Откривен је 1790. године () и по хемијским особинама сличан је и . Представља смешу 4 природна изотопа (84, 86, 87 и 88), а познато је и 19 радиоактивних, који су основне компоненте радиоактивног отпада и настају у нуклеарним реакторима и бомбама — фисиони производи уранијума и плутонијума. Концентришу се у костима, одакле се врло тешко уклањају, а међу њима најважнији је 90 (T1/2 = 27,7 год.).
То је сребрнастобео, лак метал, који је као и остали елементи IIa групе хемијски веома активан. Запаљен на ваздуху он енергично сагорева, бојећи пламен у црвенољубичасту боју:
што се употребљава у аналитици за одређивање, а у пиротехници за ракете за сигнализацију и осветљавање (тзв. „бенгалска ватра“).
Оксид стронцијума је бела, врло тешко топљива материја, која лако реагује са водом градећи стронцијумхидроксид, Sr(ОН)2:
који може да се добије и у реакцији стронцијумхлорида са алкалним хидроксидима:
.
То је јака и у води добро растворљива база и употребљава се у индустрији шећера.