Празеодијум (, лат. ), је хемијски елеменат из групе лантаноида.[7][8] Име је добио од грчких речи πρασιoς () и које заједно имају значење „зелени близанац“.
Кратке чињенице Општа својства, Име, симбол ...
Празеодијум |
|
Име, симбол | празеодијум, |
---|
Изглед | сивкасто бео |
---|
|
|
|
Атомски број (Z) | 59 |
---|
Група, периода | група Н/Д, периода 6 |
---|
Блок | f-блок |
---|
Категорија | лантаноид |
---|
Рел. ат. маса (Ar) | 140,90766(2)[1] |
---|
Ел. конфигурација | |
---|
по љускама | 2, 8, 18, 21, 8, 2 |
---|
|
Агрегатно стање | чврсто |
---|
Тачка топљења | 1208 K (935 °C, 1715 °F) |
---|
Тачка кључања | 3403[2] K (3130 °C, 5666 °F) |
---|
Густина при с.т. | 6,77[3][4] g/cm3 |
---|
течно ст., на т.т. | 6,50 g/cm3 |
---|
Топлота фузије | 6,89 kJ/mol |
---|
Топлота испаравања | 331 kJ/mol |
---|
Мол. топл. капацитет | 27,20 J/(mol·K) |
---|
Напон паре
P (Pa) |
100 |
101 |
102 |
на T (K) |
1771 |
1973 |
(2227) |
P (Pa) |
103 |
104 |
105 |
на T (K) |
(2571) |
(3054) |
(3779) |
|
|
Електронегативност | 1,13 |
---|
Енергије јонизације | 1: 527 kJ/mol 2: 1020 kJ/mol 3: 2086 kJ/mol |
---|
Атомски радијус | 182 pm |
---|
Ковалентни радијус | 203±7 pm |
---|
Спектралне линије |
|
Кристална структура | дупла збијена хексагонална (dHCP) |
---|
Брзина звука танак штап | 2280 m/s (на 20 °C) |
---|
Топл. ширење | α, поли: 6,7 µm/(m·K) (на с.т.) |
---|
Топл. водљивост | 12,5 W/(m·K) |
---|
Електрична отпорност | α, поли: 0,700 µΩ·m (на с.т.) |
---|
Магнетни распоред | парамагнетичан[5] |
---|
Магнетна сусцептибилност (χmol) | +5010,0·10−6 cm3/mol(293 )[6] |
---|
Јангов модул | α form: 37,3 GPa |
---|
Модул смицања | α form: 14,8 GPa |
---|
Модул стишљивости | α form: 28,8 GPa |
---|
Поасонов коефицијент | α form: 0,281 |
---|
Викерсова тврдоћа | 250–745 MPa |
---|
Бринелова тврдоћа | 250–640 MPa |
---|
CAS број | 7440-10-0 |
---|
|
Откриће | Карл Ауер (1885) |
---|
|
изотоп |
расп. |
пж. (1/2) |
ТР |
ПР |
141Pr |
100% |
стабилни |
142Pr |
syn |
19,12 h |
β− |
142Nd |
ε |
142Ce |
143Pr |
syn |
13,57 d |
β− |
143Nd |
|
референце • Википодаци |
Затвори
Празеодијум је заступљен у Земљиној кори у количини од 9,5 (енгл. ).[9] Најважнији минерали празеодијума су: монацит и