5. јануар

Према грегоријанском календару, 5. јануар (5. 1. или 5. I) јест пети дан у години. До краја године има још 360 дана (361 у преступним годинама).

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 1477 — Битка код Нансија: Карло Смели је поражен и убијен у сукобу с Ренеом II, војводом од Лорене; Бордо је касније постао део Француске.
• 1675 — Битка код Колмара: Француска војска је поразила војске Аустрије и Бранденбурга.
• 1757 — Робер Франсоа Дамјен је извршио атентат на француског краља Луја XV, који је задобио благу повреду и успео преживети. Због својих поступака, Дамјен је рашчеречен и спаљен у Паризу 28. марта 1757. према наредби парламента иако краљ није био склон таквој казни. Последња је особа у Француској погубљена коњском запрегом и черечењем, традиционалном и окрутном казном примењиваном за регицид.
• 1781 — Амерички рат за независност: Британске морнаричке снаге предвођене Бенедиктом Арнолдом спалиле су Ричмонд у држави Вирџинија.
• 1834 — У Крагујевцу су изашле Новине сербске, први српски информативан лист штампан у земљи и службено гласило Кнежевине Србије. Први уредник је био Димитрије Давидовић, оснивач листа у Бечу.
• 1869 — Аргентинске, бразилске и уругвајске снаге заузеле су Асунсион, главни град Парагваја, у Парагвајском рату.
• 1895 —
  • Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген објавио је да је пронашао X-зраке. Касније су по њему названи рендгенски зраци.
  • Афера Драјфус: Француски војни официр Алфред Драјфус лишен је чина и осуђен на доживотни затвор на Ђавољем острву без доказа о кривици, али је после великог негодовања јавности и ангажованог иступа писца Емила Золе откривен прави кривац, а Драјфус рехабилитован.
• 1909 — Колумбија је признала независност Панаме.
• 1913:
  • Први балкански рат: У Бици код Лемноса, грчки адмирал Павлос Коунтоуриотис присилио је османску флоту на повлачење у њену базу у Дарданелима, одакле више није изашла до краја рата.
  • Краљ Никола је, упркос става великих сила да Скадар припадне новоствореној албанској држави, инструишући своје делегате на конференцији у Лондону, поручио Лазару Мијушковићу: „Ми смо спремни да све преврнемо, ако нам се Скадар оспори. Ми, богами, не блефирамо, но смо решени да за њега до последњега изгинемо. Ово поновите посланицима Русије, Француске и Енглеске」. Сутрадан је затражио помоћ и од свог зета, италијанског краља Виторија Емануела, као и од француског амбасадора на Цетињу.
• 1916:
  • Први светски рат: Пред Медовским заливом у Албанији потонуо је италијански брод „Бриндизи」 с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД, који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Добровољци су махом били Срби, Црногорци, Херцеговци, Личани и известан број Словенаца. Од експлозије је погинуло или се утопило 390 добровољаца, а 102 су спасена.
  • Први светски рат: Аустроугарски генералштаб је наредио офанзиву на Црну Гору. Упркос одлучном отпору 60.000 слабо опремљених бораца, аустроугарске трупе су после једне седмице заузеле Цетиње и до 1918. држале Црну Гору под окупацијом.
• 1919:
  • Основана је Немачка радничка партија, касније названа Националсоцијалистичка.
  • У Берлину је подигнут устанак предвођен комунистичком организацијом Спартакистичка лига, с Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу.
• 1925 — Нели Тејлор Рос је изабрана за гувернера америчке савезне државе Вајоминг, чиме је постала прва жена гувернер у историји САД.
• 1933 — Почела је изградња моста Голден гејт у Сан Франциску.
• 1935 — Основане су хумористичко-сатиричне недељне новине Ошишани јеж.
• 1942 — Други светски рат: На основу споразума с нацистичком Немачком, први корпус бугарске фашистичке војске започео је окупацију југоистока Србије. Око 25.000 бугарских војника заменило је Немце у том делу Србије, а из Нишке Бање је терором над српским цивилима руководио штаб Корпуса.
• 1949 — Владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле су одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ на састанку у Москви ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља чланица. Те године је савету приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет је расформиран 1991. године.
• 1961 — Војна влада Перуа је ухапсила стотине људи под оптужбом да су комунисти.
• 1964 — Папа Павле VI се састао у Јерусалиму с патријархом Атинагором I. То је био први сусрет поглавара две цркве од 15. века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи.
• 1969 — Совјетски Савез је лансирао свемирску сонду Венеру 5 у правцу Венере, а после пет дана и Венеру 6, који су до те планете стигли поименично 16. и 17. маја.
• 1976 — У Камбоџи је у време режима Црвених Кмера проглашен нови устав, којим је назив земље промењен у Демократска Кампућија.
• 1980 — Сједињене Државе су увеле санкције против Совјетског Савеза због инвазије на Авганистан.
• 1991 — Рат у Јужној Осетији: Грузијске трупе су напале Цхинвали, што је означило почетак рата.
• 1993 — Танкер Браер је испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије.
• 1996 — У Гази је убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо је пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон.
• 1997 — Први чеченски рат: Русија је повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против чеченских сепаратиста у тој републици.
• 1999:
  • Сједињене Државе су продужиле економске санкције против СР Југославије, уведене у јуну 1998. због ескалације Рата на Косову.
  • Београдски Фонд за хуманитарно право објавио је податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову.
• 2001:
  • Неурохирург из Њујорка оптужен да је у два случаја извршио операције мозга с погрешне стране ослобођен је оптужби и враћена му је дозвола за рад.
  • Рат на Косову: Уједињене нације су саопштиле да су „пронађени докази о радиоактивности на осам од једанаест тестираних подручја на Косову」. Радиоактивност се појавила за време и после НАТО-овог бомбардовања Југославије, када је један већи део цивила оболео од карцинома, а оболели су и италијански војници из КФОР-а. То је довело до истраге Уједињених нација о употреби уранијума на територији Косова.
• 2003:
  • У Тел Авиву су у истовременим самоубилачким нападима два Палестинца погинуле 22 особе, а више од 100 повређено.
  • Тим који је предводио Мајкл И. Браун открио је Ериду, највећу познату патуљасту планету у Сунчевом систему користећи се фотографијама снимљеним 2003. у опсерваторији Паломар.
• 2004 — У САД је ступио на снагу закон да сви странци који желе ући у земљу морају дати отиске прстију и бити фотографисани.
• 2006:
  • Побуњеници у Ираку убили су 130 лица.
  • У акцији ЕУФОР-а код Рогатице убијена је Рада Абазовић (47), а тешко рањени њен син Драгољуб (11) и супруг Драгомир Абазовић (48).
• 2011 — Десетине мртвих чавки су нађене у једној улици у шведском граду Фалкопингу. Тај случај је одмах повезан са смрћу 5.000 косова у америчкој држави Арканзас у новогодишњој ноћи, као и са 450 мртвих птица у Луизијани. Амерички научници су оценили да су птице угинуле од шока изазваног новогодишњим ватрометом, а током таквог инцидента у Шведској није било ни ватромета ни олује.
• 2012 — Убијен је 31 затвореник, а 13 њих је повређено у тучи која је избила у затвору у Алтамири, на североистоку Мексика.
• 2014 — Ирачке војне снаге бомбардовале су град Фалуџу, западно од Багдада, да би се обрачунале с екстремистима повезаним с Ал Каидом у том граду. Пошто је ирачка влада признала да је изгубила контролу над Фалуџом, хиљаде становника су напустиле своје домове.
• 2017 — У експлозији аутомобила бомбе близу зграде суда у турском граду Измиру погинуле су две особе, а пет је рањено. Полиција је успела да убије двојицу нападача.
• 2020 — Кинеске власти су саопштиле да је 59 особа оболело од упале плућа непознатог порекла, што је обележило почетак пандемије ковида 19, која ће се брзо проширити широм света.

Рођења

• 1592 — Шах Џахан, могулски цар. (прем. 1666)^[1]
• 1876 — Конрад Аденауер, немачки политичар, 1. канцелар Немачке (1949—1963). (прем. 1967)^[2][3]
• 1917 — Џејн Вајман, америчка глумица, певачица и плесачица. (прем. 2007)^[4]
• 1931 — Роберт Дувал, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.^[5]
• 1932 — Умберто Еко, италијански писац, филозоф, семиолог, теоретичар књижевности, есејист и историчар средњег века. (прем. 2016)^[6]
• 1933 — Радмила Бакочевић, српска оперска певачица.^[7]
• 1938 — Хуан Карлос I од Шпаније, шпански краљ (1975—2014).^[8]
• 1940 — Војислав Мелић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2006)^[9]
• 1942 — Звонко Богдан, српски певач.^[10]
• 1942 — Озрен Боначић, хрватски ватерполиста и ватерполо тренер.^[11]
• 1946 — Дајана Китон, америчка глумица, редитељка, продуценткиња, списатељица и фотографкиња. (прем. 2025)^[12]
• 1952 — Ули Хенес, немачки фудбалер.^[13]
• 1953 — Памела Сју Мартин, америчка глумица.^[14]
• 1954 — Алекс Инглиш, амерички кошаркаш.^[15]
• 1955 — Вељко Миланковић, командант Ударног Батаљона 1 Крајишког Корпуса Војске Републике Српске, Вукови са Вучијака (прем. 1993)^[16]
• 1956 — Тадија Качар, босанскохерцеговачко-српски боксер.
• 1957 — Никица Клинчарски, македонски фудбалер и фудбалски тренер.^[17]
• 1959 — Кленси Браун, амерички глумац.^[18]
• 1965 — Вини Џоунс, енглеско-велшки глумац и фудбалер.^[19]
• 1969 — Ристо Видаковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[20]
• 1969 — Мерилин Менсон, амерички музичар, музички продуцент, глумац, визуелни уметник, писац и музички новинар.^[21]
• 1972 — Сакис Рувас, грчки певач, глумац, ТВ водитељ и скакач мотком.^[22]
• 1974 — Ђорђе Светличић, српски фудбалер.^[23]
• 1975 — Бредли Купер, амерички глумац и продуцент.^[24]
• 1976 — Иван Томић, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[25]
• 1978 — Џанјуари Џоунс, америчка глумица и модел.^[26]
• 1981 — Дедмаус, канадски музичар, ди-џеј и продуцент електронске музике.^[27]
• 1981 — Никола Трајковић, српски фудбалер.^[28]
• 1982 — Јаница Костелић, хрватска алпска скијашица.^[29]
• 1985 — Саша Стаменковић, српски фудбалски голман.^[30]
• 1988 — Никола Калинић, хрватски фудбалер.^[31]
• 1988 — Мирослав Радуљица, српски кошаркаш.^[32]
• 1993 — Мајкл Оџо, нигеријско-амерички кошаркаш. (прем. 2020)^[33]
• 1995 — Ерик Мика, амерички кошаркаш.^[34]
• 1996 — Илија Ђоковић, српски кошаркаш.^[35]
• 1998 — Ајзак Хамфриз, аустралијски кошаркаш.^[36]

Смрти

• 1066 — Едвард Исповедник, англосаксонски краљ (рођ. 1004)^[37]
• 1589 — Катарина Медичи, француска краљица (рођ. 1519)^[38]
• 1818 — Марчело Бачарели, италијански барокни сликар. (рођ. 1731)^[39]
• 1970 — Макс Борн, немачки физичар. (рођ. 1882)^[40]
• 1973 — Александар Арну, француски писац (рођ. 1884)
• 1981 — Харолд Клејтон Јури, амерички хемичар, Нобелова награда за хемију 1934, (рођ. 1893)^[41]
• 1985 — Фрањо Пунчец, југословенски и хрватски тенисер. (рођ. 1913)^[42]
• 1988 — Пит Маравић, амерички кошаркаш српског порекла. (прем. 1947)^[43]
• 1991 — Васко Попа, српски писац (рођ. 1922)^[44]
• 1991 — Југ Гризељ, новинар и сценариста, председник Удружења новинара Србије (рођ. 1926)^[45]
• 2003 — Масимо Ђироти, италијански филмски уметник (рођ. 1918)^[46]
• 2004 — Рефик Мемишевић, рвач, светски и олимпијски шампион (рођ. 1956)^[47]
• 2009 — Иван Губијан, југословенски атлетичар (рођ. 1923)^[48]
• 2014 — Еузебио, бивши португалски фудбалер. (рођ. 1942)^[49]
• 2019 — Драгослав Шекуларац, бивши српски фудбалер. (рођ. 1937)^[50]

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:^[51]
  • Светих десет мученика на Криту
  • Светог Нифонта Чудотворца
  • Светог Павла Неокесаријског
  • Светог мученика Схинона
  • Светог мученика Давида Двинског
  • Светог мученика Хрисогона
  • Светог Теоктиста Новгородског
  • Преподобног Наума Охридског
• Туциндан^[52]

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „Shah Jahān」. Encyclopaedia Britannica. Архивирано из оригинала 14. 8. 2019. г. Приступљено 16. 9. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Whitney, Craig R. (5. 1. 1976). „Neighbors Honor Adenauer's Birth」. The New York Times. Приступљено 27. 7. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. Bernhard Vogel; Rudolf Dolzer; Matthias Herdegen (2005). After the Iraq War: The Future of the UN and International Law. Berghahn Books. стр. 12. ISBN 978-81-87358-21-3.
4. Thomson, David (11. 9. 2007). „Jane Wyman obituary」. the Guardian. Приступљено 3. 10. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. William DeRoy Chase; Helen M. Chase (1994). Chase's Annual Events. Contemporary Books. стр. 58. ISBN 9780809237326.
6. Thomson, Ian (20. 2. 2016). „Umberto Eco obituary」. the Guardian. Приступљено 1. 3. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. „Radmila Bakočević」. Kablarnet (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
8. „Juan Carlos | Biography & Facts | Britannica」. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
9. Admin (2009-12-30). „Melić Vojislav」. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
10. „Zvonko Bogdan | Vinarija Zvonko Bogdan, moderna vinarija, smeštena u ovom tradicionalnom vinskom kraju, na istočnoj obali jezera Palić」. Vinarija Zvonko Bogdan (на језику: српски). Приступљено 2022-01-15.
11. „Društvo sportaša veterana i rekreativaca」. www.drustvosportasaveterana.hr. Приступљено 2022-01-15.
12. Deborah C. Mitchell (26. 7. 2001). Diane Keaton: Artist and Icon. McFarland. стр. 7. ISBN 978-0-7864-1082-8.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. Scala. Frankfurter Societäts-Druckerei. 1991. стр. 33.
14. Contemporary Books; Agnes Chase (октобар 1999). Chase's: 2000 calendar of events. Contemporary Publishing Group, Incorporated. ISBN 978-0-8092-2776-1.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
15. Chase's ... Calendar of Events. Contemporary Books. 1995. стр. 57. ISBN 978-0-8092-3634-3.
16. „Srpski ratni veterani」. Srpski ratni veterani (на језику: српски). Приступљено 2022-01-15.
17. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Nikica Klinčarski (Player)」. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
18. „Clancy Brown Biography (1959-)」. www.filmreference.com. Приступљено 2022-01-15.
19. Vinnie Jones (17. 7. 2014). It's Been Emotional. Simon and Schuster. стр. 9. ISBN 978-1-4711-2759-5.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
20. „Vidaković, Hristo Vidaković Savić - Footballer」. www.bdfutbol.com. Приступљено 2022-01-15.
21. Iwasaki, Scott (13. 1. 1997). „Pretentious Manson Pays the Devil His Due」. Deseret News. Архивирано из оригинала 6. 2. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
22. Kefallinou, Eleni (5. 1. 2014). „Βιογραφία | Σάκης Ρουβάς」. Tralala. Приступљено 18. 3. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
23. „Đorđe Svetličić」. weltfussball.de (на језику: немачки). Приступљено 2022-01-15.
24. Nikki Stafford; Robyn Burnett (2004). Uncovering Alias: An Unofficial Guide. ECW Press. стр. 237. ISBN 978-1-55022-653-9.
25. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Ivan Tomić (Player)」. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
26. Editors of Chase's Calendar of Events (12. 10. 2012). Chase's Calendar of Events 2013. McGraw Hill Professional. стр. 74. ISBN 978-0-07-181333-4.CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
27. Stanley, Laura (9. 7. 2015). „Deadmau5」. The Canadian Encyclopedia. Архивирано из оригинала 3. 1. 2019. г. Приступљено 2. 1. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
28. „Serbia - N. Trajković - Profile with news, career statistics and history - Soccerway」. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-15.
29. „About Me」. Janica Kostelić official website. Архивирано из оригинала 25. 1. 2017. г. Приступљено 23. 9. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
30. „Sasa Stamenkovic - Player profile」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
31. „Nikola Kalinic | Football Stats | Verona | Age 34 | Soccer Base」. www.soccerbase.com. Приступљено 2022-01-15.
32. „Miroslav Raduljica」. NBA Stats (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
33. Eurobasket. „Michael Ojo Player Profile, Armored Athlete, News, Stats - Eurobasket」. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-01-15.
34. j.t.d, ABA liga. „Eric Mika > Player : ABA League」. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
35. j.t.d, ABA liga. „Ilija Đoković > Player : ABA League」. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
36. Eurobasket. „Isaac Humphries Player Profile, Adelaide 36ers, News, Stats - Eurobasket」. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-01-15.
37. Barlow, Frank (2004). „Edward (St Edward; known as Edward the Confessor)」. Oxford Dictionary of National Biography.
38. Guizot (M., François) (1889). The History of France from the Earliest Times to the Outbreak of the Revolution. S. Low, Marston, Searle & Rivington. стр. 313.
39. „Marcello Bacciarelli - 18 artworks - painting」. www.wikiart.org. Приступљено 2022-01-15.
40. National Academy of Sciences (U.S.) (1969). Annual Report - National Academy of Sciences. National Academies. стр. 136. NAP:11280.
41. Siegfried Böhme; Walter Fricke; Inge Heinrich; Wilfried Hofmann; Dietlinde Krahn; Dorothea Rosa; Lutz D. Schmadel; Gert Zech (11. 11. 2013). Literature 1981. Springer Science & Business Media. стр. 61. ISBN 978-3-662-12328-7.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
42. „Punčec, Franjo | Hrvatska enciklopedija」. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2022-01-15.
43. „Košarkaški mađioničar - Piter "Pit" Maravić - Sportska sećanja」. sportskasecanja.com. Приступљено 2022-01-15.
44. Frank Northen Magill (1997). Cyclopedia of world authors, volume 4. Salem Press. стр. 1623. ISBN 978-0-89356-448-3.
45. „Jug Grizelj」. IMDb. Приступљено 2022-01-15.
46. „Massimo Girotti」. IMDb. Приступљено 2022-01-15.
47. Đorđević, Viera (2018-09-21). „Refik Memišević - Prvak sveta koji je proslavio Bačko Novo Selo」. BAP Vesti (на језику: српски). Приступљено 2022-01-15.
48. „Preminuo Ivan Gubijan」. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-01-15.
49. „Eusébio, Portugal's footballing hero, dies at 71」. Guardian. 5. 1. 2014. Архивирано из оригинала 5. 1. 2014. г. Приступљено 8. 1. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
50. „Dragoslav Šekularac obituary」. Архивирано из оригинала 2019-05-18. г. Приступљено 2019-05-18.
51. „Житија светих「, 23. децембар, Јустин Поповић Архивирано на веб-сајту (28. новембар 2011) (језик: српски)
52. V, J. (2023-01-05). „Како провести Туциндан у Новом Саду? Да ли знате шта данас не смете никако да урадите? (четвртак, 5. јануар)」. Градске инфо (на језику: српски). Приступљено 2023-01-05.