From Wikipedia, the free encyclopedia
Согласка (наречена и „консонант“)[1] — глас која се изговара (твори) со целосно или делумно попречување (стеснување) на говорниот апарат за говор со разни делови од апаратот. На пример, [p] се добива со усните; [t] со врвот на јазикот; [k] се добива со задниот дел на јазикот; [h] се изговара со грлото; [f] и [s], со исфрлање на воздухот низ тесен простор, т.е. струење (затоа се нарекуваат струјни); а [m] и [n] се изговараат кога воздухот минува низ носот (затоа се нарекуваат носни). Најчесто согласките ги придружуваат самогласки, кои се сосем различни од нив.
Кај некои јазици, како во македонскиот, сите согласки се претставени со по само една буква. Меѓутоа во многу најразлични јазици на светот, бројот на можни согласки е поголем од бројот на букви во азбуката, па затоа јазичарите имаат разработено системи како Меѓународната фонетска азбука (МФА или IPA), доделувајќи му симбол на секој глас во сите јазици. Познат пример за јазик со повеќе согласки отколку букви е англискиот, па затоа мора да користи диграфи како „ch“, „sh“, „th“, додека пак некои букви претставуваат повеќе од една согласка, зависно од случајот. На пример, во англискиот, „th“ во зборот this не е истата согласка како во зборот „thin“ (по МФА, едниот е [ð], а другиот е [θ]).
Зборот „согласка“ се користи и за секоја буква од азбуката што претставува согласен звук. Во македонската азбука вакви се буквите: Б, В, Г, Д, Ѓ, Ж, З, Ѕ, Ј, К, Л, Љ, М, Н, Њ, П, Р, С, Т, Ќ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ и Ш. Во латиницата, согласки се B, C, D, F, G, H, J, K, L, M, N, P, Q, R, S, T, V, W, Y, X, Z, буквите од српскохрватската гаевица како Č, Ć, Dž, Đ, Lj, Nj, Š, Ž и голем број на други букви од најразлични азбуки.
Согласките и самогласките се разликуваат по тоа што соодветствуваат на засебни делови од слогот: најпевливиот дел од слогот се нарекува „јадро“ и најчесто е самогласка, додека помалку певливите гранични звуци (наречени „почеток“ и „завршеток“) се најчесто согласки. Оваа шема се среќава во речиси сите јазици на светот, но треба да се напомене дека разликата помеѓу согласките и самогласките не е секаде сосем реска: во многу јазици постојат слоговни согласки и неслоговни самогласки. Во македонскиот ваков пример се зборовите како како „’рт“, „штрк“, „прст“ и сл.
Начини на творба |
---|
Препречни |
Избувни |
Слеани |
Струјни |
Шушкави |
Гласници |
Носни |
Едноударни |
Приближни |
Течни |
Самогласка |
Полусамогласка |
Странични |
Трепетни |
Механизам |
Белодробни |
Исфрлени |
Уфрлени |
Чрапави |
Алитерација |
Асонанца |
Поврзано: Место на творба |
Оваа страница содржи фонетски информации изразени со МФА, кои може да не се прикажат исправно кај некои прелистувачи. [[:en:International_Phonetic_Alphabet#Special_characters|[Помош]]] |
уреди |
Секоја согласка има по неколку својствени одлики:
Некои парови на согласки како p::b, t::d и сл. претрпуваат едначење по звучност при изговорот, одлика присутна, меѓу другите, во македонскиот и германскиот јазик.
Табела на белодробни согласки по МФА аудио | ||||||||||||||||||||||||
По место → | Уснени | Преднојазични | Среднојазични | Заднојазични | Гласилни | |||||||||||||||||||
↓ По начин | Двоуснени | Уснено-забни | Забни | Венечни | Задно-венеч. | Свиени | Предно-непчени | Заднонепчени | Ресични | Голтнички | Надгласилни | Гласилни | ||||||||||||
Носни | m̥ | m | ɱ | n̪ | n̥ | n | n̠ | ɳ | ɲ̥ | ɲ | ŋ̊ | ŋ | ɴ | |||||||||||
Избувни | p | b | p̪ | b̪ | t̪ | d̪ | t | d | ʈ | ɖ | c | ɟ | k | ɡ | q | ɢ | ʡ | ʔ | ||||||
Струјни | ɸ | β | f | v | θ | ð | s | z | ʃ | ʒ | ʂ | ʐ | ç | ʝ | x | ɣ | χ | ʁ | ħ | ʕ | ʜ | ʢ | h | ɦ |
Приближни | ʋ | ɹ | ɻ | j | ɰ | |||||||||||||||||||
Трепетни | ʙ | r | ɽ͡r | ʀ | я * | |||||||||||||||||||
Едноударни | ⱱ̟ | ⱱ | ɾ | ɽ | ɢ̆ | ʡ̯ | ||||||||||||||||||
Стран. струј. | ɬ | ɮ | ɭ˔̊ | ʎ̥˔ | ʎ˔ | ʟ̝̊ | ʟ̝ | |||||||||||||||||
Стран. прибл. | l | ɭ | ʎ | ʟ | ||||||||||||||||||||
Стран. едноуд. | ɺ | ɺ̠ | ʎ̯ |
Чкрапави | ʘ | ǀ | ǃ | ǂ | ǁ | ||
ʘ̃ | ʘ̃ˀ | ʘ͡q | ʘ͡qʼ | ||||
Уфрлени | ɓ | ɗ | ʄ | ᶑ | ɠ | ʛ | |
Исфрлени | pʼ | tʼ | cʼ | ʈʼ | kʼ | qʼ | |
fʼ | θʼ | sʼ | ɬʼ | xʼ | χʼ | ||
tsʼ | tɬʼ | cʎ̝̥ʼ | tʃʼ | ʈʂʼ | kxʼ | kʟ̝̊ʼ |
p̪f | b̪v | ts | dz | tʃ | dʒ | tɕ | dʑ | ʈʂ | ɖʐ |
tɬ | dɮ | cç | ɟʝ | cʎ̥˔ | ɟʎ˔ | kʟ̝̊ | ɡʟ̝ |
Незаградни | ʍ | w | ɥ | ɧ |
Заградни | k͡p | ɡ͡b | ŋ͡m |
Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи. [Помош] |
Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „лев—десен“ претставува „безвучна—звучна“ согласка. |
Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби. |
* Симболот го нема во МФА. |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.