. 1. 2022.
4. „Алекса Буха」. anurs.org. Приступљено 31. 1. 2024.
5. „ВЛАДА ВЕЉКОВИЋ」. sanu.ac.rs. Приступљено 24. 1. 2024.
6. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 326.