Нобелијум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нобелијум (, лат. ) синтетички је хемијски елемент из групе актиноида и атомским бројем 102.[6] Име је добио по шведском хемичару Алфреду Нобелу,[7] изумитељу динамита. То је радиоактивни метал, десети трансуранијски елемент и претпоследњи члан серије актиноида. Као и сви елементи са атомским бројем изнад 100, нобелијум се може добити само у убрзивачу честица путем бомбардовања лакших елемената наелектрисаним честицама. До данас је откривено дванаест изотопа овог елемента, међу којим је најстабилнији 259 са временом полураспада од 58 минута, мада се краткоживећи 255 (време полураспада 3,1 минуте) најчешће користи у хемији, јер се може добити у знатно већем обиму.
Ограничени хемијски експерименти су показали да се нобелијум понаша као тежи хомолог свог „комшије” у периодном систему, итербијума. Након открића нобелијума, предвиђено је да би он могао имати стабилно оксидационо стање +2, као и стање +3 које је карактеристично за друге актиноиде. Хемијске особине овог метала нису потпуно познате, осим у његовим воденим растворима. Касније су предвиђања потврђена, и доказано је да је стање +2 много стабилније од стања +3 у воденом раствору, те да је врло тешко „задржати” нобелијум у стању +3.
Током 1950-их и 1960-их, многе лабораторије су тврдиле да су откриле нобелијум, између осталих, у Шведској, Совјетском савезу и САД. Иако су шведски научници врло брзо повукли своје тврдње, приоритет за давање имена новом елементу као и част за откриће били су камен спотицања између америчких и совјетских научника, све док 1997. године није дао предност совјетским научницима за откриће елемента, али је задржао назив нобелиум, предлог Швеђана, јер се тај назив најдуже и најчешће користио у науци и литератури.