Паладијум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Паладијум (, лат. ) метал је B групе и атомским бројем 46.[4][5] Он је ретки, блистави сребрено-бели метал, којег је 1803. открио Вилијам Хајд Воластон. Добио је име по астероиду Паласу, а који је и сам добио назив по епитету грчке богиње Атине, када је она убила Паладу, Тритонову кћерку. Паладијум, платина, родијум, рутенијум, иридијум и осмијум чине групу елемената која се назива платинска група метала. Они имају доста сличне хемијске особине, а паладијум има најнижу тачку топљења и најмању густину међу њима.
Више од половине производње паладијума и његовог конгенера платине користи се за каталитичке конвертере за возила, где се преко 90% штетних гасова из аутомобилских ауспуха (угљоводоника, угљен моноксида и азот диоксида) претвара у мање штетне супстанце (азот, угљен диоксид и водену пару). Паладијум се такође користи и у електроници, зубној медицини и медицини уопште, пречишћавању водоника, хемијским апликацијама, пречишћавању површинских вода те за израду накита. Паладијум игра кључну улогу у технологији горивих ћелија, где се комбинацијом водоника и кисеоника производе електрична енергија, топлота и вода.
Депозити руда паладијума и других метала из платинске групе су ретки, а најобилатији депозити пронађени су у појасу норита у Бушвелд комплексу, који се покрива Трансвалски базен у Јужноафричкој Републици, те у комплексу Стилвотер у Монтани у САЂу, у дистрикту Тандер Беј у Онтарију у Канади и комплексу Норилск у Русији. Осим тога, један од важних извора паладијума и рециклирање, већином из расходованих каталитичких конвертора. Бројне апликације и ограничени извори паладијума узрок су да је овај метал има велики значај међу берзанским инвеститорима.