Хемијски елемент са симболом Rb и атомским бројем 37. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Рубидијум (, лат.) алкални је метал А групе.[6]
Има 30 изотопа чије се атомске масе налазе између 75-98. Постојан је само један — 85. У природи се јавља и његов изотоп 87.
Заступљен је у земљиној кори у количини од 90 ppm (енгл.), у облику минерала лепидолита () и кармалита.[7]
Открили су га Роберт Бунзен и Густав Роберт Кирхоф у Хајделбергу, у Немачкој1861. године.
Познати су његови оксиди, соли неорганских киселина и неколико органометалних комплекса. Ниједно од тих једињења нема практичну примену. У чистом облику рубидијум је метал сребрносиве боје. Има сличне хемијске особине као и калијум, само је још реактивнији од њега. На ваздуху се сам од себе пали, а са водом реагује експлозивно.
За рубидијум није потпуно познато да ли је он неопходан за живот живих организама. Међутим, његове јоне живи организми могу користити на начин како користе јоне калијума, тако што их на примјер биљне и животињске ћелије узимају због идентичног набоја рубидијума и калијума.