1935.

godina From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

Godina 1935 (MCMXXXV) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

1935:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | 1960-e | >
<< | < | 1931. | 1932. | 1933. | 1934. | 1935.. | 1936. | 1937. | 1938. | 1939. | > | >>

Kratke činjenice
Remove ads

Događaji

Januar/Siječanj

  • 2. 1. - 13. 2. - Suđenje Brunu Hauptmanu za otmicu Lindbergove bebe.
  • 5. 1. - Prvi broj "Ošišanog ježa".
  • 6. 1. - U Ljubljani osnovan Jugoslovenski narodni pokret Zbor, lider Dimitrije Ljotić.
  • 7. 1. - Franko-italijanski sporazum: Francuska pravi kolonijalne ustupke Musoliniju, ne bi li ga odvojila od Hitlera (italijanski parlament ga nije ratifikovao).
  • 11. 1. - Amelia Earhart preletela sama od Havaja do Kalifornije.
  • 13. 1. - Plebiscit u Saaru - preko 90% za povratak Nemačkoj (izvršeno 1. marta).
  • januar - U Višegradu otvoren prvi koncentracioni logor za antifašiste i komuniste u Jugoslaviji (zatvoren u martu).
  • 15 - 17. 1. - Tokom Dugog marša, održava se sastanak politbiroa KP Kine u mestu Zunyi na kome Mao Ze Dong dolazi na čelo partije, poraz grupe 28 boljševika.
  • 16. 1. - FBI u oružanom okršaju likvidirao bandu Barkerovih, uključujući Ma Barker.
  • 16. 1. - Visina snega u Beogradu je 61 cm.[1]
  • 17. 1. - Lav Kamenjev i Grigorij Zinovjev osuđeni na 5 odn. 10 godina zatvora u vezi sa Kirovljevim ubistvom (biće im ponovo suđeno u avgustu 1936).
  • 19. 1. - Firma Coopers Inc. prodaje u Čikagu prve muške slip gaćice.
  • 21. 1. - Eksplozija metana u rudniku "Srpski Balkan" blizu Zaječara - 11 mrtvih.
  • 22. 1. - Bugarski car Boris III iznudio ostavku premijera Kimona Georgijeva - postavljen gen. Penčo Zlatev (do aprila).
  • 24. 1. - Američko Krueger Beer je prvo pivo u konzervi.
  • 26. 1. - Prvi broj NIN-a (Nedeljne informativne novine) - zabranjen u septembru, obnovljen 1951.
  • 30. 1. - Zakon o guvernerima Rajha (Reichsstatthaltergesetz) praktično ukida autonomiju nemačkih saveznih zemalja.

Februar/Veljača

  • 1. 2. - Komunistički i drugi studenti se zabarikadirali na Pravnom fakultetu u Beogradu zbog interniranja nekih kolega u višegradski logor, sukob sa policijom, poginuo Mirko Srzentić.
  • 1. 2. - Aja Sofija u Istanbulu otvorena kao muzej.
  • 5. 2. - Pismo CK KPJ pokrajinskim komitetima za Hrvatsku i Dalmaciju o osnivanju KP Slovenije i KP Hrvatske (uz zadržavanje "demokratskog centralizma"); KP Hrvatske bi obuhvatao i organizacije dela BiH, uključujući Banju Luku.
  • 6. 2. - Raspuštena jugoslovenska skupština, izbori zakazani za maj (lakši izborni zakon nego 1931).
  • 8. 2. - U Turskoj održani generalni izbori, prvi sa ženskim pravom glasa.
  • 10. 2. - Predstavnici kožarske struke traže da se "Bati" zabrani izrada kožne obuće, i da se zabrani proizvodnja gumenih opanaka "kao štetnih po zdravlje".[2]
  • 13. 2. - Bruno Hauptmann osuđen na smrt za otmicu i smrt Lindbergove bebe.
  • 13. 2. - Jutarnja temperatura u Beloj Crkvi -33, u Novom Sadu -22.[3]
  • 15. 2. - U Nemačkoj objavljeno otkriće sulfonamidskog antibiotika prontosila.
  • 19. 2. - "Sibinjske žrtve", incident u Sibinju kod Slavonskog Broda - ubijeno sedam seljaka, trojica žandarma teže povređena (oni tvrde da je na njih pucano iz gomile).
  • 20. 2. - Jugoslavenski parobrod "Vila" potonuo u sudaru s talijanskim motornim brodom "Rodi" kod ušća Pjave, stradala četvorica mornara.[4]
  • 23. 2. - Prikazan The Band Concert, prvi crtani film sa Mickey Mouse-om u koloru.
  • 26. 2. - Robert Watson-Watt u Engleskoj prvi put isprobao radar.
  • 26. 2. - Protivno Versajskom ugovoru, osnovana Luftwaffe, nemačke vazduhoplovne snage.
  • 27. 2. - 7. dodjela Oscara: najbolji film je It Happened One Night, ukupno pet nagrada.

Mart/Ožujak

  • 1. 3. - Pokušaj puča u Grčkoj, Anastasios Papulas u korist Venizelosa; početak kraja Druge grčke republike (Venizelos osuđen na smrt 5. maja u odsustvu, kao i još trojica).
  • 2. 3. - Abdicirao sijamski/tajlandski kralj Prajadhipok Rama VII, nasleđuje ga maloletni Ananda Mahidol Rama VIII (do 1946).
  • 8. 3. - U Japanu umro verni pas Hachikō.
  • 9. 3. - U crtanom filmu I Haven't Got a Hat prvi put se pojavljuje Gicko Prasić (Porky Pig).
  • 16. 3. - Hitlerova Nemačka odbacuje vojne odredbe Versajskog sporazuma, uvodi se opšta vojna obaveza, počinje naoružavanje. Reichswehr postaje Wehrmacht ("Odbrambene snage").
  • 16. 3. - Vojni rok u Francuskoj produžen sa jedne na dve godine.
  • 19. 3. - Harlemski neredi nakon glasina da je crni dečak prebijen na smrt - troje mrtvih, velika materijalna šteta; ovo se smatra prvim modernim rasnim neredima i krajem optimizma Harlemske renesanse.
  • 21. 3. - Iran od zapadnjačkih država traži da se u međunarodnoj upotrebi koristi endonim umesto uvreženog egzonima Persija.
  • 22. 3. - Berlinska televizija Fernsehsender Paul Nipkow počinje redovan program (do 1944).
  • 28. 3. - Premijera filma "Trijumf volje" u Berlinu.
  • 29. 3. - U Beogradu osnovan Muzej kneza Pavla.

April/Travanj

  • 8. 4. - U SAD osnovana Works Progress Administration, najveća i najambicioznija agencija New Deal-a, koja upošljava nezaposlene na javnim radovima (traje do 1943).
  • 14. 4. - "Front iz Streze": sporazum premijera Francuske, V. Britanije i Italije u Strezi za nezavisnost Austrije i protiv nemačkih pokušaja promene Versajskog sporazuma.
  • 14. 4. - Crna nedelja: Dust Bowl oluja pogađa istočni Novi Meksiko, Kolorado i zapadnu Oklahomu.
  • april? - U Jugoslaviji ukinute takse i porezi na automobile, kao i banovinske takse na motorna vozila.[5]
  • 15. 4. - U Washingtonu potpisan Roerichov pakt: zaštita kulturnih objekata ima prvenstvo u odnosu na vojne potrebe.
Thumb
Kodachrome fotografija (foto 1940)
  • 15. 4. - Predstavljen Kodachrome, kolor film sa suptraktivnim procesom - prvo 16 mm za pokretne slike a dogodine i 8 mm, kao i 35 mm za fotografije (proizvodi se do 2009).
  • 17. 4. - Društvo naroda osudilo nemački postupak od 16. marta - bez efekta.
  • 17. 4. - Sun Myung Moon tvrdi da je dobio otkrovenje od Isusa.
  • 21. 4. - Novi bugarski premijer je Andrej Tošev (do novembra).
  • 22. 4. - Prikazan film Bride of Frankenstein.
  • 23. 4. - Aprilski ustav u Poljskoj: uveden predsednički sistem sa elementima autoritarizma.
  • 24. 4. - "Prolećni bal punog Meseca": američki ambasador u Moskvi William Christian Bullitt, Jr. priredio raskošan prijem (Bulgakov ga je opisao u "Majstoru i Margariti").
  • 25. 4. - Shark Arm case: ajkula u sidnejskom akvarijumu povratila ljudsku ruku sa tetovažom - ispostaviće se da je to trag ubistva.
  • 26. 4. - Pokrenuta prva TV stanica u Francuskoj, Radio-PTT Vision (današnji TF1) - odašiljač je na Ajfelovoj kuli,[6] mehanički sistem od 30 linija sa Nipkowljevim diskom.
  • 27. 4. - 6. 11. - Univerzalna izložba u Briselu.
  • 29. 4. - 15. 5. - Prva biciklistička trka Vuelta a España.
  • proleće - Vođstvo HSS osniva neke nelegalne samoodbrambene organizacije u zagrebačkoj oblasti, odgovarajući na "četničko i policijsko zlostavljanje"[7].
  • proleće - leto? - Niz štrajkova u industrijskim preduzećima zbog smanjivanja nadnica.[8]

Maj/Svibanj

Thumb
Moskovski metro, stanica Krasnije vorota
  • 2. 5. - Franko-sovjetski ugovor o uzajamnoj pomoći.
  • 3. 5. - Kasni mraz u više mesta Jugoslavije.[9]
  • 5. 5. - Izbori u Jugoslaviji obavljeni uz falsifikate i nasilje s obe strane: poslanička mesta osvojile dve od četiri liste - Jugoslovenska nacionalna stranka (Bogoljub Jevtić) 60,6 % glasova i 303 mesta te Udružena opozicija (DS, ZS, JMO, SDK, nosilac liste Vlatko Maček) 37,3 % glasova i 67 mesta (izborni zakon daje veliku prednost vladinoj listi).
  • 9. 5. - U Osijeku počelo suđenje za Našičku aferu, Svetozaru Grginu i još 104 optužena[10] - velika firma Našička d.d. je utajila utvrđenih 230 miliona dinara poreza (moguće i mnogo više) i počinila i druge zloupotrebe; 1.400 osumnjičenih, 106 izvedeno pred sud[11].
  • 12. 5. - Umro maršal Józef Piłsudski, de fakto lider Poljske.
  • 14. 5. - Na Bernskom procesu presuđeno da su "Protokoli sionskih mudraca" falsifikat.
  • 15. 5. - Otvoren Moskovski metro.
  • 16. 5. - Ugovor o uzajamnoj pomoći između Čehoslovačke i SSSR.
  • 18. 5. - Nakon sudara iznad Moskve, pao ogromni avion Tupoljev ANT-20 "Maksim Gorki" - ukupno 45 mrtvih, što je bila najgora avionska nesreća do tada.
  • 19. 5. - Poginuo T. E. Lawrence ("Lorens od Arabije").
  • 22 - 28. 5. - Štrajk u Copperbeltu u Severnoj Rodeziji (Zambija), okončan nakon što je policija ubila šestoricu štrajkača.
  • 27. 5. - Vrhovni sud SAD ocenio neustavnim Zakon o nacionalnom industrijskom oporavku (National Industrial Recovery Act) koji je davao ovlašćenja predsedniku da reguliše industriju.
  • 27. 5. - Kanadska provincija Ontario preuzima starateljstvo nad petorkama Dionne.
Thumb
SS Normandie
  • 29. 5. - 3. 6. - Prvo putovanje luksuznog, najvećeg i najbržeg putničkog broda SS Normandie, stiže u Njujork za 4 dana, 3 sata i 14 minuta.
  • 29. 5. - Prvi probni let Messerschmitt Bf 109.
  • 30. 5. - Zajednička izjava srpske i hrvatske opozicije tvrdi da su izbori bili prevara i da se diktatura nastavlja, Skupština će biti bojkotovana.
  • 30. 5. - Babe Ruth odigrao poslednju bejzbol utakmicu.
  • 31. 5. - Baločistanski zemljotres razara Kvetu u današnjem Pakistanu, 30 do 60 hiljada mrtvih.
  • 31. 5. - 20th Century Pictures, Inc. postaje 20th Century-Fox.

Jun/Juni/Lipanj

Thumb
Ishod Rata za Čako
  • 2. 6. - Rezolucija SDK traži novi izborni zakon i izbore.
  • 3. 6. - Prvo zasedanje novoizabrane jugoslovenske Skupštine, opozicija bojkotuje.
  • 6. 6. - Prikazan Hitchcockov film The 39 Steps.
  • 7. 6. - Konzervativac Stanley Baldwin zamenjuje laburistu MacDonalda na čelu koalicione britanske Nacionalne vlade (do 1937).
  • 7. 6. - Pierre Laval postaje francuski premijer po drugi put, sa vanrednim ovlašćenjima za rešavanje krize franka.
  • 9. 6. - Tajni sporazum He — Umezu: Republika Kina (Kuomintang), zauzeta borbom protiv komunista, prepušta Japancima kontrolu severoistočne Kine.
  • 10. 6. - Kraj Rata za Čako, Paragvaj pobedio Boliviju, kontroliše veći deo regiona, velike žrtve s obe strane.
  • 10. 6. - U Akron (Ohio) osnovani Anonimni alkoholičari.
  • 13. 6. - James J. Braddock, kasnije prozvan Cinderella Man, pobedio u Njujorku šampiona Maxa Baera.
  • 13. 6. - Prikazan Becky Sharp, prvi dugometražni film u tehnici troslojnog Technicolora.
  • 13. 6. - Velika eksplozija u fabrici municije u Reinsdorfu blizu Wittenberga, preko 100 mrtvih.
  • jun - Plenarna sednica CK KPJ u Splitu, Blagoje Parović za stvaranje Fronta narodne slobode, protiv fašizma.
  • 18. 6. - Anglo-nemački pomorski sporazum: Kriegsmarine može imati 35% totalne tonaže Royal Navy, što je više od versajskog limita i izaziva nesuglasice između Britanije i Francuske.
  • 20. 6. - Ostavka vlade Bogoljuba Jevtića.
Thumb
Milan Stojadinović, premijer KJ 1935-39

Jul/Juli/Srpanj

  • 1. 7. - U Nemačkoj osnovan institut Ahnenerbe ("Nasleđe predaka") za istraživanje zamišljene prošlosti Arijevaca.
  • 4. 7. - Deklaracija Stojadinovićeve vlade, pominju se široke narodne samouprave, novi zakoni o izborima i štampi, zborovima i dogovorima...
  • 14. 7. - Velike manifestacije u Parizu, levičarske stranke se udružuju u Narodni front.
  • 14. 7. - Zajednički slet bugarskih Junaka i jugoslovenskih Sokola u Sofiji.
  • jul - Počela proizvodnja u Ulcinjskoj solani.
  • 16. 7. - U Oklahoma City-ju instaliran prvi parking metar.
  • 20 - 22. 7. - Manifestacije povodom Mačekovog rođendana u Zagrebu su praćene sukobima i izgredima.[12]
  • 25. 7. - Potpisan Konkordat između Jugoslavije i Vatikana[13] (ratifikacija se odlaže do 1937. i nije dovršena).
  • 25. 7. - 20. 8. - Sedmi i poslednji kongres Kominterne - usvojena politika Narodnog fronta sa svim partijama i grupama protivnim fašizmu.
  • 26. 7. - Grupa demonstranata u njujorškoj luci skinula nacističku zastavu sa broda Bremen i bacila je u reku Hadson.
  • 28. 7. - Prvi let prototipa Boeing B-17 "Leteća tvrđava".
  • 30. 7. - Britanska kuća Penguin Books izdala prvih deset knjiga - unose revoluciju u izdavaštvo sa ozbiljnim knjigama u jeftinom džepnom izdanju.

Avgust/August/Kolovoz

  • 1. 8. - Na albanskoj granici kod Đakovice ubijeno šest odmetnika i dve devojke.[14]
  • 9. 8. - Krvavi sukobi između radnika i vojske u Toulonu.
  • 12. 8. - Aizawin incident u Japanu: potpukovnik Aizawa ubio mačem generala Nagatu iz suparničke frakcije, indikator rastuće politizacije i polarizacije u japanskoj vojsci.
  • 13. 8. - Preko 100 mrtvih nakon pucanja brane kod Ovade u Italiji.
  • 14. 8. - Američki predsednik Ruzvelt potpisao Zakon o socijalnoj sigurnosti (Social Security Act).
  • 14 - 15. 8. - Pobuna u Fieru, u Albaniji - brzo je ugušena, misli se da ju je finansirao Shefqet Vërlaci.
  • 15. 8. - Avijatičar Wiley Post i glumac i humorista Will Rogers poginuli na Aljasci.
  • 16. 8. - Na berlinskom sajmu radija predstavljen Magnetophon K1 firme AEG.
  • 17. 8. - Zabranjene masonske lože u Nemačkoj.
  • 18. 8. - Neredi nakon Sinjske alke, u sukobu žandarmerije i demonstranata ima ranjenih i jedan poginuo.
  • 19. 8. - Prijavljena Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ - "jereza") - čine je Stojadinović i stari radikali, Spahovi muslimani i Korošcevi klerikalci.
  • 19 - 20. 8. - Požar na radio izložbi u Berlinu, 3 mrtvih; sutradan nesreća na gradilištu tunela u Bulevaru Hermana Geringa, stradalo 19 radnika.
  • 23. 8. - Staljin naredio da se dvoglavi orlovi na kulama moskovskog Kremlja zamene zvezdama.
  • 29. 8. - Belgijska kraljica-supružnica Astrid poginula u saobraćajnoj nesreći u Švajcarskoj.
  • 30. 8. - Prikazan film Anna Karenina sa Gretom Garbo.
  • 31. 8. - Posljednja vožnja vlaka uskotračnom prugom Parenzana (Trst - Poreč).
  • 31. 8. - Aleksej Stahanov navodno iskopao 102 tone uglja za 5h i 45min (norma je sedam tona) - u SSSR kreće Stahanovski pokret.
  • 31. 8. - Predsednik Ruzvelt potpisao prvi Zakon o neutralnosti (ta politika SAD traje do 1941).

Septembar/Rujan

  • 1. 9. - U Kraljevini Jugoslaviji uvedeno Ministarstvo pošta, telegrafa i telefona.[15]
  • 2. 9. - Premijer Stojadinović, koji je i predsednik Male Antante, u poseti Parizu.
  • 2. 9 - Uragan na Dan rada 1935. - najjači uragan koji je pogodio SAD, najviše razaranja na Floridi, 488 mrtvih.
  • 6. 9. - Kraljev rođendan: prvi put je to dan Petra II Karađorđevića.
  • 8. 9. - U Lujzijani ubijen Huey Long, američki senator, radikalni populista.
  • 8. 9. - Četvorica seljaka poginula u sukobu sa žandarmima u Taborskom.[16], 15-og još dvojica u Kokincu kod Bjelovara i jedan civil i jedan žandarm u Oriovcu kod Slavonskog Broda.[17], čemu su se izjašnjavali i banovi Savske i Primorske banovine.[18]
  • 9. 9. - U Dubrovniku otvoren kongres Međunarodne aeronautičke federacije.
  • 13. 9. - Howard Hughes leteo brzinom 566 km/h avionom Hughes H-1 Racer.
  • 10. - 16. 9. - Sedmi nacistički kongres u Nirnbergu, nazvan "Miting slobode" (Reichsparteitag der Freiheit), jer se Nemačka obaveznom vojnom službom oslobodila Versajskog ugovora; Leni Riefenstahl snimila film Tag der Freiheit: Unsere Wehrmacht.
  • 15. 9. - U Nemačkoj doneseni Nirnberški zakoni protiv Jevreja: "Zakon za zaštitu nemačke krvi i nemačke časti" zabranjuje brak i polne odnose sa "arijevcima" a Zakon o građanstvu im ga uskraćuje.
  • 15. 9. - Nacistička zastava () postaje jedina nacionalna zastava Nemačke (od 1933. korišćena uz carsku crno-belo-crvenu).
  • 17. 9. - Manuel L. Quezon izabran za prvog predsednika Komonvelta Filipini (mandat od novembra, do smrti 1944).
  • 19. 9. - Skandal Straperlo (legalizovanje nameštenog ruleta) izaziva pad vlade Alejandra Lerrouxa u Španiji.
  • 22/23. 9. - Krvava tuča meštana Grabovca i sezonskih radnika državnog dobra Belje - ubijena trojica radnika, 18 ranjenih (višegodišnje kazne potvrđene 18. marta 1937).
  • 24. 9. - Pušten u saobraćaj put Pljevlja - Tara - Žabljak, sa privremenim mostom preko Tare (ranije završen put prema Nikšiću).
  • 27. 9. - Eksplozija metana u rudniku Rtanj - 12 poginulih na mestu[19], još najmanje šestorica kasnije podlegla.
  • 30. 9. - Predsednik Ruzvelt posvetio Huverovu branu (dovršena sledeće godine).
  • 30. 9. - Praizvedba Gershwinove opere Porgy and Bess.

Oktobar/Listopad

Thumb
Drugi italijansko-abesinski rat
  • 2. 10. - Odmah nakon ulaska iz Jugoslavije, u Bugarskoj uhapšen Damjan Velčev koji je pripremao državni udar, u zemlji proglašeno opsadno stanje.
  • 2. 10. - Završeni vojni manevri kod Brčkog.
  • 3. 10. - Nakon višemesečne napetosti i gomilanja snaga, počinje italijanska, De Bonova, invazija Etiopije, čime počinje Drugi italijansko-abesinski rat (završen maja 1936).
  • 10. 10. - Puč u Grčkoj: ukinuta republika, za regenta se proglasio gen. Georgios Kondilis.
  • 10. 10. - Tornado srušio drvenu radio-antenu u Langenbergu, Nemačka, visine 160 metara.
  • 11. 10. - Društvo naroda izglasalo prve sankcije Italiji zbog rata u Abisiniji, stupaju na snagu 18. novembra, traju do sledećeg jula - neefektivno.
  • 11. 10. - Zemljotres u Banjoj Luci, ima materijalne štete.
  • 14. 10. - Liberali W. L. M. Kinga pobeđuju na izborima u Kanadi, on po treći put postaje premijer, do 1948.
  • 16. 10. - Cementni incident: u palestinskoj luci Jafa otkrivena tajna pošiljka oružja za jevrejsku Haganu, Arapi će zbog toga organizovati generalni štrajk 26.10., praćen nasiljem.
  • 16. 10. - Nakon Pandeli Evangjelija, novi albanski premijer je Mehdi Frashëri (do nov. 1936).
  • 16. 10. - Vežba vazdušnog napada na Beograd, sa probom veštačke magle.[20]
  • 20. 10. - Alijansa ženskih pokreta Kraljevine Jugoslavije organizuje zborove u više gradova, zahteva jednako pravo glasa za građane oba pola.[21]
  • 22. 10. - U Kini okončan Dugi marš komunističkih snaga, okupili su se u provinciji Shaanxi, nedaleko od Yan'ana.
  • 25. 10. - Clement Attlee postaje lider Laburističke partije (do 1955., premijer 1945-51).
  • 25. 10. - Od uragana Jérémie stradalo najmanje 2.000 ljudi na Haitiju.
  • 25. 10. - Sudar vozova u Aračićevu (Novo Lanište) kod Jagodine, 4 mrtvih.
  • 27. 10. - Puštena u saobraćaj pruga Pazarić - Tarčin, čime je eliminisana zupčanica na pruzi Sarajevo - Dubrovnik.[22]

Novembar/Studeni

Thumb
Pančevački most
  • 10. 11. - Pušten u saobraćaj prvi Pančevački most u Beogradu ("Most Nj. V. Kralja Petra II") - prvenstveno je železnički most, otvorena je i pruga prema Pančevu (most srušen 1941).
  • 11. 11. - Na referendumu u Grčkoj, verovatno nameštenom, podržana obnova monarhije (kralj Đorđe II).
  • 11. 11. - Američki balon Explorer II dostiže rekordnih 22.066 m iznad Južne Dakote, snimljena fotografija pokazuje podelu između tropo- i stratosfere i zakrivljenost Zemlje.
  • 14. 11. - U SAD osnovana federacija sindikata, Kongres industrijskih organizacija (CIO).
  • 14. 11. - Izbori u Velikoj Britaniji, koaliciona vlada zadržava većinu.
  • 15. 11. - Prikazan film A Night at the Opera sa braćom Marx.
  • novembar - Uhapšen sekretar Zemaljskog biroa KPJ Đorđe Mitrović, što dovodi do velike provale i hapšenja čak 1.000 komunista u zemlji[23].
  • 18. 11. - U Aix-en-Provenceu počelo suđenje organizatorima Marsejskog atentata: Veličko Kerin (umro), Zvonimir Pospišil, Ivan Rajić, Mijo Kralj, i u odsustvu Eugen Kvaternik, Ante Pavelić i Ivan Perčević.
  • 18. 11. - U Osijeku pročitane presude u procesu za Našičku aferu (osuđenima će na ponovljenom procesu sledeće godine biti ublažene ili ukinute kazne)[11].
Thumb
China Clipper
  • 20. 11. - U oružanom okršaju ubijen Izz ad-Din al-Qassam, propovednik, vođa Crne ruke, borac protiv Britanaca i cionizma u Palestini.
  • 21. 11. - Proglašeni prvi maršali Sovjetskog Saveza: Vorošilov, Tuhačevski, Buđoni, Jegorov i Bljuher (trojica stradala u čistkama 1937-39).
  • 22. 11. - Iz Kalifornije poleće "leteći brod" China Clipper, na prvi komercijalni let preko Pacifika - za sedam dana stiže sa poštom na Filipine.
  • 23. 11. - Novi bugarski premijer je Georgi Kjoseivanov (do 1940).
  • 23. 11. - Proba električnog voza na liniji Beograd - Kraljevo.[24]
  • 23 - 27. 11. - Intentona Comunista, Brazilska pobuna: levičarski mlađi oficiri dižu pobune u Natalu, Recifeu i Rio de Janeiru - brzo su ugušene a Getúlio Vargas dobija još vlasti.
  • 24. 11. - Proslava stogodišnjice hrvatske himne, u Dol Zelenjaku otkriven spomenik.[25]

Decembar/Prosinac

  • 1. 12. - U Beogradu počela s radom Gradska bolnica, zadužbina Nikole Spasića, današnji KBC "Zvezdara".
  • 4. 12. - Nesreća na gradilištu mosta preko Mrežnice kod Generalskog Stola, poginulo sedam radnika.[26]
  • 11. 12. - Vardar plavi Skoplje i druge gradove, Skoplje opet 22/23.
  • 12. 12. - Heinrich Himmler osnovao program Lebensborn ("Izvor života"), nacistički program reprodukcije.
  • 12. 12. - Pod narodnim pritiskom, egipatski kralj Fuad I vraća ustav iz 1923.
  • 13. 12. - Objavljen britansko-francuski Hoare—Lavalov pakt kojim bi Etiopija bila podeljena i stavljena pod italijansku dominaciju - oštra reakcija javnosti će prinuditi britanskog sekretara za ino. poslove Samuela Hoarea na ostavku, zameniće ga Anthony Eden (prvi od tri njegova mandata).
  • 14. 12. - Čehoslovački predsednik Tomáš Garrigue Masaryk dao ostavku zbog starosti, naslediće ga Edvard Beneš (1935-38. i 1945-48).
  • 17. 12. - Prvi let prototipa aviona Douglas DC-3 u SAD.
  • 17. 12. - Venecuelanski general i predsednik Juan Vicente Gómez umro posle 27 godina formalne i neformalne vlasti; nasleđuje ga ministar vojni gen. Eleazar López Contreras (do 1941).
  • 20. 12. - Michael Perrin i tim ustanovili način sinteze polietilena.
  • 23. 12. - Italijani upotrebili iperit u Etiopiji.
  • 28. 12. - Pismo Pavela Postiševa u "Pravdi" dovodi do obnove tradicije novogodišnje jelke u SSSR.

Tokom godine

  • Maček osniva Hrvatsku građansku i seljačku zaštitu (službeno od 1936).
  • Nerodna godina?
  • Prema "Nojes Viner Žurnalu", od 15 pregledanih zemalja, cene poljoprivrednih proizvoda u Jugoslaviji su najniže ili među najnižima, osim šećera.[27]
Remove ads

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1935.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

Mart/Ožujak – April/Travanj

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

Remove ads

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1935.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

April/Travanj – Jun/Lipanj

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

Kroz godinu

  • Marko Radulović, bivši premijer Crne Gore (* 1866)
  • Šerif Arnautović, publicista, političar (* 1847)
Remove ads

Nobelova nagrada za 1935. godinu

Vanjske veze

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads