Мендељевијум[4] (, лат. ), погрешно мендељејевијум, хемијски је елемент из групе актиноида са атомским бројем 101..[5] Радиоактиван је и добија се искључиво вештачким путем — бомбардовањем ајнштајнијума алфа-честицама. Атомски број му је 101. Први га је добио амерички нобеловац Глен Сиборг са сарадницима, 1955. године[6] и од тада, па до 1957. означавао се симболом . Овај хемијски елемент назван је по руском хемичару Димитрију Ивановичу Мендељејеву.[7]
Кратке чињенице Општа својства, Име, симбол ...
Мендељевијум|
Име, симбол | мендељевијум, |
---|
|
|
|
Атомски број (Z) | 101 |
---|
Група, периода | група Н/Д, периода 7 |
---|
Блок | f-блок |
---|
Категорија | актиноид |
---|
Рел. ат. маса (Ar) | 258,0984315(50)[1] |
---|
Масени број | 258 (најстабилнији изотоп) |
---|
Ел. конфигурација | |
---|
по љускама | 2, 8, 18, 32, 31, 8, 2 |
---|
|
Агрегатно стање | чврсто (предвиђено) |
---|
Тачка топљења | 1100 K (827 °C, 1521 °F) (предвиђено) |
---|
Густина при с.т. | 10,3(7) g/cm3 (предвиђено)[2] |
---|
|
Електронегативност | 1,3 |
---|
Енергије јонизације | 1: 636 kJ/mol [3] |
---|
|
Кристална структура | постраничноцентр. кубична (FCC) (предвиђено)[2] |
---|
CAS број | 7440-11-1 |
---|
|
Именовање | по Дмитрију Мендељејеву |
---|
Откриће | Национална лабораторија Лоренс Беркли (1955) |
---|
|
изотоп |
расп. |
пж. (1/2) |
ТР |
ПР |
256 |
|
1,17 |
ε |
256 |
257 |
|
5,52 |
ε |
257 |
α |
253 |
СФ |
– |
258 |
|
51,5 |
α |
254 |
ε |
258 |
β− |
258 |
259 |
|
1,60 |
СФ |
– |
α |
255
Шаблон:Infobox element isotopes/isotopes decay4 |
|
референце • Википодаци |
Затвори