14. фебруар је четрдесет пети дан у години у Грегоријанском календару. 320 дана (321 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
- 1014 — Римски папа Бенедикт VIII озваничио увођење спорног уметка Filioque у обредну (литургијску) праксу Римске цркве.
- 1663 — Канада постала француска краљевска провинција.
- 1797 — Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорејшија Нелсона потукла шпанску армаду у бици код рта Свети Винсент, на крајњем југу Португалије.
- 1804 — На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању буне против дахија. За вођу изабран Карађорђе Петровић.
- 1835 —
- 1859 — Орегон је постао 33. савезна држава САД.
- 1879 — Чилеанска војска је окупирала боливијску луку Антофагасту, што је био повод за Пацифички рат.
- 1912 — Аризона је постала 48. савезна држава САД.
- 1922 — Италијански инжењер Гуљелмо Маркони почео прво редовно емитовање радио програма из Енглеске.
- 1929 — Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр на дан светог Валентина“.
- 1943 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Ростов од Немаца.
- 1946 — На америчком универзитету Пенсилванија почео да ради ENIAC, први електронски рачунар опште намене.
- 1956 — У Москви почео 20. конгрес Комунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио политику Стаљина и отворио пут процесу дестаљинизације Совјетског Савеза.
- 1958 — Ирачки краљ Фејсал II и јордански краљ Хусеин објавили уједињење два краљевства у Арапску Федерацију с Фејсалом као шефом државе. Монархија у Ираку оборена у јулу исте године, краљ убијен, а Федерација се распала.
- 1972 — Совјетски свемирски брод без људске посаде „Луна 20“ лансиран ка Месецу, одакле је 11 дана касније донео узорке Месечевог тла.
- 1989 — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама. Иранска влада се 1998. јавно оградила од примене смртне казне.
- 1997 — Међународна арбитражна комисија донела одлуку да спорно подручје града Брчко у Босни буде стављено под међународни надзор до марта 1998.
- 1998 — Босански Срби Мирослав Тадић и Милан Симић предали се Међународном суду за ратне злочине у Хагу. То су били први оптужени за ратне злочине ратова на простору СФРЈ који су се предали Хашком суду.
- 2000 — У настојању да изолује југословенског председника Слободана Милошевића, Европска унија проширила списак, са 600 на 900 имена, сарадника Милошевића и људи блиских његовом режиму којима је забрањен улазак у земље ЕУ.
- 2001 — Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 милиона динара, а некима забрањен рад.
- 2002 — Истраживачи америчког универзитета Тексас А&М извршили успешно клонирање мачке.
- У 90. години умро немачки диригент Гинтер Ванд, познат по свом захтевном стилу рада и великом броју концерата Брукнера, Бетовена и Моцарта.
- 2003 — Трибунал у Хагу подигао оптужницу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата. Шешељ се предао том суду 24. фебруара исте године.
- После шест година живота, првом клонираном сисару, овци Доли, убризгана смртоносна инјекција због симптома прогресивне болести плућа.
- 2005 — Бивши либански премијер Рафик Харири је убијен када је детониран експлозив поред којег је прошао његов аутомобил, што је покренуло Кедарски револуцију.
- 2006 — Потврђени случајеви птичије грипе у Ирану и Немачкој.
- 2007 — На конститутивној седници седмог сазива Народне скупштине Републике Србије, одбијен предлог специјалног изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије.
- 2018 — У средњој школи "Стоунмен Даглас" у Паркланду на Флориди долази до школске пуцњаве. 17 људи је погинуло док је повређено између 14 и 20.
- 1368 — Жигмунд Луксембуршки, цар Светог римског царства. (прем. 1437)
- 1404 — Леон Батиста Алберти, италијански сликар. (прем. 1472)[1]
- 1483 — Бабур, први цар Могулског царства. (прем. 1530)
- 1804 — Теодор Павловић, први секретар Матице српске. (прем. 1854)[2]
- 1840 — Милка Гргурова, позоришна глумица. (прем. 1924)
- 1869 — Чарлс Томсон Рис Вилсон, шкотски физичар. (прем. 1959)[3]
- 1879 — Триша Кацлеровић, новинар, адвокат и политичар. (прем. 1964)[4]
- 1882 — Џон Баримор, амерички глумац. (прем. 1942)
- 1895 — Макс Хоркхајмер, немачки филозоф и социолог. (прем. 1973)[5]
- 1898 — Фриц Цвики, швајцарско-амерички физичар и астроном. (прем. 1974)[6]
- 1902 — Телма Ритер, америчка глумица. (прем. 1969)[7]
- 1912 — Тибор Секељ, светски путник, географ, новинар. (прем. 1988)
- 1914 — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој. (прем. 1967)[8]
- 1929 — Михајло Викторовић, српски глумац. (прем. 1998)[9]
- 1930 — Реља Башић, хрватски глумац. (прем. 2017)[10]
- 1942 — Ендру Робинсон, амерички глумац.
- 1943 — Мејсио Паркер, амерички музичар.[11]
- 1944— Алан Паркер, енглески редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2020)
- 1944 — Јосип Пирмајер, југословенски и српски фудбалер. (прем. 2018)[12]
- 1945 — Ханс-Адам II, кнез Лихтенштајна.[13]
- 1950 — Јосипа Лисац, хрватска певачица.[14]
- 1951 — Кевин Киган, енглески фудбалер и тренер.[15]
- 1952 — Зоран Боровина, пуковник Војске Републике Српске. (прем. 1992)[16]
- 1967 — Мануела Малејева, бугарска тенисерка.[17]
- 1967 — Марк Руте, холандски политичар.[18]
- 1970 — Сајмон Пег, британски глумац, комичар, сценариста и филмски продуцент.[19]
- 1972 — Саша Ћурчић, српски фудбалер.[20]
- 1973 — Тајус Едни, амерички кошаркаш.[21]
- 1976 — Лив Кристине, норвешка певачица и текстописац.[22]
- 1977 — Кадел Еванс, аустралијски бициклиста.[23]
- 1978 — Ричард Хамилтон, амерички кошаркаш.[24]
- 1978 — Даријус Сонгајла, литвански кошаркаш.[25]
- 1978 — Данај Гурира, зимбабвеанско-америчка глумица и драматург.[26]
- 1983 — Никола Ковачевић, српски одбојкаш.
- 1983 — Роки Елсом, аустралијски рагбиста.[27]
- 1983 — Бакари Сања, француски фудбалер.[28]
- 1985 — Филип Сендерос, швајцарски фудбалер српског и шпанског порекла.[29]
- 1987 — Единсон Кавани, уругвајски фудбалер.[30]
- 1988 — Јевгениј Корољов, казахстанско-руски тенисер.[31]
- 1988 — Анхел Ди Марија, аргентински фудбалер.[32]
- 1992 — Фреди Хајмор, енглески глумац.[33]
- 1992 — Кристијан Ериксен, дански фудбалер.[34]
- 1996 — Лукас Ернандез, француски фудбалер.[35]
- 269 — Свети Валентин, римски свештеник и лекар. (рођ. 226)[36]
- 869 — Ћирило, византијски мисионар и хришћански светац. (рођ. 827 или 828)[37]
- 1043 — Гизела Швапска, царица Светог римског царства. (рођ. 990)[38]
- 1140 — Собјеслав I, војвода Чешке. (рођ. отприлике 1075)[39]
- 1318 — Маргарета Француска, краљица Енглеске. (рођ. 1282)[40]
- 1400 — Ричард II, енглески краљ. (рођ. 1367)[41]
- 1405 — Тамерлан (Тимур Хроми), татарски емир, један од највећих освајача у историји. (рођ. 1336)
- 1549 — Ил Содома, италијански сликар. (рођ. 1477)[42]
- 1714 — Марија Лујза Савојска, краљица Шпаније. (рођ. 1688)[43]
- 1779 — Џејмс Кук, енглески морепловац и истраживач. (рођ. 1728)[44]
- 1831 — Висенте Гереро, мексички генерал и политичар. (рођ. 1782)[45]
- 1891 — Вилијам Т. Шерман, амерички генерал. (рођ. 1820)[46]
- 1915 — Елизабета Рос, британски лекар-добровољац у Србији за време Првог светског рата. (рођ. 1878)[47]
- 1929 — Том Берк, амерички атлетичар. (рођ. 1875)[48]
- 1943 — Давид Хилберт, немачки математичар. (рођ. 1862)[49]
- 1950 — Карл Гуте Јански, амерички физичар. (рођ. 1905)[50]
- 1952 — Маурис де Вале, белгијски бициклиста. (рођ. 1896)[51]
- 1976 — Вера Шнајдер, босанскохерцеговачка математичарка. (рођ. 1904)
- 1993 — Вељко Миланковић, командант јединице Вукови са Вучијака. (рођ. 1955)
- 1994 — Андреј Чикатило, совјетски серијски убица. (рођ. 1936)[52]
- 1995 — У Ну, бурмански политичар. (рођ. 1907)[53]
- 1997 — Марија-Маја Чучковић, позоришна и филмска глумица. (рођ. 1935)
- 1999 — Николај Хлистов, совјетски хокејаш на леду. (рођ. 1932)[54]
- 2002 — Нандор Хидегкути, мађарски фудбалер и тренер. (рођ. 1922)[55]
- 2003 — Овца Доли, први клонирани сисар. (рођ. 1995)
- 2004 — Марко Пантани, италијански бициклиста. (рођ. 1970)[56]
- 2005 — Рафик Харири, либански предузетник и политичар. (рођ. 1944)[57]
- 2006 — Шошана Дамари, израелска певачица. (рођ. 1923)[58]
- 2013 — Роналд Дворкин, амерички правни мислилац. (рођ. 1931)
- 2015 — Фрањо Михалић, југословенски атлетичар и тренер. (рођ. 1920)[59]
- 2018 — Морган Цвангирај, зимбабвеански политичар. (рођ. 1952)[60]
„Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-04. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2022-01-24. Архивирано на сајту (4. март 2016)
„Hans Adam II”. Archive. Архивирано из оригинала 27. 06. 2013. г. Приступљено 24. 01. 2022. Архивирано на сајту (27. јун 2013)
„Ćurčić Saša”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). 2009-12-02. Приступљено 2022-01-24.
„Liv Kristine”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
Archives, Cycling. „Cadel Evans”. www.cyclingarchives.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
Editors, Biography com. „Andrei Chikatilo”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
„UNB”. peoplewinthrough.com. Архивирано из оригинала 20. 12. 2021. г. Приступљено 2022-01-24.
„Shoshana Damari”. Jewish Women's Archive (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.