1908.

godina From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

Godina 1908 (MCMVIII) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom, odn. prijestupna godina koja počinje u utorak po 13 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju kalendare).

1908:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti
Kratke činjenice Milenijum:, Vjekovi: ...
Kratke činjenice
Remove ads

Događaji

Januar/Siječanj

  • 1. 1. - Ekspedicija Nimrod Ernesta Shackletona krenula s Novog Zelanda ka Antarktiku.
  • 1. 1. - Stupila na snagu ekonomska nagodba između Austrije i Ugarske.
  • 4. 1. - Maroko: ulema Fesa proglasila zbacivanje sultana Abdelaziza zbog prevelike bliskosti Francuzima, i izjasnila se za njegovog brata Abdelhafida, koji se prošle godine proglasio sultanom u Marakešu.
  • 8. 1. - Pavao Rauch novi hrvatski ban (do 1910), "zakleti neprijatelj Srba"[1].
  • 13. 1. - Henri Farman leteo duže od kilometra, čime je zaslužio Grand Prix d’Aviation.
  • 13. 1. - Izgorela Rhoads Opera House u Boyertown, Pennsylvania, stradala 171 osoba.
Thumb
Hotel Moskva u Beogradu

Februar/Veljača

Thumb
"Lisabonsko kraljeubistvo"
  • 1. 2. - Lisabonsko kraljeubistvo: ubijeni su kralj Carlos I i prestolonaslednik Luís Filipe - novi kralj je Manuel II, do ukidanja monarhije 1910.
  • 3. 2. - Osnovan fudbalski klub Panathinaikos A.O..
  • 12. 2. - Krenula prva auto-trka oko sveta, New York-Paris - pobednik stigao 30. jula.
  • februar - Glad u beogradskom okrugu[3].
  • 18. 2. - Prema Džentlmenskom sporazumu iz 1907. zabranjeno useljavanje Japanaca u SAD.
  • 21. 2. - U BiH osnovana Hrvatska narodna zajednica (građansko-liberalna struja i franjevci, glavni ideolog Ivo Pilar).
  • 27 - 28. 2. - Izbori u Hrvatskoj, većina za Hrvatsko-srpsku koaliciju; prvi put izabran Stjepan Radić, mada je u zatvoru.
  • februar-mart - Opozicija u Srbiji opstruira skupštinu povodom povećanja kraljeve civilne liste.
  • februar-mart - Francuski ekspedicioni korpus generala d'Amada vrši pacifikaciju Maroka u okolini Kazablanke, nakon prošlogodišnjih nemira - krvave represalije u regionu Chaouia.

Mart/Ožujak

  • 4. 3. - Požar u školi u mestu Collinwood (danas deo Clevelanda), poginulo 175 osoba.
  • 5. 3. - Maškulora: ovog proleća počinju ozbiljnije oružane akcije Albanaca[4].
  • 9. 3. - Osnovan FC Internazionale Milano - Inter.
  • 12. 3. - U francuskom Vijetnamu (Anamu) izbija Pobuna odsečene kose protiv kuluka i poreza, od aprila nasilna, ugušena je do juna.
  • 14. 3. - Rad Hrvatskog sabora odložen do daljnjeg, ban Rauch vlada dekretima blizu dvije godine.
  • 16. 3. - U Kragujevcu osnovan Savez srpskih sokolova.
  • mart - Carinski rat: Srbija i Austro-Ugarska postigle novi trgovački sporazum - privremeni kompromis, AU ga nije ratifikovala.
  • mart - Afera Tweedmouth u Velikoj Britaniji: Prvi lord Admiraliteta se dopisivao sa kajzerom Wilhelmom o britanskom pomorskom programu.
  • 20. 3. - Pruski parlament doneo zakon o eksproprijaciji poljskih imanja koje vlasnici ne žele prodati, kako bi bila data nemačkim naseljenicima - retko je korišćen, nije promenio etnički sastav.
  • 23. 3. - Durham Stevens, službenik u japanskom ministarstvu inostranih poslova, napadnut od dvojice korejskih emigranata u San Francisku, od čega umire dva dana kasnije.

April/Travanj

  • 4. 4. - Car Nikolaj II raspustio finski parlament jer je procenio da ovaj nije imao dovoljno poštovanja prema njemu, izbori za novi u julu (obnovljena Rusifikacija Finske).
  • 5. 4. - Nakon povlačenja obolelog Campbell-Bannermana, novi britanski premijer je H. H. Asquith (do 1916), mandat od kralja Edwarda VII ("rukoljub") dobio je u Biarritzu. U kabinetu će se naći i Lloyd George i Winston Churchill.
  • 12. 4. - Ukrajinski nacionalista ubio u Lavovu namesnika austrougarske Galicije Andrzeja Potockog.
  • april - Posjeta knjaza Nikole Rusiji.
  • april - Počela s radom komisija za trasiranje Novopazarske železnice (neostvareno).
  • travanj - Sa Zagrebačkog sveučilišta uklonjeni profesori Manojlović i Šurmin, povezani sa Hrvatsko-srpskom koalicijom, što izaziva proteste i ispisivanje studenata.
  • 18. 4. - Završna holandska intervencija na Baliju: ugušen je ustanak izbio nakon što su Holanđani uzeli monopol na opijum, radža Klungkunga je poginuo, nakon čega su njegovih šest kraljica i 200 pratilaca izvršili samoubistvo (puputan).
  • 20. 4. - Sudar vozova u mestu Sunshine blizu Melbournea, 44 mrtvih.
  • 21. 4. - Frederick Cook je navodno stigao do Severnog pola, što je sledeće godine osporeno (možda je, sa dvojicom Eskima, pronašao otok Meighen).
  • 27. 4. - Otvorene Olimpijske igre u Londonu.
  • 30. 4. - Eksplozija na japanskoj zaštićenoj krstarici Matsushima, stradalo 206 od 350 članova posade.
  • 30. 4. - Dvojica Bengalaca pokušala ubiti glavnog britanskog magistrata u Muzaffarpuru, ali stradale dve žene. Zbog ovoga će biti suđeno indijskim nacionalistim (Emperor vs Aurobindo Ghosh and others).
  • proleće - Nerodna 1907. izazvala glad u Sandžaku.

Maj/Svibanj

Thumb
U Iranu pronađena prva nafta na Bliskom istoku
  • 1. 5. - Car Franjo Josip I. odobrio "Statut vakufske i mearifske autonomije" u Bosni; ostalo nerešeno pitanje menšure (potvrde) carigradskog Mešihata.
  • 1. 5. - 5. 12. - Hispano-francuska izložba u Saragosi, povodom stogodišnjice francuske opsade grada.
  • 14. 5. - 31. 5. - U Londonu se održava Franko-britanska izložba.
  • maj - U Crnoj Gori održane prve sjednice Sv. Sinoda.
  • 16. 5. (3. 5. po j.k.) - Zakon o obaveznom osnovnom školovanju u Rusiji.
  • 20. 5. - Budi Utomo je prvo domaće političko društvo u Nizozemskoj Ostindiji.
  • 25. 5. - 13. 6. - Suđenje za Bombašku aferu u Crnoj Gori - krunski svedok je austrougarski agent Đorđe Nastić koji optužuje i srpsku vladu - šest osuda na smrt od kojih 4 u odsustvu, knjaz ih pomilovao.
  • 26. 5. - Pronađena nafta na Bliskom Istoku, kod mesta Masdžid-Sulejman u jugozapadnom Iranu - Britanci ubrzo preuzimaju kontrolu putem Anglo-iranske naftne kompanije.
  • 27. 5. - Nakon smrti Mirza Ghulam Ahmada, prvi halif pokreta ahmedija postaje Hakim Nur-ud-Din (do 1914).
  • 31. 5. (18. 5. po j.k.) - Izbori u Srbiji, radikalima smanjena većina.

Jun/Juni/Lipanj

  • 7. 6. - Policija rasterala II kongres Glavnog radničkog saveza u BiH.
  • 9. 6. - Kralj Edward VII je prvi britanski monarh u poseti Rusiji i svom nećaku caru Nikolaju II - sastanak je u Revalu (Talinu).
  • 12. 6. - Počeo Trojički sabor na beogradskoj Adi Ciganliji u organizaciji Uprave novinarskog udruženja. U okviru sabora "1. male olimpijske igre".
  • 13. 6. - Objavljen roman "Anne od Zelenih zabata".
  • 16. 6. - Francuzi odlučujuće porazili snage Kraljevstva Uadaj u Čadu.
  • 17. 6. - Frank W. Wood patentirao osmosegmentni električni indikator brojeva (danas preovlađuje sedmosegmentni indikator).
  • 18. 6. (5. 6. po j.k.) - Srbija: vlada Nikole Pašića podnela ostavku zbog opstrukcije samostalaca.
  • 22. 6. - Incident crvene zastave u Tokiju: policija razbila okupljanje anarho-komunista, početak borbe protiv socijalističkog pokreta u Japanu.
  • 23. 6. - Bombardovanje medžlisa u Teheranu: Muhamed Ali-šah Kadžar je uz pomoć kozačke brigade zasada rasturio parlament.
  • 27. 6. - Hanojska trovačka zavera: vijetnamski kuvari ubacili otrov u hranu francuskog garnizona ali nije bilo smrtnih slučajeva - zaverenici giljotinirani.
  • 29. 6. - Petar Kočić počeo štrajk glađu zbog maltretiranja u zatvoru[5].
  • 29. 6. - Apostolski ustav RKC Sapienti consilio, reforma Rimske kurije, osnovana Kongregacija za bogoštovlje i sakramente.
  • 29. 6. - U Bolcanu otvorena prva žičara na svetu (?).
  • 30. 6. - Ogromna Tunguska eksplozija nad Sibirom.

Jul/Juli/Srpanj

  • 2. 7. - Predsednik Paragvaja Benigno Ferreira zbačen u puču.
  • 3. 7. - Mladoturska revolucija: major Ahmed Nijazi-beg se pobunio u Resenu.
  • 5. 7. - Referendum u Švajcarskoj podržava zabranu apsinta (zakon donesen 1910.).
  • 5 - 23. 7. - Zbor Albanaca u Ferizaju (Uroševcu), zahteva se turski ustav iz 1876 (Albanci očekuju od Mladoturaka ispunjenje svojih zahteva).
  • 6. 7. - Enver-paša se pobunio u Bitolju - većina osmanske vojske u Makedoniji se narednih dana pridružuje pokretu.
  • 6. 7. - Robert Peary isplovio ka Severnom polu.
Thumb
Mladoturska revolucija: "oslobodioci Otadžbine"
  • 10. 7. - Heike Kamerlingh Onnes pretvorio helijum u tečnost.
  • 11/12. 7. - Militantni švedski socijalisti, među kojima Anton Nilson, detonirali bombu pored broda sa britanskim štrajkbreherima u Malmöu, poginuo jedan Englez.
  • 14. 7. - Prikazan prvi Griffithov film The Adventures of Dollie.
  • 15. 7. - Izvoljski šalje ponudu sporazuma Erentalu, između ostalog u vezi Moreuza i aneksije BiH[1].
  • 20. 7. (7. 7. po j.k.) - Novi predsednik vlade u Srbiji je Petar Velimirović, u kabinet ušli i samostalni radikali (traje samo do februara).
  • 23. 7. - Indijski nacionalista Bal Gangadhar Tilak osuđen na šest godina zatvora jer je podržao aprilski bombaški napad, u Bombaju dolazi do generalnog štrajka u znak protesta.
  • 24. 7. - Druga osmanska ustavna era: sultan Abdul Hamid II pod pritiskom Mladoturaka proglašava povratak ustava iz 1876.
Thumb
Dorando Pietri
  • 24. 7. - Dorando Pietri dramatično prošao prvi kroz finiš olimpijskog maratona, ali diskvalifikovan jer je dobijao pomoć.
  • 27/28. 7. - Hongkonški tajfun: potopljen putnički brod SS Ying King, 421 žrtva.

Avgust/August/Kolovoz

  • 5. 8. - Britanci jednostrano povukli granicu Gibraltara prema Španiji, koja stoji i danas - nova ograda zahvatila više neutralne zone.
  • 7. 8. - U Austriji pronađena Venera iz Willendorfa.
  • 7 - 9. 8. - Uhapšeni braća Adam i Valerijan Pribićević, Adam pokušao samoubistvo (Đorđe Nastić u brošuri "Finale" optužio prvake Srpske samostalne stranke za pripremu prevrata u korist "južnoslovenske federacije", slede i druga hapšenja Srba, → Veleizdajnički proces).
  • 8. 8. - Wilbur Wright pokazao letelicu u Francuskoj, gde je postojala sumnja u ostvarenja braće.
  • 8. 8. - James M. Spangler prodao patent za usisivač svom rođaku Williamu Hooveru - ovaj osniva The Hoover Company.
  • 14 - 16. 8. - Rasni neredi u Springfield, Illinois, pogrom protiv crnaca. Podsticaj za stvaranje asocijacije NAACP.
  • 17. 8. - Prikazana Fantasmagorie, prvi animirani film.
  • 18. 8. - Puštena je u pogon mala hidroelektrana Ozalj na Kupi, Karlovac dobio električnu rasvjetu.[6]
  • 18. 8. (5. 8. po j.k.) - U Srbiji izglasan trgovački ugovor sa AU (propao zbog aneksione krize).
  • 19. 8. - Marokanski sultan Abdelaziz poražen kod Marakeša od pristalica svog brata Abdelhafida (vlada do 1912).
  • 23 - 25. 8. - U Skoplju održana konferencija Srba iz tri vilajeta, osnovana "Srpska narodna organizacija Srba Osmanlija" (Srpska demokratska liga) - strogo ustavnim putem do razvoja Srba, za predsednika glavnog odbora izabran Bogdan Radenković.
  • 26. 8. - U BiH osnovana prorežimska i prohrvatska Muslimanska napredna stranka (Ademaga Mešić).
  • 30. 8. - U Samoboru odigrana prva utakmica u hokeju na travi u Hrvatskoj, između Šišmiša i zagrebačke Concordije.

Septembar/Rujan

  • 1. 9. - Završena Hedžaska železnica (Damask - Medina) u Osmanskom carstvu.
  • 4. 9. - Izvoljski obavestio u Karlsbadu srpskog ministra inostranih dela, dr Milovana Milovanovića da je aneksija BiH na pragu[1].
  • 7. 9. - Memorandum Srpske i Muslimanske organizacije (Alibeg Firdus i Gligorije Jeftanović) ministru Burijanu na Ilidži - traži se ustav bez promene državno-pravnog položaja.
  • 10. 9. - Južnoamerička trka drednotima: u Engleskoj porinut brazilski bojni brod Minas Geraes.
  • septembar? - Treća jugoslavenska umjetnička izložba saveza "Lade" u Zagrebu[7].
  • septembar - Osnovan FK Slavija Sarajevo.
  • 16. 9. - Sastanak Aehrenthal - Izvoljski u Buchlau - Izvoljski pristaje na aneksiju BiH ako Austrougarska podrži ruski zahtjev za slobodan prolaz flote kroz Moreuze.
  • 16. 9. - Vlasnik Buicka William C. Durant osnovao u Flint, Michigan korporaciju General Motors, kao holding kompaniju. Kasnije ove godine GM preuzima Oldsmobile.
  • 17. 9. - Poručnik Thomas Selfridge je prva osoba koja je poginula u avionskoj nesreći, pilot Orville Wright je teško povređen.
Thumb
Ford Model T
  • 20. 9. - Jedrenjak Star of Bengal potonuo pored Aljaske, stradalo oko 110 od 138 ljudi na brodu.
  • 21. 9. - Matematičar Hermann Minkowski drži u Kelnu predavanje o prostoru i vremenu.
  • 22. 9. (9. 9. po j.k.) - Budimski episkop Lukijan Bogdanović izabran za srpskog patrijarha (do 1913); prethodno biran vršački vladika Gavrilo Zmejanović ali mađarska vlada ga nije prihvatila.
  • 23. 9. - Bugarski knez Ferdinand u poseti Pešti i ministru Erentalu - on zna za aneksiju BiH, u isto vreme će objaviti nezavisnost Bugarske[1].
  • 26/27. 9. - Bezdanska akcija: poljski revolucionari na čelu s Jozefom Pilsudskim opljačkali ruski voz blizu Vilne, odneli su 200.000 rubalja (osam miliona dolara u današnjem novcu).
  • 27. 9. - U Detroitu proizveden prvi primjerak automobila Ford Model T, do 1927. biće ih proizvedeno 15 miliona.
  • 28. 9. - Velika poplava reke Musi odnosi preko 50.000 života u Hyderabadu u Indiji.
  • 28 - 30. 9. - Generalna skupština Međunarodne asocijacije za radno zakonodavstvo održana u Lucernu, razgovara se o zabrani noćnog rada za decu i ograničenju radnog vremena za žene.
  • septembar - Sporazum vlade sa muslimanskim pokretom u BiH (car potvrdio 1909).

Oktobar/Listopad

Thumb
Aneksija BiH i nezavisnost Bugarske
  • 5. 10. -  Bugarska proglasila neovisnost od Osmanskog carstva.
  • 6. 10. - Aneksija Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske, pravdana potrebom donošenja ustava (u BiH objavljeno 7. 10.) - sledi Aneksiona kriza.
    • Austo-Ugarska je planirala nakon ovoga zauzeti i Srbiju, ili je podeliti sa Bugarskom, ali je do januara morala privremeno odustati od te namere, iz unutrašnjih i spoljnjih razloga[8].
  • 6. 10. - Veliki miting u Beogradu protiv aneksije BiH, traži se rat protiv Austrije.
  • 6. 10. - Zemljotres u Vranči, Rumunija, (M 6.8, Int. VIII).
  • 7. 10. - Kritska Država jednostrano proglasila ujedinjenje sa Grčkom (priznato 1912/13).
  • 12. 10. - Vanredna sednica crnogorske skupštine, osuda Aneksije (pomirenje srpske i crnogorske vlade).
  • 13. 10. - Fritz Haber prijavio patent za proces proizvodnje amonijaka iz elemenata (→ Haber-Boschov proces).
  • oktobar - Prva dalmatinska umjetnička izložba[9]
  • 23. 10. (10. 10. po j.k.) - U Srbiji osnovana Narodna odbrana.
  • 28. 10. - Afera Daily Telegraph: Wilhelm II grubo komentariše britansku spoljnu politiku, što izaziva gnev u toj zemlji, ali i štetu njegovom ugledu u Nemačkoj.
  • 28. 10. - "Stenjka Razin" je prvi ruski film.
  • oktobar, krajem - Srpska vlada izglasala ratne kredite, privatni ulagači povukli uloge u novčanim zavodima (strah od rata).

Novembar/Studeni

Thumb
Moda 1908.
  • 2. 11. - Uskotračna željeznička pruga Bar-Virpazar, izgrađena italijanskim kapitalom.
  • 3. 11. - Republikanac William Howard Taft pobeđuje demokratu W. J. Bryana na izborima za predsednika SAD (321 prema 162 u elektorima, treći Bryanov poraz).
  • 5. 11. - Stranka prava osnovala Hrvatsku narodnu legiju.
  • 7. 11. - Butch Cassidy i Sundance Kid navodno ubijeni u Boliviji.
  • 10. 11. - Društvo Gideons International postavilo prve biblije u hotelskim sobama, u Superior, Montana - društvo je do 2015. podelilo dve milijarde biblija.
  • 12. 11. - Eksplozija u rudniku Zeche Radbod u Nemačkoj, stradalo 349 rudara.
  • 14 - 22. 11. - Bitoljski kongres odlučuje o albanskoj abecedi.
  • 15. 11. - Belgijski kralj Leopold II se odriče lične kontrole nad S. D. Kongo u korist belgijske države, nakon izloženih velikih zloupotreba - Belgijski Kongo traje do 1960.
  • 15. 11. - Umire Udova carica Cixi, dan nakon što je od otrova umro pritvoreni car Guangxu.
  • 15. 11. - Nakon von Becka novi ministar-predsednik Cislajtanije je Richard von Bienerth-Schmerling (do 1911).
  • novembar - Hussein ibn Ali imenovan za šerifa Meke (do 1924, kralj Hedžaza 1916-24).
  • 17. 11. - Prikazan francuski film L'Assassinat du duc de Guise - s originalnom muzikom i scenariom, ima umetničke pretenzije.
  • 25. 11. - Prvi broj The Christian Science Monitor-a.
  • novembar-decembar - Otomanski legislativni izbori - relativna većina za mladoturski Komitet jedinstva i progresa (izabrana i trojica Srba).

Decembar/Prosinac

Thumb
Messinski potres
  • 2. 12. - Dvogodišnji Puyi, praunuk cara Daoguanga, postaje poslednji kineski car (do 1911/12), namesnik mu je otac Zaifeng, princ Chun.
  • decembar - Thomas Edison osnovao Motion Picture Patents Company, trust filmskih kompanija koji želi regulisati tržište - mnogi nezavisni filmotvorci će otići u Kaliforniju.
  • decembar - Bioskop "Grand" u hotelu "Pariz" Svetozara Botorića, prvi je stalni bioskop u Beogradu.
  • decembar - Prikazan epski italijanski film Gli ultimi giorni di Pompei.
  • decembar - Dalaj Lama se vratio na Tibet.
  • 19. 12. - Predsednik Venecuele Cipriano Castro smenjen u odsustvu, vlast uzima potpredsednik Juan Vicente Gómez (1908-13, 1922-29 i 1931-35).
  • 28. 12. - Messinski potres: zemljotres i cunami odneli možda 100.000 života na Siciliji i Kalabriji.
  • 31. 12. - Wilbur Wright leteo kod Le Mansa 124,7 km za 2 1/2 sata.

Kroz godinu

  • Izgrađena Zgrada stare telefonske centrale u Beogradu.
  • Izgrađen Zagrebački Paromlin.
  • Miloje Vasić počinje istraživanje Vinče.
  • Ivan Meštrović je u Parizu, radi na Kosovskom ciklusu.
  • Carl Patsch osnovao Balkanski institut u Sarajevu.
  • Američka umetnička Aschan škola privlači pažnju javnosti.
  • Nauka i tehnika
    • Maggi predstavio kocke za supu.
    • Nastale Toblerone.
    • Hans Geiger i Ernest Rutherford razvili prvi rudimentarni Gajgerov brojač.
    • U Njujorku završena Singer Building od 187m i 47 spratova, najviša zgrada na svetu do sledeće godine.
    • Na francuskom lokalitetu Le Moustier pronađena lobanja neandertalca (→ Musterijenska kultura).
    • Charles Hazelius Sternberg i sinovi pronašli Trahodonsku mumiju, fosil dinosaura sa očuvanim otiskom kože.
    • Lee de Forest vrši radio emisije sa Ajfelove kule u Parizu.
    • Jacques E. Brandenberger izumio celofan.
    • Kikunae Ikeda otkrio mononatrijum glutamat, osnovu ukusa umami.
Remove ads

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1908.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

April/Travanj – Jun/Lipanj

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

Kroz godinu

  • Sima Pogačarević, narodni heroj († 1941)
  • Sulejman Kemura, reis-ul-ulema Islamske zajednice († 1975)
Remove ads

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1908.

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

Remove ads

Nobelova nagrada za 1908. godinu

  • Fizika: Gabriel Lippmann (metod fotografskog reprodukovanja boja na osnovu pojave interferencije)
  • Kemija: Ernest Rutherford (istraživanje dezintegracije elemenata i hemije radioaktivnih supstanci)
  • Fiziologija i medicina: Ilja Iljič Mečnikov i Paul Ehrlich (rad na imunitetu)
  • Književnost: Rudolf Eucken (... idealistička filozofija života u brojnim delima)
  • Mir: Klas Pontus Arnoldson (rad na održanju mira između Švedske i Norveške) i Fredrik Bajer (počasni predsednik Međunarodnog mirovnog biroa, pristalica arbitracije)
Remove ads

Reference

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads