Арсен
From Wikipedia, the free encyclopedia
Арсен (, лат. ) металоид је A, групе.[2] Има четири изотопа: 73, 74, 75 и 76, од којих је постојан само 75.[3]
Заступљен је у земљиној кори у количини од 2,5 (енгл. ) у облику неколико минерала од којих је најраспрострањенији арсенопирит који се често налази и у лежиштима пирита.
Његова једињења су била позната још у античко доба. У чистом облику први га је издвојио алхемичар Алберт Велики у дванаестом веку, мада на то откриће претендују и старији арапски алхемичари и кинески народни лекари.
Сигурно најпознатије једињење арсена је врло токсичан 2O3. Нетоксичне соли арсен() су састојци пестицида, као и додаци стаклу дајући му зеленкасту боју.
Биолошки значај - неколико ензима који су неопходни за живот садрже арсен. Арсен је један од микроелемената и његова минимална дневна количина је веома ниска 0,04 милиграма. Соли арсена() су веома отровне и изазивају рак. Смртоносна доза износи 50 милиграма. Соли арсена() су неотровне, али имају јако бактерицидно дејство. Ипак уношењем великих количина оне се нагомилавају у организму и редукују се до токсичних соли арсена().
Арсен поседује две алотропске модификације: прва модификација- алфа је крх метал, који бурно реагује са водом. Друга модификација- бета је златне боје, много мање реактивна од алфа модификације. Чист арсен се додаје неким легурама челика, а и додаје се силицијуму у електронској индустрији.