Талијум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Талијум (, лат. ) метал је IIIА групе са атомским бројем 81.[3][4] По боји у спектру назван је талијум од грчке речи , што значи зелена гранчица.[5] Талијум је меки, сиви постпрелазни метал групе периодног система елемената који се не налази слободан у природи. Када се издвоји у чистом облику сличан је калају, али изложен ваздуху мења боју. Хемичари Вилијам Крукс и Клод-Огаст Лами су независно један од другог открили талијум 1861. у остацима након производње сумпорне киселине. Они су користили новоразвијену методу пламена спектроскопија|пламене спектроскопије при којој талијум даје карактеристичне зелене спектралне линије. Крукс је овом елементу дао име талијум из грчког θαλλός () у значењу „зелена гранчица”. Годину касније, Лами је електролизом такође издвојио чисти талијум.
Талијум се претежно оксидује у оксидационим стањима +3 и +1 у виду јонских соли. Стање +3 наликује другим елементима из талијумове групе (бор, алуминијум, галијум, индијум). Међутим, стање +1 које је далеко познатије код талијума него код споменутих елемената, подсећа на хемију алкалних метала, а јони талијума() су пронађени геолошки углавном у рудама на основу калијума. Ако се унесу у организам, јони талијума се понашају у многим особинама попут јона калијума (+) те их јонска пумпа у живим ћелијама на исти начин користи.
У индустријском обиму, талијум се не добија из руде калијума, већ као нуспроизвод рефинирања сулфидних руда тешких метала. Око 60-70% произведеног талијума троши се у електроничкој индустрији а остатак користе фармацеутска индустрија и производња стакла.[6] Такође се користи и у инфрацрвеним детекторима. Радиоактивни изотоп талијум-201 (као растворљиви хлорид ) користи се у малим, неотровним количинама као средство за скенирање у нуклеарној медицини, током једне врсте радиоактивног теста рада срца. Растворљиве соли талијума (од којих су многе готово без укуса) су веома отровне у већим количинама, а историјски су се користиле као отров за пацове и инсектицид. Кориштење ових једињења је забрањено у многим државама због њихове неселективне токсичности. Занимљиво је да тровање талијумом има за резултат испадање косе. Због своје популарности кроз историју као средство за тровање, талијум је стекао статус као отров тровача (заједно са арсеном).[7]