14. април

14. април (14.04) је 104. дан у години по грегоријанском календару (105. у преступној години). До краја године има још 261 дана.

Догађаји

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• 43. п. н. е. — Марко Антоније, који је опсео цезаровог атентатора Децима Брута у Мутини, је поразио војску конзула Панса, а одмах затим је поражен од војске другог конзула Хирција.
• 69 — Вителије, заповедник рајнских легија, односи победу над Отоном у близини Кремоне и наметнуо се за римског цара (Година четири цара).
• 193 — Војска у Илирику је изабрала Септимија Севера за римског цара.
• 955 — Након женидбе са хришћанском Дубравком од Чешке, пагански владар Пољана Мјешко I је примио хришћанство, што се сматра оснивањем Пољске.
• 1205 — Бугарски цар Калојан је нанео тежак пораз крсташима и заробио латинског цара Балдуина I Фландријског.
• 1471 — Снаге јоркиста под командом Едварда IV су у бици код Барнета поразили ланкастерску војску, убивши при том Ричард Невила, грофа од Ворика.
• 1849 — На иницијативу револуционарног лидера Лајоша Кошута Мађарска прогласила независност од Аустрије.
• 1865 — Председник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату који је извео Џон Вилкс Бут неколико дана по завршетку грађанског рата.
• 1900 — Председник Француске Емил Лубе у Паризу отворио Светску изложбу, највећу те врсте у историји Европе.
• 1909 — Након војне побуне против владе, руља је започела масакре над Јерменима у вилајету Адана.
• 1912 — Брод Титаник ударио је у ледену санту и потонуо наредног јутра, усмртивши 1.496 особа.
• 1912 — Основан бразилски Фудбалски клуб Сантос.
• 1931 — У Шпанији проглашена република после абдикације и бекства из земље краља Алфонса XIII.
• 1938 — Полетео је први прототип ловачког авиона Рогожарски ИК-3, а њиме је управљао искусни пилот из Опитне групе капетан Никола Бјелановић.
• 1945 — Савезничке трупе ухапсиле немачког дипломату и политичара Франца фон Папена и изручиле га суду за ратне злочине у Нирнбергу.
• 1958 — Спутњик 2 је пао на Земљу после мисије дуге 162 дана.
• 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу.
• 1975 — У Сикиму, у североисточној Индији, укинута монархија и проглашена република. Сиким постао 22. држава Индијске Уније.
• 1986 — Као одговор на подметање бомбе у Западном Берлину, амерички председник Роналд Реган је наредио бомбардовање Либије.
• 1988 — У Женеви, Авганистан и Пакистан потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД дали изјаве о немешању и неинтервенцији. Споразумом предвиђен повратак авганистанских избеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана.
• 1994 — Два америчка борбена авиона F-15 игл грешком изнад северног Ирака оборила два америчка хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима.
• 1995 — Светска здравствена организација саопштила да на простору СФРЈ има око милион људи којима је потребна медицинска помоћ због психолошких траума изазваних ратом.
• 1999 —
  • Најмање 75 људи погинуло, а 25 тешко рањено у Метохији у две избегличке колоне које су ракетирали авиони НАТО.
  • Пакистан извршио пробу балистичке ракете домета 2.000 km, способну да носи нуклеарне пројектиле.
• 2000 — Митингом у центру Београда, „Стоп терору, за демократске изборе“, српска опозиција почела координирану акцију за демократске промене у земљи.
• 2003 —
  • На заседању у Луксембургу шефови дипломатија Европске уније одлучили да забране улазак на територију ЕУ свим особама на Балкану које помажу хашким оптуженицима на слободи.
  • У близини Багдада америчке специјалне снаге ухапсиле бившег лидера палестинског герилског покрета Абуа Абаса, оптуженог да је организовао отмицу италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ 1985. и убиство Американца Леона Клингхофера, баченог у Средоземно море.

Рођења

• 1629 — Кристијан Хајгенс, холандски математичар, физичар и астроном. (прем. 1695)^[1]
• 1862 — Војислав Илић, српски песник. (прем. 1894)^[2]
• 1862 — Петар Столипин, руски политичар, 3. председник Владе Русије. (прем. 1911)^[3]
• 1883 — Сима Пандуровић, српски песник, драматург, есејиста, преводилац и књижевни критичар. (прем. 1960)^[4]
• 1886 — Арпад Тот, мађарски песник и преводилац. (прем. 1928)
• 1904 — Џон Гилгуд, енглески глумац и редитељ. (прем. 2000)^[5]
• 1925 — Род Стајгер, амерички глумац. (прем. 2002)^[6]
• 1926 — Карољ Лапиш, мађарски патолог, академик и инострани члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности. (прем. 2025)^[7]
• 1927 — Драган Гоџић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 1988)
• 1937 — Мирослав Бијелић, српски глумац и књижевник. (прем. 2010)^[8]
• 1940 — Џули Кристи, енглеска глумица.^[9]
• 1941 — Герхард Невекловски, аустријски лингвиста и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности.^[10]
• 1945 — Ричи Блекмор, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе .^[11]
• 1958 — Питер Капалди, шкотски глумац, редитељ и сценариста.^[12]
• 1961 — Роберт Карлајл, шкотски глумац.^[13]
• 1972 — Петар Пуача, српски фудбалер.^[14]
• 1973 — Роберто Ајала, аргентински фудбалер.^[15]
• 1973 — Ејдријен Броди, амерички глумац.^[16]
• 1975 — Вероника Земанова, чешка порнографска глумица и еротски модел.^[17]
• 1977 — Сара Мишел Гелар, америчка глумица.^[18]
• 1977 — Роб Макелхени, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.^[19]
• 1977 — Миливоје Ћирковић, српски фудбалер.^[20]
• 1979 — Керем Тунчери, турски кошаркаш.^[21]
• 1988 — Роберто Баутиста Агут, шпански тенисер.^[22]
• 1988 — Жељко Шакић, хрватски кошаркаш.^[23]
• 1989 — Ненад Беђик, српски веслач.^[24]
• 1996 — Абигејл Бреслин, америчка глумица.^[25]
• 1997 — Војислав Стојановић, српски кошаркаш.^[26]

Смрти

• 1759 — Георг Фридрих Хендл, немачки композитор (рођ. 1685)^[27]
• 1807 — Џеремаја Бенџамин Рихтер, немачки хемичар (рођ. 1762)
• 1914 — Чарлс Сандерс Пирс, амерички филозоф и логичар (рођ. 1839)^[28]
• 1917 — Лудвик Лазар Заменхоф, пољски лекар, творац есперанта^[29]
• 1930 — Владимир Владимирович Мајаковски, руски песник ^[30]
• 1947 — Петар Бајаловић је био српски архитекта^[31]
• 1969 — Петар Колендић, српски књижевни историчар ^[32]
• 1983 — Коста Сивчев конструктор авиона, ваздухопловно технички пуковник у СФРЈ.
• 1986 — Симон де Бовоар, француска књижевница (рођ. 1908)^[33]
• 2011 — Бранислав Црнчевић је био српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста, политички коментатор и члан СНС. (рођ. 1933)^[34]
• 2019 — Мира Марковић, супруга Слободана Милошевића^[35]
• 2020 — Миодраг Лазић, примаријус, начелник Ургентног центра Клиничког центра Ниш и ратни хирург Српске војске Крајине и Војске Републике Српске^[36]
• 2024 — Лучано Сушањ, југословенски атлетичар, хрватски политичар и спортски радник.^[37]

Празници и дани сећања

• Имендани
  • Тибор, мађарско име

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце