2. фебруар је тридесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 332 дана (333 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
- 962 — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године.
- 1509 — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама.
- 1536 — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880.
- 1709 — Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“.
- 1804 — Почео Први српски устанак.
- 1808 — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814.
- 1834 — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза.
- 1848 — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију.
- 1878 — Грчка објавила рат Турској.
- 1920 — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР.
- 1943 — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.
- 1978 — Два совјетска космонаута са свемирског брода Саљут 6 у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.
- 1986 — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.
- 1990 — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе.
- 1997 — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији.
- 2002 — Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице.
- 2003 — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке.
- 2006 —
- 450 — Јустин I, источноримски цар. (прем. 527)
- 1208 — Ђауме I од Арагона, краљ Арагона, валенсије и Мајорке. (прем. 1276)[1]
- 1426 — Елеонора од Наваре, краљица Наваре. (прем. 1479)[2]
- 1455 — Ханс Дански, краљ Данске, Норвешке и Шведске. (прем. 1513)[3]
- 1649 — Папа Бенедикт XIII. (прем. 1730)[4]
- 1717 — Ернст Гидеон фон Лаудон, аустријски фелдмаршал. (прем. 1790)[5]
- 1754 — Шарл Морис де Талеран, француски дипломата. (прем. 1838)[6]
- 1803 — Алберт Џонстон, официр армије САД. (прем. 1862)[7]
- 1827 — Освалд Ахенбах, немачки сликар. (прем. 1905)[8]
- 1829 — Алфред Брем, немачки зоолог и писац. (прем. 1884)[9]
- 1849 — Павол Орсаг Хвијездослав, словачки песник, драматург и преводилац. (прем. 1921)[10]
- 1861 — Соломон Р. Гугенхајм, амерички индустријалац, филантроп и мецена. (прем. 1949)[11]
- 1873 — Константин фон Нојрат, нацистички политичар. (прем. 1956)[12]
- 1882 — Џејмс Џојс, ирски књижевник. (прем. 1941)[13]
- 1893 — Дамдин Сухбатор, монголски војсковођа и револуционар. (прем. 1923)[14]
- 1895 — Недељко Чабриновић, типографски радник, револуционар, учесник Сарајевског атентата. (прем. 1916)[15]
- 1904 — Вера Шнајдер, босанскохерцеговачка математичарка (прем. 1976)
- 1905 — Ајн Ранд, руско-америчка филозофкиња и ауторка. (прем. 1982)[16]
- 1923 — Светозар Глигорић, шаховски велемајстор, новинар и публициста. (прем. 2012)[17]
- 1923 — Бонита Гранвил, америчка глумица. (прем. 1988)[18]
- 1924 — Мира Алечковић, српска књижевница. (прем. 2008)[19]
- 1926 — Валери Жискар д’Естен, француски политичар. (прем. 2020)[20]
- 1927 — Стен Гец, амерички музичар. (прем. 1991)[21]
- 1932 — Босиљка Боци, српска глумица. (прем. 1997)[22]
- 1933 — Тан Шве, мјанмарски генерал и војни диктатор.[23]
- 1940 — Дејвид Џејсон, енглески глумац, комичар, сценариста и продуцент.[24]
- 1942 — Бо Хопкинс, амерички глумац. (прем. 2022)
- 1947 — Фара Фосет, америчка глумица и модел. (прем. 2009)[25]
- 1949 — Војо Стојановски, македонски певач. (прем. 2014)
- 1960 — Оливера Јежина, српска глумица.[26]
- 1962 — Нено Белан, хрватски музичар.[27]
- 1963 — Ева Касиди, америчка музичарка. (прем. 1996)[28]
- 1963 — Андреј Киска, словачки политичар, предузетник и филантроп, 4. председник Словачке.
- 1966 — Андреј Чесноков, руски тенисер.[29]
- 1968 — Ивана Жигон, српска глумица.[30]
- 1968 — Бојан Зулфикарпашић, француско-српски џез пијаниста.[31]
- 1969 — Валериј Карпин, руски фудбалер и фудбалски тренер.[32]
- 1970 — Дејан Радоњић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер.[33]
- 1972 — Дана Интернашонал, израелска певачица.[34]
- 1977 — Шакира, колумбијска музичарка и плесачица.[35]
- 1978 — Ден Гаџурич, холандски кошаркаш.[36]
- 1978 — Барбара Мори, мексичка глумица и модел.[37]
- 1983 — Каролина Клифт, шведска атлетичарка.[38]
- 1985 — Морис Алмонд, амерички кошаркаш.[39]
- 1986 — Џема Артертон, енглеска глумица.[40]
- 1987 — Жерард Пике, шпански фудбалер.[41]
- 1987 — Ентони Фејинга, аустралијски рагбиста.[42]
- 1989 — Иван Перишић, хрватски фудбалер.[43]
- 1995 — Марко Јовичић, српски фудбалски голман.[44]
- 1995 — Никола Стојковић, српски фудбалер.[45]
- 1996 — Хари Винкс, енглески фудбалер.[46]
- 1997 — Умар Садик, нигеријски фудбалер.[47]
- 1124 — Боривој II, војвода Чешке. (*око 1064)[48]
- 1218 — Константин Ростовски, кнез Ростова и велики кнез Владимира. (рођ. 1185)[49]
- 1250 — Ерик XI Муцави и Хроми, краљ Шведске. (рођ. 1216)[50]
- 1294 — Лудвиг II, војвода Баварске. (рођ. 1229)[51]
- 1435 — Јована II Напуљска, краљица Напуља. (рођ. 1373)[52]
- 1446 — Виторино да Фелтре, италијански педагог. (рођ. 1378)[53]
- 1461 — Овен Тјудор, велшки војник. (*око 1400)[54]
- 1529 — Балдасаре Кастиљоне, италијански писац, дворанин и дипломата. (рођ. 1478)[55]
- 1594 — Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина, италијански композитор. (рођ. 1525. или 1526)[56]
- 1660 — Говерт Флинк, холандски сликар. (рођ. 1615)[57]
- 1769 — Папа Климент XIII. (рођ. 1693)[58]
- 1704 — Гијом де Лопитал, француски математичар (рођ. 1661)[59]
- 1892 — Даринка Петровић Његош, црногорска кнегиња и супруга књаза Данила Петровића Његоша (рођ. 1838)
- 1895 — Љубомир Ненадовић, српски књижевник. (рођ. 1826)[60]
- 1901 — Марко Миљанов, књижевник, војсковођа и војвода. (рођ. 1833)[61]
- 1907 — Дмитриј Иванович Мендељејев, руски хемичар. (рођ. 1834)[62]
- 1908 — Милован Глишић, српски књижевник. (рођ. 1847)[63]
- 1924 — Алекса Шантић, српски песник. (рођ. 1868)[64]
- 1942 — Данил Хармс, совјетски сатиричар. (рођ. 1905)[65]
- 1956 — Тракстун Хер, амерички спортиста. (рођ. 1878)[66]
- 1968 — Иван Рибар, др права, председник Скупштине Краљевине СХС и Президијума ФНРЈ. (рођ. 1881)[67]
- 1969 — Борис Карлоф, амерички глумац британског порекла. (рођ. 1887)[68]
- 1970 — Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (рођ. 1872)[69]
- 1972 — Натали Клифорд Барни, америчко-француска књижевница. (рођ. 1876)[70]
- 1978 — Ђуро Гавела, српски књижевник, есејиста, књижевни историчар, антологичар. (рођ. 1907)[71]
- 1979 — Сид Вишос, британски музичар. (рођ. 1957)[72]
- 1985 — Херман Прис, немачки генерал. (рођ. 1901)[73]
- 1989 — Ондреј Непела, чехословачки клизач. (рођ. 1951)[74]
- 1995 — Доналд Плезенс, енглески глумац. (рођ. 1919)[75]
- 1995 — Фред Пери, енглески тенисер и стонотенисер. (рођ. 1909)[76]
- 1996 — Џин Кели, амерички филмски глумац и играч. (рођ. 1912)[77]
- 2000 — Драган Зарић, позоришни, филмски и ТВ глумац. (рођ. 1942)[78]
- 2003 — Дејан Ђурковић, филмски и позоришни редитељ. (рођ. 1939)[79]
- 2005 — Макс Шмелинг, немачки боксер, светски шампион у тешкој категорији. (рођ. 1905)[80]
- 2014 — Филип Симор Хофман, амерички глумац. (рођ. 1967)[81]
- 2017 — Предраг Матвејевић, хрватски књижевник. (рођ. 1932)[82]
- 2019 — Слободан Пеладић, српски сликар, вајар и мултимедијални уметник. (рођ. 1962)[83]
Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 16.
„FCBarcelona.cat”. web.archive.org. 2010-04-15. Архивирано из оригинала 15. 04. 2010. г. Приступљено 2022-01-20. Архивирано на сајту (15. април 2010)
„Konstantin of Rostov”. Academic Dictionaries and Encyclopedias (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
„Owen Tudor”. World History Encyclopedia (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
„Члан САНУ”. web.archive.org. 2012-05-06. Архивирано из оригинала 06. 05. 2012. г. Приступљено 2022-01-20. Архивирано на сајту (6. мај 2012)
„Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-04. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2022-01-20. Архивирано на сајту (4. март 2016)
„Aleksa Šantić”. Archive. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 20. 01. 2022. Архивирано на сајту (3. март 2016)
Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 209.
„Ondrej Nepela”. www.olympijskytym.cz (на језику: чешки). Приступљено 2022-01-20.