Радон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Радон (, лат. ) племенити је гас са атомским бројем 86.[3] Име је добио по хемијском елементу радијуму. У периодном систему елемената налази се у шестој периоди. Познато је 27 радонових изотопа, који настају услед распада радиоактивног урана и торијума 232. Већина тих изотопа има веома кратко време полураспада (мање од 1 сат). Изузетак су 3 изотопа радона: 222 — 3,8 дана, 211 - 14,7 сати и 210 — 2,5 сати. Најопаснији по животну средину је изотоп 222. Он представља 80% свих радонових изотопа.[4] Радон за време свог распада емитује алфа зраке (емитује и бета зраке али у малој количини) велике јонизационе моћи.
Радон је једна од најгушћих супстанци која је у гасовитом стању под нормалним условима. Такође он је и једини гас који у нормалним условима има само радиоактивне изотопе те се због своје радиоактивности сматра опасним за здравље. Његова снажна радиоактивност такође онемогућава хемијске студије те је до данас познато само неколико његових једињења. Радон настаје као један од међупроизвода у нормалном радиоактивном ланцу распадања кроз који се торијум и уранијум полако распадају до стабилног олова. Торијум и уранијум су два најраспрострањенија радиоактивна елемента на Земљи, а на њој постоје од времена када је настала. Њихови природни изотопи имају врло дуга времена полураспада, у распонима од неколико милијарди година. Торијум и уранијум, њихов производ распада радијум и његов производ распада радон, стога ће у наредних неколико десетака милиона година остати у готово истом односу као што су и данас.[5] Како се и сам радон распада, он даје нове радиоактивне елементе зване кћерке радона тј. производе распада. За разлику од гасовитог радона, његови производи распада су у чврстом стању те се залепе за површину, као што су честице прашине у ваздуху. Ако се тако контаминирана прашина удахне, те честице се могу залепити за дисајне путеве у плућима и на тај начин повећати ризик од развоја рака плућа.[6]
За разлику од свих других елемената који се налазе у поменутом ланцу радиоактивног распада, радон је гасовит и лако доспева у дисајни систем. Стога, чак и у доба нуклеарних реактора, радон који се јавља у природи одговоран је за већину случајева излагања становништва јонизирајућем зрачењу. Често је и једини узрочник дозе позадинске радијације за неке особе, и врло често је промјењив у зависности од места. Упркос кратком времену полураспада, до гасовитог радона из природних извора може се акумулирати у концентрацијама много вишим од нормалних у неким просторијама, нарочито у нижим подручјима и нижим спратовима зграда те подрумима и каналима, углавном због своје тежине и густине. Такође се понегде може наћи и у природним изворима и геотермалним врелима.[7]
Епидемиолошке студије су доказале јасну вези између удисања високих концентрација радона и повећане појаве рака плућа. Стога се радон сматра значајним загађивачем који може утицати на квалитет ваздуха у просторијама широм света. Према подацима Америчке агенције за заштиту околине (ЕПА), радон је други узрочник рака плућа по учесталости, одмах након пушења дувана, узрокујући 21.000 смртних случајева годишње у САД-у. Око 2.900 од тих смртних случаја десило се особама које нису никад пушиле. Иако је међу пушачима на другом месту међу узрочницима смрти, радон је на првом месту међу узрочницима рака плућа код непушача, према проценама ЕПА.[8]