Итријум (лат.) јесте хемијски елемент који има хемијски симболY и атомски број 39. Спада у метале групе периодног система. То је сребрнасто светли прелазни метал, сличан лантаноидима, а често се убраја у ретке земне елементе.[5] Итријум се готово увек налази заједно са лантаноидима у ретким земним металима и никад се у природи не може наћи као самородни елемент. Има само један стабилан изотоп89Y, који се једини и може наћи у природи.
Карл Аксел Аренијус је 1787. године пронашао нови минерал недалеко од села Итерби у Шведској те му дао име иттербит (гадолинит) по имену села. У Аренијусовом узорку, Јохан Гадолин је 1789. године открио итријум оксид,[6] а Андерс Густаф Екеберг је новом оксиду да име итрија. Елементарни итријум је први пут изоловао Фридрих Велер 1828. године.[7]
Најважнији вид употребе итријума је добијање фосфоросцентних боја, као на пример за црвену боју у старијим телевизорским екранима на бази катодних цеви (ЦРТ екрани) али и за новије ЛЦДекране.[8] Такође се користи и у производњи електроди, електролита, електронских филтера, ласера и суперпроводника; у разне медицинске сврхе као и за додавање разним материјалима ради побољшања њихових особина. Не постоје докази да итријум има неку биолошку улогу, а излагање једињењима итријума може довести до плућних болести код људи.[9]