23. септембар

23. септембар (23.9.) је 266. дан у години по грегоријанском календару (267. у преступној години). До краја године има још 99 дана.

Први дан у години по француском револуционарном календару.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 1840 — Црногорци су на Мљетичку, на Дурмитору, убили 80 турских војника и муселима Смаил-агу Ченгића, који је кренуо да скупља харач. О том догађају хрватски песник Иван Мажуранић испевао је херојски еп „Смрт Смаил-аге Ченгића“. Црногорце је предводио Петар II Петровић Његош.
• 1846 — Немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио је планету Нептун.
• 1866 — Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља. Кнез Никола се обавезао да ће се у случају уједињења две државе одрећи престола у корист кнеза Михаила.
• 1897 — Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу.
• 1914 — У првом ваздушном нападу на Немачку, британско ваздухопловство бомбардовало је у Првом светском рату град Диселдорф.
• 1932 — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Уједињеног Краљевства на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија.
• 1956 — Велика Британија и Француска препустиле су Савету безбедности УН проблем Суецког канала.
• 1957 — Грчка је одбацила захтев Букурешта да се Румунија прикључи Балканском савезу, који су уговорима 1953. у Анкари и 1954. на Бледу закључиле Југославија, Грчка и Турска. Балкански савез основан је као одговор на војни притисак земаља источног блока на Југославију.
• 1973 — Хуан Перон изабран је трећи пут за председника Аргентине. Његова жена Изабела постала је потпредседник.
• 1981 — Формирана 125. моторизована бригада.
• 1987 — У Београду је одржана 8. седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, на којој је дошло до прекретнице у идеологији и политици српских комуниста. У сукобу две фракције победила је тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића, над умереном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Милошевић је потом извршио чистке у партији и медијима и обезбедио основ за своју националистичку политику.
• 1997 — На мировним преговорима у Северној Ирској, протестантски унионисти су први пут после 75 година разговарали директно са вођама Шин Фејна, политичког крила Ирске републиканске армије.
• 1998 — Савет безбедности УН донео је резолуцију 1199 којом се захтева прекид ватре између српских снага безбедности и косовских Албанаца, предузимање мера за спречавање хуманитарне катастрофе и нестављање преговора о окончању кризе на Косову и Метохији. Најављене су даље акције и додатне мере уколико резолуција не буде поштована.
• 2001 —
  • САД су укинуле санкције Индији и Пакистану, уведене 1998, када су те две земље извршиле нуклеарне пробе.
  • Левичарска партија, која потиче из бившег пољског комунистичког режима, освојила је већину гласова на парламентарним изборима у Пољској.

Рођења

• 63. п. н. е. — Октавијан Август, први римски цар (прем. 14)
• 1819 — Иполит Физо, француски физичар (прем. 1896)
• 1865 — Сузана Валадон, француска сликарка (прем. 1938)
• 1866 — Драга Машин, супруга краља Александра Обреновића (прем. 1903)
• 1874 — Ернст Штерувиц, аустријски политичар (прем. 1952)
• 1915 — Клифорд Шул, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1994). (прем. 2001)
• 1916 — Алдо Моро, италијански политичар (прем. 1978)
• 1920 — Мики Руни, амерички глумац и забављач (прем. 2014)
• 1930 — Реј Чарлс, амерички музичар и композитор (прем. 2004)
• 1935 — Зоран Ковачевић, српски биохемичар, академик САНУ, председник Огранка САНУ у Новом Саду. (прем. 2025)^[1]
• 1938 — Роми Шнајдер, немачко-француска глумица (прем. 1982)
• 1943 — Хулио Иглесијас, шпански музичар и фудбалер
• 1948 — Вера Николић, српска атлетичарка и атлетска тренеркиња (прем. 2021)
• 1949 — Јелена Јурјевна Гускова, јесте руски историчар и академик. Садашњи је инострани члан Српске академије наука и уметности члан Сената Републике Српске.^[2]
• 1949 — Брус Спрингстин, амерички музичар
• 1956 — Паоло Роси, италијански фудбалер (прем. 2020)
• 1965 — Марк Вудфорд, аустралијски тенисер
• 1968 — Небојша Гудељ, српско-босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер
• 1968 — Лидија Михајловић, српска стрелкиња
• 1970 — Снежана Пајкић, српска атлетичарка
• 1973 — Јоргос Лантимос, грчки режисер, продуцент и сценариста
• 1976 — Сара Бласко, аустралијска музичарка и музичка продуценткиња
• 1976 — Милан Петровић, српски музичар
• 1976 — Катарина Час, словеначка глумица
• 1978 — Ентони Маки, амерички глумац
• 1980 — Мартон Бадер, мађарски кошаркаш
• 1982 — Шајла Стајлз, америчка порнографска глумица (прем. 2017)
• 1983 — Марсело Мело, бразилски тенисер
• 1988 — Хуан Мартин дел Потро, аргентински тенисер^[3]
• 1997 — Џон Колинс, амерички кошаркаш

Смрти

• 1687 — Стојан Јанковић, ускочки војвода. (рођ. отприлике 1635)
• 1870 — Проспер Мериме, француски писац. (рођ. 1803)
• 1882 — Фридрих Велер, немачки хемичар. (рођ. 1800)
• 1923 — Иво Ћипико, српски приповедач. (рођ. 1869)^[4]
• 1939 — Зигмунд Фројд, аустријски психијатар. (рођ. 1856)
• 1943 — Марија Бурсаћ, учесница Народноослободилачке борбе и прва жена народни херој Југославије. ((рођ. 1920)^[5]
• 1973 — Пабло Неруда, чилеански писац и дипломата. (рођ. 1904)
• 1988 — Тибор Секељ, светски путник. (рођ. 1912)
• 2006 — Хенри Арнолд, британски композитор филмске музике. (рођ. 1921).
• 2008 — Соња Савић, српска глумица. (рођ. 1961)

Празници и дани сећања

• 1719 — Лихтенштајн је постао независна кнежевина у оквиру Светог римског царства.
• 1817 — Шпанија и Велика Британија потписале су споразум о забрани трговине робљем.
• 1893 — У Београду је стављена у погон прва јавна електрична централа у Србији.
• 1991 — Јерменија је прогласила независност од Совјетског Савеза.
• Међународни дан знаковног језика

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „ЗОРАН Л. КОВАЧЕВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 24. 1. 2024.
2. „ЈЕЛЕНА (ЕЛЕНА ЮРЕВНА ГУСЬКОВА) ГУСКОВА”. sanu.ac.rs. Приступљено 30. 1. 2024.
3. „Juan Martin del Potro”. ATP. Приступљено 22. 10. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 120.
5. „ONA JE BILA PRVA ŽENA NARODNI HEROJ JUGOSLAVIJE”. espreso.co.rs. Приступљено 20. 1. 2025.