Прометијум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Прометијум (, лат. ) је хемијски елеменат из групе лантаноида са атомским бројем 61.[4][5] Име је добио по Прометеју, личности из грчке митологије. Сви његови изотопи су радиоактивни. Он је један од два таква елемента након којих у периодном систему следе стабилни елементи. Други такав елемент је технецијум. Хемијски, прометијум спада у лантаноиде, који спајањем с другим елементима граде соли. Једино познато стабилно оксидационо стање прометијума је +3.
Године 1902. Бохуслав Браунер је предвидео постојање тада још непознатог елемента чије особине су између тада познатих елемената неодијума (60) и самаријума (62). Ту претпоставку је потврдио 1914. Хенри Мозли, који је након што је одредио атомске бројеве свих тада познатих елемената, пронашао да не постоји елемент с атомским бројем 61. Године 1926. две групе научника (једна италијанска а друга америчка) тврдиле су да су издвојили узорак елемента 61. За оба „открића” ускоро се испоставило да су лажна. Током нуклеарног експеримента 1938. изведеног на Државном универзитету Охаја, добијено је неколико радиоактивних нуклида који засигурно нису могли бити радиоизотопи неодијума или самаријума, али због тадашњег недостатка хемијских доказа да је добијен елемент 61, откриће није признато у тадашњој науци. Прометијум је први пут произведен и описан у Националној лабораторији Оук Риџ 1945. након издвајања и анализе производа фисије уранијумског горива којег су претходно подвргли радијацији у графитном реактору. Научници су предложили назив (који се накнадно незнатно променио) што је изведеница из имена Прометеја, једног од Титана из грчке митологије који је по предаји украо ватру са Олимпа и донео је људима, што симболизује „истовремено смелу и могућу злоупотребу људског знања”. Узорак металног прометијума први пут је добијен 1963. године.
Постоје два могућа извора природног прометијума: ретки радиоактивни распад природног изотопа еуропијума-151 чиме настаје прометијум-147, те распадом уранијума (настају разни изотопи). Практична употреба постоји само за хемијска једињења изотопа прометијума-137, који се користи за атомске батерије и светлеће боје, као и за уређаје за мерење дебљине лака или боје, иако је прометијум-145 најстабилнији изотоп овог елемента. Пошто су природни извори прометијума врло ретки, он се обично синтетише бомбардовањем уранијума-235 (обогаћивањем уранијума) са термичким неутронима чиме се као производ фисије добија прометијум-147.