Цезијум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Цезијум (, лат. ) алкални је метал прве групе Периодног система, шеста периода. Име му потиче од латинске речи за плавичасто.[5][6] По својим физичким, а посебно хемијским својствима веома је налик рубидијуму, који се налази у истој групи у петој периоди. Такође у природи се готово увек налазе заједно. Највећа разлика јесте та што рубидијум, попут калијума, показује слабу бета-радиоактивност, а цезијум не.[7]
Мале количине цезијума се налазе, уз остале алкалне метале, у различитим алумосиликатима (лепидолит, леуцит, цинвалдит). Минерал цезијума је полуцит (). У Земљиној кори заступљен је у количини од 3 ppm (енгл. ). Гори плаво-љубичастим пламеном, и то у супероксид, .
Као елементарна супстанца цезијум се не добија у значајнијим количинама. За ту сврху се обично користи редукција цезијум-хидроксида или карбоната загревањем са алуминијумом или магнезијумом. Цезијум-хлорид се може загревати са калцијумом и та метода је најзахвалнија за његово елементарно добијање.[7]
Једињења цезијума показују слична својства као иста та једињења рубидијума и калијума. Ипак, за разлику од халогенида рубидијума који имају кристалну решетку као натријум-хлорид, цезијум-хлорид, цезијум-бромид и цезијум-јодид имају кубичну кристалну решетку у којој углове коцке заузимају цезијумови јони, а у средишту је хлоридни јон. Гледајући ширу слику, та решетка је даље формирана тако да се може замислити и да на угловима коцке се налазе хлоридни јони, а у средишту цезијум-јон. Разлика у кристалној решетки између цезијум-хлорида и натријум-хлорида узрокована је величином цезијумовог јона, око ког се може сместити 8 хлоридних јона.[7]